Пројекат обнове Конака из 1816-1821 - ХИЛАНДАР - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ

06.09.2007. Молебан за почетак радова

Конак из 1816-21 после пожара,
јужна, унутрашња страна

Погледајте план манастирских објеката. Конак из 1816-1821 је означен као објекат бр. 9

Конак из 1816-21 пре пожара,
северна, спољна страна

Конак из 1816-21 после пожара,
северна, спољна страна

Конак из 1816-21 пре пожара,
јужна, унутрашња страна

НАЗИВ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОГРАМА:
ОБНОВА КОНАКА ИЗ 1816-1821

НАРУЧИЛАЦ:
СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР (Јелинска Република)

ОДОБРЕЊЕ ПРОЈЕКТА И РАДОВА:
ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ СВЕТОГОРСКОГ НАСЛЕЂА (Јелинска Република)

ДОНАТОРИ:
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ (Република Србија),
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА (Република Србија),
ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ СВЕТОГОРСКОГ НАСЛЕЂА (Јелинска Република)
И ДРУГИ

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА:
СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР (Јелинска Република)
ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА (Република Србија)

ТРАЈАЊЕ ПРОГРАМА:
10.09.2007. – 04.12.2015.

ВРЕДНОСТ ПРОГРАМА:
6.500.000 ЕВРА

ПОВРШИНА ОБЈЕКТА:
4378,59 м2 (бруто површине)
2776,16 (нето површине)

УКРАТКО О ПРОЈЕКТУ

Конак из 1816 – 1821 је највећи објекат унутар манастирског утврђења. У пожару 2004, тешко je оштећен. Остали су темељи, спољни масивни зидови и део носеће конструкције, док су сви дрвени делови изгорели. Кров је потпуно срушен као и све преграде. Осим потпуне реконструкције уништених делова, потребни су и ојачање и обнова сачуваних елемената. У конаку из 1816 – 1821 били су смештени манастирска администрација, гостопријемница, већи број келија и књижара. Након обнове конака, манастир ће повратити највећи део смештајног простора и у великој мери обновити свој препознатљиви изглед са северне стране.

ИСТОРИЈА И АРХЕОЛОГИЈА КОНАКА

Пре 1816. године, када је почела изградња овог конака у истом делу (северни и северозападни део манастирског комплекса) постојало је економско двориште манастира које је од главног дворишта делило једно друго крило. Ово се јасно види на познатом бакрорезу манастира Хиландара који је израђен у Москви 1757 као и на бакрорезу из Беча око 1780. То некадашње крило које је раздвајало два дворишта срушено је пре почетка градње новог крила 1816.

Да је градња постојећег конака почела 1816. године сведочи један камен на унутрашњој страни фасаде поред чесме, у висини подрума, на коме је урезана та година. Испод фасадног украса на истој фасади узидано је, поред крста од цигала, четвртасто камење на коме пише година 1821, што значи да је тада завршена изградња.

На тераси на другом спрату, која је касније застакљена, на источној страни конака, на унутрашњој фасади фарбом је исписана и година 1846, која се вероватно односи на радове који су ту изведени, можда онда када је тераса застакљена. У северозападном делу на једном четврстастом камену наведена је и година 1816. када је поред старог одељења саграђен тај угао.

Тако су, дакле, изузев бедемског зида који је обухватао споменуто економско двориште, а који датира из XIV века и који је 1816. повезан са спољним зидом, сви други зидови и друге конструкције у овом конаку (таванице, кров итд.) саграђени су између 1816. и 1821.

Не знамо име мајстора нити одакле потичу средства за изградњу конака од 1816. до 1821. године.

Новији радови на конаку

Седамдесетих година двадесетог века у југозападном делу, између приземља и подрума, на дрвеној таваници направљен је део од армираног бетона, а у приземљу су направљење просторије за књиговештво и бакроштампу. Последњих двадесет пет година двадесетог века у овом конаку кров је два пута покриван каменим плочама, међутим оба пута безуспешно пошто је након завршетка радова кров на неколико места пропуштао воду.

