Београд – Задужбина Светог манастира Хиландара и компанија Телеком Србија представилe су синоћ у Српској академији наука и уметности пројекат „Телеком Србија за дигиталну ризницу Хиландара“ који представља део настојања да се богато културно наслеђе Хиландара сачува у електронској форми и учини доступним научној и широј јавности. Свечаном чину присуствовао је, у име Патријарха српског, Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије.
Подршка компаније Телеком Србија у виду информатичке и телекомуникационе опреме за манастир Хиландар и његову задужбину, дала је нови подстрек пројекту дигитализације хиландарског блага, започетом пре разорног пожара 2004. године. На тај начин, обезбеђени су кључни технички предуслови за формирање, складиштење и коришћење будуће дигиталне ризнице манастира Хиландара.
„Захваљујући подршци Телекома Србија, трајно ће бити сачувано ово духовно и културно благо највишег реда, уписано у листу светске баштине. Када већ говоримо о очувању, морамо указати и на обнову Хиландара, чији је дигитализација интегрални део. Обновом је омогућено да 30% изгорелог дела поново буде у употреби, али цео тај пројекат може да се сведе на симболичне активности као последица кризе. Стога од понедељка покрећемо националну кампању – апел у виду прикупљања донација путем SMS порука и фиксног броја. Акција је покренута са благословом СПЦ“, рекао је Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара
Генерални директор Телекома Србија, Бранко Радујко, рекао је да је компанији била посебна част да учествује у историјском подухвату обнове манастира Хиландара и дигитализацији баштине. Он је изразио очекивање да ће то бити подстицај осталој пословној јавности да допринесе истим настојањима.
„Наша је обавеза да, као народ са богатом и дугом традицијом, сачувамо од заборава вишевековно национално благо и на прикладан начин похранимо оно што је сустина српске духовности, уметности и традиције. У том смислу, ставили смо на располагање своје људе и технику како бисмо применом савремених технологија убрзали и учинили једноставнијим овај значајни подухват, а да притом ни на који начин не нарушимо мир, достојанство и специфичност светог места Хиландара“, рекао је Бранко Радујко.
У име Хиландара, први епитроп манастира, јеромонах Серафим, уручио је Бранку Радујку захвалницу за компанију Телеком Србија због доприноса обнови манастира. Академик Димитрије Стефановић надахнутно је беседио о значају Хиландара позивајући младе нараштаје на активан допринос чувању, узрастању и обнови хиландарске светиње.
На конференцији је представљен и део досадашњих резултата дигитализације ризнице манастира Хиландара, изложбом репродукција одабраних средњовековних повеља са описима и електронског српскословенског писма „Хиландарски устав“ аутора Зорана Костића. У току је припрема монографије о српским владарским повељама које се чувају у Хиландару, и која ће садржати рашчитан српскословенски текст, нови превод на савремени српски језик, регистре топонима, личних имена и одговарајуће карте. У том пројекту, којим руководи др Мирјана Живојиновић, дописни члан САНУ и председник Хиландарског одбора САНУ, као стручни сарадници учествују професор Томислав Јовановић и мр Виктор Савић, истраживач сарадник Института за српски језик САНУ.
Донираном телекомуникационом опремом манастирском комплексу и главним објектима за руковођење обновом манастира, биће обезбеђени знатно савременији услови комуникације, што би требало да допринесе и унапређењу радова на обнови. Тиме ће се, такође, створити предуслови да се дигитализација ризнице обавља из самог манастирског комплекса, одакле би се дигитализовани материјал директно слао у Београд заштићеним интернет везама. По први пут, биће успостављена телекомуникациона веза манастира Хиландара, задужбине манастира у Београду и сервера на којима ће се чувати дигитализована ризница.