08.06.2015.
Беседе блаженопочившег старца Георгија Капсаниса (1935-2014) на два, са њим, последња братска састанка (синаксиса) у Светом манастиру Григоријату, од 2.2. и 11.2.2014. објављене у годишњаку манастира Григоријата „Преподобни Григорије“ бр. 39 из 2014. године. Превод објављујемо са благословом новог игумана, Високопреподобног архимандрита Христофора. Старац Георгије је био игуман манастира Григоријата 40 година, од 1974. до 2014. Оставку је поднео 11.2.2014. Упокојио се 8. јуна 2014. „Благословен Бог наш свагда, сада и увек и у векове векова. Амин!“ Молим Свесветог Духа да ме просвети како бих вам рекао оно што што је воља Божија о нашем животу, нашем подвигу, нашој молитви, о остатку нашег живота и о путу којим треба да ходи наше братство. Постоје поједини тренуци у нашем животу који имају посебан значај. Ако су сви тренуци важни, јер треба да их искористимо за наше спасење, утолико су више важни ови који сада предстоје нашем братству. Сви увиђамо да су судбоносни и да би наше одлуке требало да буду сагласне са светом вољом Господњом. Молимо Га, дакле, да нас просвети, како вас: да прихватите све оно што је за ваше спасење, тако и мене: да вам у овом часу кажем оно што је за моје и ваше спасење. И тако да окончам своје четрдесетогодишње служење у манастиру са духовним речима, речима благоугодним Господу и речима које ће утврдити братство и сада и надаље. Отац Софроније Захаров наглашава[1] да јединство има велики значај у општежићу, као и да сарадња има велики значај. Нека се /међу вама/ не стварају групе, нека не буде спорова, нека не буде подела, па да једни подржавају једног, други другог. То је погубно. Благодат Божија сачувала...