Година 1997. и 1998. изведени су грађевински радови средњег обима у приземљу конака, на месту раније житнице којА се није користила више од 50 година и том приликом изграђени су конак, канцеларије Сабора манастира и једна продавница – књижара.

У јесен 2003. почели су радови на покривању крова уз обнову његове носеће конструкције. Пре пожара, до марта 2004. било је завршено 50% тих радова.

СТАЊЕ ПРЕ ПОЖАРА:

ПОЛОЖАЈ

Конак се састоји од подрума, приземља и два спрата. Обухвата скоро цео северни и северозападни део манастира. Укупна површина основе конака је 980 m². Има велики унутрашњи (ка југу и југоистоку) и још већи спољашњи фасадни зид ка башти (северно и северозападно) који истовремено представља и спољашњу страну бедемског зида манастира. Све у свему, конак се добро прилагодио тада постојећим конструкцијама, у складу са традицијом византијског начина градње.

КОНСТРУКЦИЈА

Источно се ова, прилично дугачка, зграда спаја са улазним комплексом и са североисточним крилом, а јужно се сједињује са старијом зградом чији је североисточни део срушен 1816. или нешто раније. Овде постоји коси зид крила који је делимично спојен са споменутом старијом зградом, а делимично је слободан и врши улогу спољњег бедемског зида комплекса ка југоисточној страни.

Осим јаког бедемског зида ка северу и северозападу који у доњој зони има ширину до три метра и, такође јаког, унутрашњег зида у правцу дворишта ширине преко једног метра, носеће елементе конака чине, паралелно са зидовима и између њих, две серије јаких камених пиластара у подруму и приземљу. Отвори између пиластара и између зидова и пиластара, како у подруму тако и у приземљу, у подужном правцу спајају се са луковима од цигала. Попречно, у подруму сви отвори између пиластара, као и између пиластара и зидова, спајају се са луковима од цигала док у приземљу постоји само неколико лукова.

На спратовима су само спољашњи зидови масивни, саграђени од бетона и цигле. Сви остали зидови (преградни) изграђени су од шупљих цигала. Све таванице имају дрвену конструкцију. Само у приземљу, на таваници изнад подрума накнадно је постављена плоча од армираног бетона, као и на неким местима на таваницама спратова, тамо где се налазе санитарни чворови. Степеништа су дрвена, како на источној, тако и на југозападној страни конака. Кровна конструкција је дрвена. Кров је покривен каменим плочама.

КОМУНИКАЦИЈА

У подруму, као и у приземљу може се директно са капија ући у оба крила Конака. На првом спрату, може се степеништем попети до оба крила Конака, међутим, на северозападном делу ради се о истом степеништу које прво води до приземља, док се у јужном крилу степениште налази ван конака и једном отвореном терасом спаја се са великом терасом на првом спрату. Из централног дела те велике терасе, једно степениште води на други спрат. Слично решење постоји и на југозападном крају. Отприлике на средини конака, између јужног и југозападног краја, постоји још једно степениште које спаја први и други спрат. На свим спратовима пролази се кроз крило од једног краја до другог кроз централни ходник.

НИВОИ:

Подрум

Подрум је један скоро отворен простор који се шири дуж целе површине конака. Постоји само неколико танких преградних зидова у централној зони који изолују део са ћуповима где се чува маслиново уље.

Током градње преуређен је у шталу, а онда су тамо смештени до данас скоро сасвим сачувани млин за со и млин за жито у југозападном делу.

Средином XX века, у источном делу, преградним зидовима формиран је мањи простор за агрегат који је снадбевао манастир електричном енегријом. Касније, када је агрегат склоњен, овај простор се користио за смештање електро-ормана и као остава материјала неопходних за електричне инсталације. Крајем XX века, када је у приземљу направљена гостопријемница, изолован је мањи простор у јужном делу за инсталације подног грејања, такође танким преградним зидовима. Највећи део подрума користи се за складиштење ствари које се више не користе (дрвена кола, камени столови из манастирске трпезарије).

