Света Гора је саборном Литургијом светогорских игумана, свечано и молитвено, прославила осам векова од рукоположења Светог Саве, светогорског и хиландарског монаха, за првог Архиепископа српског.
На Светој Литургији која је служена у недељу 24. новембра 2019. године, по новом календару, у Протатском храму у Кареји, престоници Свете Горе, началствовао је игуман Велике Лавре архимандрит Продромос. Лепоти службе су допринели појци – за десном певницом монах Јаков, протопсалт Протата, монаси из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“ и други грчки појци, док су за левом певницом појали на црквенословенском језику, што се претходни пут у овом храму десило незнано када, хиландарски монаси са српским појцем Николом Шенером.
Служби су, поред Светогораца и поклоника, присуствовали и почасни директор Светогорског центра из Солуна, Димитриос Салпистис, као и садашњи директор Анастасиос Дурос. Светогорски центар (Agioritiki Estia), као институција коју је основао Град Солун заједно са Свештеном општином Свете Горе, такође организује, у сарадњи са српским колегама, низ догађаја и подухвата у Солуну и Београду, у оквиру обележавања овог великог јубилеја, хиротоније Светог Саве као првог Архиепископа аутокефалне Српске Цркве.
Догађај од пре осам векова, када је Свети Сава кренуо у Никеју, где су тада столовали цар Теодор I Ласкарис и патријарх Манојло I Сарантин, услед пада Цариграда под Латине, био је велика прекретница за српски народ али и значајан тренутак у историји атонског монаштва. У житију се наводи: …Цар дочека Светог Саву са великом љубављу, јер је био много слушао о његовим подвизима у Светој Гори, а и као пријатеља… Пошто је дуже време био царев гост и успешно свршио све манастирске послове, свети Сава се спремаше да крене натраг. Али, примивши Богом послани савет у срце своје, он одлучи да приступи остварењу своје заветне мисли; и рече себи и својим пратиоцима: „Сада је време да, с Божјом помоћу, остварим жељу срца мога о земљи отачаства мога.“… Положивши наду на Бога, он изађе пред цара са овом молбом: „Бог који жели спасење свима, па и нама, учини, те оцем мојим и нама би изагнана зловерна јерес из земље људи наших, и православна вера расте и множи се. Но једно нам недостаје: немамо свога архиепископа да посвећује у нашој земљи и да учи у Господу… Цар нареди да се све што је потребно за посвећење архијереја припреми из царске палате. И на празник Успенија Богоматере, године 1219, васељенски патријарх Манојло рукоположи преподобног Саву за архиепископа све Српске земље. Цар је са свима великашима присуствовао посвећењу, и узвикивао: „Достојан (=аксиос)!“ Достојност Савину је и сам Бог објавио: један од великаша виде како се при хиротонији изли на Саву небеска светлост, и обасја га, и учини га целим огњеним и светлозарним…
Потакнуто овим светим предањем, братство Свете царске српске лавре Хиландара упутило је 2016. године предлог Свештеној општини Свете Горе да се јубилеј прослави саборно, као општи светогорски празник, јер Свети Сава представља оличење једног аутентичног Светогорца који је изникао из Врта Пресвете Богородице и одатле пренео благодет коју је уткао у темеље самосталне Српске Архиепископије. Светогорски етос Светог Саве се у огледа у три кључне чињенице: боравио је у три манастира на Атосу – у Старом Русику, Ватопеду и Хиландару; са својим оцем Преподобним Симеоном Мироточивим даровао је не само Хиландар, већ многе светогорске обитељи које их и данас прослављају као друге ктиторе; након хиротоније у Никеји, као архиепископ, враћа се на Свету Гору и управо ту врши прва рукоположења. Надахнуто делом и подвигом Светога оца Саве, хиландарско братство је на челу са игуманом Методијем, желећи да, пре свега, кроз саборно и торжествено богослужење произнесе благодарност Пресветој Богородици на драгоценом плоду који је у Њеном Врту поникао, пренело ову молбу и жељу сабраћи Светогорцима, коју су они у јединству прихватили. (окружна посланица свим игуманима на саборну Свету Литургију)
Након Свете Литургије у Кареји приређена је у Светој Епистасији трпеза љубави на којој су беседили Прот Свете Горе, старац Симеон Дионисијатски и хиландарски игуман Методије. Прот је у својој беседи закључио да је Света Гора прославила једног од највећих светитеља у својој историји, дугој преко хиљаду година. Игуман Методије је заблагодарио игуманима свих обитељи на учешћу у Литургији и сабрању, нагласивши да је у заједници љубави посведочен јединствени значај Атоса као расадника светитеља и духовника, који своје богате духовне дарове предају ван његових граница, помесним црквама широм Православне Васељене.
Фото и видео: Монах Пајсије из хиландарске келије Св. Архангела у Кареји
Звучни запис:
