Хиландар – Свеноћним бдењем, Светом Литургијом и свечаном трпезом љубави, евхаристијски и молитвено обележена је ктиторска слава и спомен на оснивача Свете царске српске лавре Хиландара, Светог Саву Српског (14/27. јануар).
На овај свечани дан у Хиландару се окупио велики број гостију из других светогорских обитељи, из Србије и са осталих страна, укупно око две стотине људи.
Посебну част хиландарском братству указао је својим доласком Високопреподобни архимандрит Христофор, игуман Светог манастира Григоријата. Игуман Христофор је наследио блаженопочившег архимандрита Георгија Капсаниса, који се упокојио у јуну 2014. године. Посета григоријатског игумана била je прилика да се вековне везе два манастира делатно пројаве учешћем у свеноћној служби и заједничарењем у славу великог хиландарског и светогорског светитеља и ктитора Светог Саве.
У свом поздравном говору, хиландарски игуман Методије нагласио је повезаност српског народа и манастира Преподобног Григорија, кроз чињеницу да се мошти овог светитеља налазе у манастиру Горњак (задужбина Светог кнеза Лазара), недалеко од Петровца на Млави. Преподобни Григорије Синаит – Млађи оснивач је светогорског манастира посвећеног Светом Николи, који је по њему прозван – Григоријат.
Архимандрит Методије је посебно нагласио чињеницу да су двојица хиландарских игумана након увођења општежића, игуман Пајсије и он сам, учили грчки језик и појање у братском манастиру Григоријату. Незаобилазна је и чињеница да је блаженопочивши игуман григоријатски, старац Георгије Капасанис, извршио велики утицај на цело монаштво Свете Горе, међу њима и у Хиландару, приликом поновног успостављања општежитељног поретка у светогорским обитељима. Чувајући спомен на великог старца и учитеља вере, манастир Хиландар је преко своје Задужбине у Београду објавио његова дела: „Крст Христов и његов значај у нашем животу“, „Искуства благодати Божије“ и „Обожење, циљ човековог живота“.
На трпези након Свете Литургије, игуман Христофор се обратио свом домаћину игуману Методију, свој братији Хиландарској и присутним гостима следећим речима:
„Свети оче Игумане, поштовани оци и драга браћо у Христу,
Свети Сава, коме вршимо спомен и светло га прослављамо, јесте један дар Божији: Светој Гори, Цркви и српском народу. Жртвовао се из младости. Презрео је царску славу и световна задовољства. Живео је са смирењем као послушник и као подвижник, са злострадањем и страхом Божијим. Заволео је своју браћу. Узишао лествицом врлина; удостојио се божанских дарова; сјединио се с Богом. Због своје ревности и врлинског живота, као и прослављања Бога са смирењем, Бог га је прославио својом славом.
Свети Сава је Светој Гори даровао непроцењива блага. Даровао је Манастир Хиландар, који са другим манастирима, кроз векове, чини место освећења и спасења. Даровао је својим мољењима својега оца Светог Симеона, који је трулежно земаљско царство заменио нетрулежним Небеским царством Божијим. Међутим, као главни дар, даровао је пример светога живота, којим до данас утиче на младе душе да чезну за монашким анђелским живљењем.
Добио је Свети Сава велике дарове, и с њима је помогао своју Цркву и отаџбину у ужасним временима. Као први архиепископ српски утврдио је православље у Србији, тада када је мрак латинског ига претио духовном хоризонту Истока, тада када су хорде крсташа са заузимањем Константинграда срушиле свезе ромејског самодржавља. Његове нетрулежне мошти, са многима другима у Србији, постале су брана која је вековима спречавала силовити напад латинства на исток. Српски народ је облагочинио својим апостолским духовним делом, које је до данас оставило свој неизбрисиви печат, тако да православни дух, који напаја побожни српски народ, носи и његово име.
Наши духовни оци су светле звезде које са сигурношћу воде наш живот ка Христу. Одсликавају у нашим болећивим очима незалазну Светлост Царства Божијег и покрећу наше душе у великој чежњи за Христом. Ко чита житије светих просветитеља српских, Саве и Симеона, које је написао преподобни отац Јустин Поповић, немогуће је да не осети како његове духовне силе добијају крила и како се чула јарко осветљавају божанском светлошћу љубави Христове.
Ми смо захвални нашим светима, који су нас духовно препородили, који су нас научили путу спасења и њиховим молитвама нас утврђују у нашој борби. Молимо их да нас помогну да подражавамо њихову чежњу за одрицањем од света, ревност њиховога подвига, услужност њихове љубави, чврстину трпљења њиховог, чистоту њихових мисли и њихово постојано остајање у нашем светом православљу.
Свети старче, драги оци и браћо, ваша света обитељ има силно предање светости, с мноштвом хиландарских светих који су украсили Цркву. Има и крепко монашко предање са мноштвом благочестивих монаха који до данас настављају да бројчано умножавају манастир. Света хиландарска обитељ је понос српскоме народу.
Свети Сава је зачетник свег овог предања. Благодаримо му. Прослављамо га. Призивамо његове свете молитве. Поштујемо његов свети лик. И молимо га да: покрије његово словесно стадо, Хиландар, и читаву Свету Гору, и његов народ у Србији; тако да савремене завере, против Цркве и наших православних народа, не прекину или спрече наш сигурни пут ка Царству небеском, где његова прослављења света душа окуша блажену и предобру лепоту божанске славе Оца и Сина и Светога Духа.
Свима желим многа света и благословена лета на путу Светога Саве. АМИН.“
Током свечане празничне службе за десном певницом појали су монаси манастира Григоријата, док је за левом певницом било хиландарско братство и појци хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Србије.
(О појању на служби: За десном певницом је појана служба коју је на грчком језику саставио блаженопочивши о. Герасим из Мале свете Ане на Светој Гори. За левом певницом је појана служба из Србљака, са допунама из нове службе, коју је по правилима црквене химнографије на црквенословенском језику саставио Игор Зиројевић. Он је, за потребе манастирске славе, такође мелотворио (компоновао) словенску службу, као и делове грчке службе. Од посебног је значаја чињеница да је г. Зиројевић протумачио из старе византијске нотације делове службе Светом Сави из једног хиландарског музичког рукописа из 18. века. На тај начин су ови напеви враћени у богослужбену употребу након више од две стотине година и успостављена је веза са појачким предањем Православне Цркве, Свете Горе Атонске и манастира Хиландара, старим око три века.)
Фотографије: монах Милутин Хиландарац