Приземље

Источни део приземља преуређен је у житницу – амбар за чување жита. Жито је пролазило кроз отвор у дрвеном поду директно из приземља у подрум. У југозападном делу постојале су три келије и једна кухиња у правцу спољашњег зида и три радионице у правцу унутрашњег. Почетком XX века преграђен је простор између потпорних стубова на југозападном крају и тако су направљени тоалети. Седамдесетих година XX века направљене су две радионице, књиговезница и штампарија за бакрорезе. Деведесетих година XX века, прецизније 1997. и 1998, цело приземље је обновљено.

Источни део, пошто се већ више од пола века није користио као амбар, постао је гостопријемница са канцеларијом и оставом, а југозападни део је преуређен у канцеларије и помоћне просторије манастирског Сабора.

Велика просторија у југозападном делу, бивша кухиња, постала је манастирски изложбени простор. Такође, велика просторија у источном делу, на крају конака, која није била погодна за смештај, преуређена је у оставу.

Спратови

Спратови су, од времена када је конак изграђен углавном, били намењени за смештај. На оба спрата постоје ходници по целој дужини, док су просторије које су намењене за смештај (и рад, исхрану и спавање) постављене уз спољашње зидове. На оба спрата, у источном делу, постоје келије са две собе и кухињом у свакој, док у југозападном делу постоје собе са више кревета које су намењене за смештај гостију. Оба спрата имају на крају југозападног дела санитарне чворове (тоалете, тушеве и умиваонике).

На првом спрату, у југозападном делу, налазила се кухиња која је крајем XX века постала радионица. На почетку је постојала само једна трпезарија у југозападном делу у правцу унутрашњег зида конака ка дворишту. У другој половини XX века направљена је у том делу још једна трпезарија која је намењена само гостима. На јужном крају првог спрата, отворена ка дворишту, постоји тераса са широким степеништем у средини за приступ другом спрату.

На другом спрату на јужној страни такође је постојала тераса на истом месту као на првом спрату, међутим, она је касније застакљена (вероватно 1846.). Са ове терасе могућ је директан приступ параклису Светог Николе, Синоду, Епитропији и тоалетима (параклис Светог Николе, Синод и Епитропија не припадају овом конаку). На супротном, југозападном делу овог спрата постоји још и велика просторија затворена стаклом према дворишту која је намењена гостима.

ФАСАДА

Фасада ка дворишту направљена је од једнаких делова – редови исклесаног камена смењују се са два реда опеке. Лукови изнад отвора направљени су наизменичном употребом трапезастих камених блокова и два реда опеке. Највећи отвор у источном делу је онај на излазу из дворишта. Премошћен је дуплим луком – дакле, два спојена лука која у доњем делу дели неколико центиметара. Велики отвори, један изнад другог, постоје у приземљу и на спрату југозападне стране, у истакнутом делу зграде што је у ствари отворено степениште са широким степеницама. Један велики отвор у облику лука који се налази у средини приземља, дакле, амбара, служио је за унос жита, док су отвори са архитравом на првом и другом спрату са дрвеним балконима служили су за уношење дрва за огрев. Три лука са трапезастим каменим блоковима подупиру источну страну веранте која се налази на источном делу првог спрата, док се на западном крају истог спрата налази још један велики отвор који је служио за уношење дрва за огрев у конаку, а који се ослања на дрвене подупираче. На другом спрату, на фасади постоје три испупчења – два уска и једно шире. Сви видљиви дрвени делови фасаде осим прозора обојени су у црвену мат боју, зидови су бели, а сви прозори плави. Између два отвора у подруму, поред извора, на средини фасаде, налази се камен са урезаном 1816. годином, док је на једном блоку у источном делу урезана година 1821.

