У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских – Видовдан.
Свети кнез Лазар се слави као ктитор Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој саборној цркви Св. краља Милутина.
Служба је започета свеноћним бдењем а завршена је Светом Литургијом, након које је уследила празнична трпеза. На литургији се освећују два кољива, једно празнично, а друго за парастос свим косовским јунацима од 1389. који се служи пре вечерње службе, на сам дан празника.
Гост манастирског братства за празник био је Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству.
И ове године, као и претходних једанаест, Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска свеноћна бдења, имао додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице.
Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Чување Христовог гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства.
Фото: монах Милутин Хиландарац
