Келија Патерица, Кареја – У хиландарској келији Патерица поред Кареје, свечано је прослављена слава, празник Преображења Господњег.
Након што се потрудио на подизању Манастира Богородице Хиландарске, Свети Сава се усрдно постарао да у седишту Свете Горе постави темеље пустињачког (еримитског) начина живота. Основао је четири келије: Келију Преображења Господњег звану Патерица, Посницу Светога Саве, келију Светог Јована Претече и келију Светог Јована Златоустога. А од прота Свете Горе на поклон је добио Буразерску келију Светог Николе.
Реч келија има два значења: прво, монашка келија означава монашку собу у манастиру, а друго значење је издвојена зграда са неколико монаха у њој (На Светој Гори келија има до седам монаха са старцем келије на челу) и у оквиру келије је и црква. Келија је као мали манастир, али је у саставу неког већег манастира. Монах који духовно управља монасима једне келије се зове „старац келије“.
По предању, Свети Сава је по оснивању манастира Хиландара, прво купио келију Преображења Господњег, која је од времена Светога Саве познатија по називу Патерица. По том истом предању, из келије Патерица је градио и Посницу Светога Саве у Кареји у којој се и подвизавао и у њој саставио Карејски типик који је постао образац пустињачког живота код српских монаха. Патерица је у то време имала статус малог манастира, (монидрио грч. μονύδριον), али је била у саставу Хиландара.У келији Патерица свети Сава је оставио игумански штап Светог Саве Освећеног по којем је и добио име, а по том игуманском штапу се келија највероватније и зове Патерица (од грчке речи патер што значи отац). Патерица има сугуби (двоструки) благослов двојице великих светаца, светог Саве Освећеног и Светог Саве I архиепископа Српског. У њој сада живе: јеромонах Доситеј (који је одговоран за келију Патерица) и монах Козма Чех.
На празник Преображења Господњег ове године у келији Патерица окупили су се монаси из суседних келија. Велику радост је учинио својим присуством и игуман Царске Лавре Немањића архимандрит Методије. Били су ту јеромонаси Макарије и Павле из келије Маруда, јеромонах Гаврило из келије Барбера, јерођакон Гаврило из келије светих Архангела, јеромонах Марко и Доситеј из Хиландара, За певницама су се наизменично смењивали српски и грчки монаси, нарочито појци из Буразерске келије, а игуман Хиландара Методије је са саслужитељима започео литургију са „Благословено Царство…“ на месту где је некада и сам Свети Сава започињао лутургију славећи Пресвету Тројицу истим речима. После богослужења је била скромна монашка трпеза. Након много година, келија Патерица је заблистала својом славом.
Увече је био парастос ктиторима келије Патерица. Поред светог Саве, међу ктиторима (настављачима дела Светога Саве) треба поменути старца келије јеромонаха Висариона, који је са јеромонасима Теодосијем, Георгијем и Азаријем 1683. г. направио садашњи прелепи и декоративни иконостас у келији Патерица. После вечерње службе, и парастоса ктиторима, била је монашка трпеза, на којој је игуман Хиландара архимандрит Методије захвалио свим келиотима који су учествовали у молитви и истакао да келија Патерица за манастир Хиландар има историјско значење, с обзиром да је њен оснивач Свети Сава у којој је и живео и служио литургију и да ће манастир Хиландар помоћи и постарати се да та келија заблиста сјајем који јој и припада.
јеромонах Доситеј Хиландарац