18.05.2006.
Хиландар – После неколико месеци застоја настављена је и у пуном обиму покренута, обнова конака из 1814. године. До прекида је дошло услед додатне стручне расправе о пројектном решењу објекта. Конак из 1814. године (Деспотикон, Синодик или келија владике Мелентија) представља прву грађевину у делу манастирског комплекса, оштећеног у пожару, који ће бити потпуно обновљен. Кликните за презентацију пројекта Након обимних радова на ревитализацији инфраструктуре, смештајних капацитета и организације градилишта, нако две године од пожара, обнова је у ужем, грађевинском смислу ушла у сам манастирски круг. Може се рећи да почетак обнове овог конака представља нову фазу Обнове Хиландара, будући да се започиње са враћањем старог и препознатљивог лика самог манастирског утврђења. Припремни радови су почели у децембру 2005. након вишемесечног усаглашавања пројекта реконструкције између Светог манастира Хиландара и Ке.Д.А.К.-а (Центра за заштиту светогорског наслеђа). Иако је обнова требало да се настави самим почетком грађевинске сезоне 2006. радови су услед нових примедби и разрада, почели 22.05.2006. Ово одлагање, ако Бог да, неће угрозити план по коме конак треба да буде завршен током године, до 31. децембра 2006. Положај, величина и степен оштећења од пожара су руководили управу манастира да се овај конак први обнови. Положај поред улаза омогућује лак дотур материјала приликом радова и несметану употребу док трајe обнова других објеката. Пројектно решење предвиђа да се у оквиру постојеће спратне висине подрума и приземља изграде магацини и књижара. Део простора приземља и подрума је одвојен за приказивање најстаријих остатака архитектуре који су досада били заклоњени. На првом спрату је предвиђена потпуна реконструкција – изградња свих просторија, како у димензијама, тако и у обради. Намена такође остаје иста – келије за...
15.05.2006.
Хиландар – У складу са пројектом који су израдили грчки стручњаци почело је осигуравање зидова Белог конака. Пројекат је у потпуности финансиран средствима Хеленске Републике, односно Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) при Министарству за Македонију и Тракију. У овој фази радова планирано је постављање скела и заштитне конструкције на луковима и свим зидовима осим бедемског. У наредним фазама биће осигуран бедемски зид и постављена заштитна кровна конструкција. Радове изводe радници Светог манастира...
03.11.2005.
Солун – Са жељом да јасније и детаљније прикажемо институционалне оквире у којима се одвија Обнова Хиландара, објављујемо интервју са директором “Центра за заштиту светогорског наслеђа“ из Солуна, господином Христосом Лименопулосом. Христос Лименопулос је од 27.03.2003 директор “Центра за очување светогорског наслеђа“ (Κέντρο Διαφύλαξης Αγιορέιτικης Κληρονομιάς – КеДАК). По образовању је геометар и математичар. У овој јединственој установи ради већ 21 годину. Када је основан КеДАК и које су његове надлежности? 1981.г. основано је правно лице јавног права под називом “Центар за очување светогорског наслеђа“, којем су придодате и надлежности три министарства: Министарства за урбанизам, Министарства културе и Министарства пољопривреде. То значи да су уједињене надлежности три министарства у једну институцију, што је било веома добро јер је пре тога било тешкоћа у међусобном усаглашавању. Тиме је од 1981.г. КеДАК надлежан за пројекте и радове који би требало да се обаве на Светој Гори, било да се ради о активностима Министарства за урбанизам, Министарства културе или Министарства пољопривреде. На овим основама је установљен КеДАК. Међутим, нисмо успели да у наше тимове укључимо стручњаке за конзервацију и рестаурацију споменика и уметничких дела, као и археолога. Пошто имамо надлежност и над тим радовима, а немамо за то стручни кадар, сарађујемо са 10-им Заводом за заштиту византијских споменика (ΙΣΤ’ Εφορεία Προϊστορικών και Κλασικών Αρχαιοτητών). Ко су запослени у КеДАК-у и колико их има? У нашој институцији је запослено 55 људи. Ако одвојимо рачуноводство и руководећи кадар имамо око 40-45 радника свих специјалности: архитекте, грађевинске инжењере, геометре, статичаре и архитекте за реконструкцију. Сви су они факултетски образовани. Поред њих постоји још једна група запослених и то су: руководилац градње (радова), грађевински техничари и...
