Београд – У петак, 25. априла 2009. године, у малој сали Задужбине Илије М. Коларца, у присуству пријатеља и породице почившег ђакона др Милорада Лазића, представљена је његова књига СРПСКА ЕСТЕТИКА АСКЕТИЗМА у издању манастира Хиландара (2008). О књизи су говорили: Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. др Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Јован, др Мирко Зуровац, др Александар Петровић и Матеј Арсенијевић.
На почетку представљања окупљене је у научни и свештенослужитељски рад ђакона др Милорада Лазића надахнутом беседом увео Преосвећени Епископ бачки Г. др Иринеј. Владика је прво истакао да је почивши ђакон Милорад Лазић био можда најврснији предводник групе младих преобраћеника у хришћанство, из Београда, почетком осамдесетих година XX века. У својој личности спојио је свештеничку службу и научни рад, а у врло шароликом миљеу тадашњег друштва и научног света био је светла личност, али и сјајан истраживач на научном пољу којим се бавио. Ђакон Милорад Лазић се бавио периодом (1375-1489) који је врло значајан за културу српског народа после исихастичкког процвата, који је зауставио схоластички приступ вери на Истоку. Његово дело, круна његовог живота и рада, говори о аутентичности српског исисхастичког монаштва, а посебан допринос овог истраживања јесте доказ да је српска естетика била саствани део византијске естетике у преводном смислу, и треба је анализирати контекстуално, а никако као нешто одвојено и самодовољно. Основна идеја ове естетике јесте да лепо није релативно и пролазно већ да је атрибут Троједног Бога. Управо је то онтолошка естетика, јер је аутентична лепота однос са Троједним Богом у Цркви. У том контексту истиче се личносна красота Господа Исуса Христа у Богооваплоћењу. На крају, Владика бачки Г. др Иринеј истиче да је почивши ђакон Милорад Лазић користио научну методологију без сувишног побожног фразирања; дакле, није наметао, али ни прикривао своју веру.
Затим је реч добио др Александар Петровић који је философско-научним језиком говорио о раду и утицајима, али и созерцатељним доприносима, дела др Милорада Лазића. Он је истакао да је овај научник и његов пријатељ себи поставио тежак задатак, али је успео да га испуни новим садржајем и да га у потпуности реши. Др Александар Петровић је истакао и добар однос Бичкова и Лазића и њихова заједничка истраживања. Лазић је радио на ревизији естетике и српске средњовековне књижевности.
Трећи беседник Преосвећени Епископ Јован (Пурић), на почетку је нагласио свој лични однос са почившим ђаконом Милорадом и са његовим радом. Велики допринос овог свештенослужитеља и научника, према Владикиним речима, био је што је указао на теологију лепоте и да је основ његовог схватања естетике патристичка естетика. Он је успео да нам укаже на сложеност естетике и самог поимања лепог са светоотачког становишта. Преосвећени Владика Јован је богословским приступом истакао тријадолошки основ за сваку естетику. Истицање красоте Христове јесте истицање Светотројичне красоте у поставци есетике средњовековног српског аскетизма. Благовесник управо те лепоте био је ђакон Милорад Лазић.
Матеј Арсенијевић је на почетку своје беседе укратко представио књигу, а затим је богатим и истанчаним језиком говорио о животу почившег ђакона Милорада Лазића. Истако је да је он са београдских сивих асфалта преко Ћелија и Хиландара стигао до Царства Небеског четири сата после одбране свог докторског рада 15. маја 2003. године.
На крају је говорио др Мирко Зуровац који је био ментор докторског рада Милорада Лазића. Говорећи о схватањима историје, посебно је истакао оригиналан приступ и историји и естетици Милорада Лазића.