У оквиру обележавања 106. годишњице од пробоја Солунског фронта, 28. септембра 2024. године, свечано је откривена спомен-биста посвећена Ђорђу Михаиловићу, дугогодишњем чувару Српског војничког гробља у Солуну.
Догађају су присуствовали министар одбране Братислав Гашић, као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
На комеморацији су били и представници Војске Србије, пуковници Горан Несторовић и Дејан Станишић.
Министар одбране Братислав Гашић положио је венце на Српском војничком гробљу и на гробу уснулог чика Ђорђа, након чега је са министром Старовићем открио спомен-бисту, коју је извајао академски вајар Љубомир Лацовић, а одлила ливница „Браћа Јеремић“ из Врчина.
Непосредно пред чин откривања споменика, строј наших војних ветерана раширио је српску заставу дугу 150 метара, уз хорску пратњу српских ђака из Солуна који су отпевали химну Републике Србије „Боже правде“.
Овом приликом, војни свештеник капетан Иван Ганић и свештеник при метоху Светог манастира Хиландара у Солуну Марко Арсић, служили су Свету Литургију. Након Свете Литургије је служен помен за упокојене војводе и војнике који је служио и протојереј-ставрофор Александар Павловић, управник канцеларије манастира Хиландара у Солуну. Служен је и помен покојном деди Ђорђу, уз освећење бисте која је постављена у дворишту Зејтинлика.
Присутнима се обратио министар Гашић, говорећи бираним речима о вишедеценијском чувару српске гробнице Ђорђу Михаиловићу:
„Овде, на Зејтинлику, дуже од пола века, чика Ђорђе је брижно чувао Српско војничко гробље, негујући успомене на жртве најсветлије наше историје, док и сам није постао њена жива слика. У његовој појави и гласу видели смо и чули прадедове пале за идеал слободе наше једине отаџбине. Кроз њега су нам се обраћали они који не дочекаше да поново прославе своју крсну славу на своме огњишту. У тим смо речима могли чути и поуку и опомену да је слобода Србије идеал од кога се не сме одустати никад и ни по коју цену“.
Министар Старовић је у свом обраћању говорио о значају пробоја Солунског фронта, истакавши да је тај догађај био преломни моменат за ослобођење Краљевине Србије, али и важан фактор за завршетак Првог светског рата:
„Период од 1914. до 1918. године остао је у нас Срба упамћен као време великог страдања, али исто тако и као време највећег херојства и непролазне славе. Знамените победе српског оружја дале су важан допринос одлучујућој победи Антантиних савезника. Своје херојство српски војник је читавом свету приказао на Церу, Колубари, Кајмакчалану, на Солунском фронту и свим другим местима на којима су српски горостаси оставили своје гробове као вечну успомену на њихово јунаштво и мучеништво. Њихова храброст и родољубље нас све надахњује и представља неисцрпан извор националног поноса“.
Ђорђе Михаиловић рођен је 1928. године у Солуну. Био је трећа генерација породице Михаиловић која је чувала Српско војничко гробље на Зејтинлику. У Господу се упокојио прошлог лета, у 96. години живота. Сахрањен је на месту на којем почивају његови деда и отац.
Фото: mod.gov.rs
