Седница Националне комисије за Хиландар, којом је председавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, одржана је 13. јуна 2019, у Манастиру Хиландару.
Према речима министра Вукосављевића, циљ седнице био је да се утврди шта је урађено у последњих годину дана на реконструкцији манастира настрадалог у пожару 2004. али и упознавање са текућим радовима на обнови.
По његовим речима, реконструкција манастира Хиландар одвија се у жељеном правцу и с неопходним нивоом средстава које држава Србија за то издваја. Том приликом, министар је подсетио да је Србија за ову годину издвојила 80 милиона динара за реконструкцију манастира и изразио задовољство што су средства утрошена по плану и програму.
Вукосављевић је додао да држава неће престати да брине о Хиландару када се заврши његова реконструкција и да су пожар 2004. године и процес реконструкције открили неке нове слабости.
Током обиласка манастира, министар и чланови Комисије за Хиландар, обишли су Бели конак који је пуштен у употребу, уверивши се у висок квалитет изведених радова. Такође, обишли су и градилиште нове централне котларнице чији ће завршетак веома значити за централно и рационално снабдевање топлотном енергијом манастира, који годишње бележи и преко 17000 ноћења. Њеном изградњом ће бити у великој мери смањена опасност од пожара јер се, уз примену савремене противпожарне технологије, налази и ван унутрашњег манастирског круга.
„Стање у депоу и згради ризнице манастира Хиландар није охрабрујуће. По окончању реконструкције и санирања штете настале у пожару 2004, држава ће се и даље бринути о манастиру и његовом заштити и одржању. Верујем да ће се процес реконструкције завршити најдуже за две до три године, а онда настављамо с бригом о манастиру у којем се 800 година моли и брине за Србију и који представља благо српског културног наслеђа и најјужнију тачку српског културног простора“, рекао је министар.
Владан Тријић, археограф из Народне библиотеке Србије и члан Комисије за Хиландар, предводи тим који се брине о делу покретног културног наслеђа у манастира Хиландар. Према његовим речима, 2004. изгорела је конзерваторска радионица која је само деценију након тога обновљена. Главни задатак стручњака из Народне библиотеке је да се заштити све што је написано на папиру и пергаменту.
„Наша брига су рукописни папири, штампане књиге и повеље. Све што није у богослужбеној употреби у манастиру Хиландару припада покретном културном наслеђу и чува се у манастирској ризници. Тамо екипа Народне библиотеке годинама уназад брине о различитим документима и артефактима”, рекао је Тријић и додао да су успели да спасу око 1.000 листова старе рукописне грађе. Такође, екипе Републичког завода за заштиту споменика, раде на рестаурацији и конзервацији богатог фонда покретног и непокретног наслеђа, као што су иконопис и фрескопис.
Говорећи о радовима на Белом конаку, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, каже да је изузетно задовољан, јер су се чланови Комисије уверили да су предвиђени радови на тој згради завршени у марту ове године.
„Тамо су сада манастирске ћелије. Што се тиче радова на трпезарији Краља Милутина, завршени су радови на санацији кровне конструкције. Сви радови на санацији трпезарије, предвиђени за овај период, такође су завршени у року“, рекао је Вапа. Сликарима, дуборесцима и позлатарима Покрајинског завода поверена је брига о конзерваторској заштити блага Милутинове цркве, једне од најлепших и најмонументалнијих грађевина на целој Светој Гори, почев од Часне трпезе с киворијумом, па до тронова, међу којима је и онај чудотворне иконе Богородице Тројеручице.