Фасада која гледа на башту, североисточно, по питању начина израде није толико добро урађена као она која гледа на капију. Доњи део до висине таванице подрума направљен је од исклесаног камена постављеног не нарочито пажљиво. У доњој зони постоји мало отвора, укупно седам од којих је већина отворена накнадно. У источном делу, у доњој половини фасаде постоје три подупирача који се на висини таванице приземља спајају луковима што као резултат има формирање два дубока и висока свода. Поред западног подупирача од та три која смо навели, саграђен је касније део зида који је отприлике два метра издвојен у односу на површину највећег дела фасаде. Од те тачке на удаљености од отприлике дванаест метара ка западу постоје још два подупирача која су такође повезана луком, на истој висини као и претходни. На крају југозападног дела грађевине, такође постоје два подупирача на отприлике два метра од површине зида и, као и претходни, повезани су луком, док је један угао додат поред подупирача касније (1916.).

Горња половина фасаде разликује се од доње и односи се на приземље и спратове. Постоји више од 70 отвора сличне израде као и отвори у правцу капије. Зидови су направљени од наизменичних редова камена и опеке. Две избочине на два спрата и две на једном издвајају се од површине фасаде као и неколико балкона. На средњем пару ступаца који су повезани луком издваја се један део фасаде. За разлику од доњег дела, на горњем постоје симетрично постављени отвори који су остали од греда скеле као и у делу који је додат поред три ступца ка истоку. Зидови на извученим деловима имају дрвену конструкцију и беле су боје, док су скоро сви дрвени делови прозора плави.

На доњем делу југозападне фасаде, до висине таванице подрума постоје три ступца. Ти ступци се не спајају као претходни луковима већ дрвеним архитравима. У нивоу приземља и на спратова, на тим ступцима налазе се терасе.

ОШТЕЋЕЊА ОД ПОЖАРА 2004.

Током пожара изгорели су сви дрвени елементи у Конаку, пали су сви подови, таванице, кров и његов покривач и скоро сви преградни зидови саграђени од било ког материјала. Изгорела су скоро сва врата и прозори. Изгорели су чак и дрвени оквири у зидовима. Од тежине камених плоча на крову, али и других материјала који су изгорели и пали са горњих спратова током пожара, повукли су се и срушили скоро сви површински делови армираног бетона између подрума и приземља.

Већи део камених блокова је остао али су претрпели штету. Боље од осталих елемената сачуване су фасаде, унутрашња према дворишту и спољашња према башти, што оставља могућност бржег довођења конака у стање у каквом је био пре пожара, барем споља. Камени блокови са унутрашње стране зидова и на стубовима у подруму и приземљу који су били директно изложени ватри и високој температури (на зидовима који нису имали малтер), претрпели су штету (калцификацију) на многим местима, приближно до дубине од 5 центиметара. До исте дубине уништен је и везивни малтер камених блокова и опеке на апсидама. Најмању штету од свих делова претрпеле су опеке. Малтер је напукао на многим местима. Греде и носачи су изгорели, што као резултат има значајно стањење зидова на тим местима.

На зидовима који нису претрпели штету не примећују се напукнућа или неке промене настале услед пожара осим неких димњака. Не чини се да су темељи претрпели штету.

Како би се смањила опасност од урушавања подужни зидови конакаспојени су металном конструкцијом. Круна зидова заштићена је од атмосферских прилика каменим плочама и цементним малтером. Димњаци су ојачани цевастим скелама. Током 2005. године уклоњени су сви изгорели елементи из подрума и приземља.

: Конак из 1816-21 после пожара, јужна, унутрашња страна

: Конак из 1816-21 после пожара, северна, спољна страна

ПРЕТПОСТАВКЕ КОЈЕ ЈЕ СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР
ДАО ЗА ИЗРАДУ ПРОЈЕКТА И ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА:

Сабор стараца Светог манастира Хиландара испитао је 2.септембра 2006. претпоставке за обнову конака 1816/1821. и донео следеће одлуке:

ОПШТИ ИЗГЛЕД

Спољашњи изглед треба да буде исти као онај пре пожара. Фасаде грађевине треба да се заштите током извођења радова и да се поставе отвори за врата и прозоре као и сви елементи који су раније постојали. Треба да се обнове сви носачи и терасе, као и кров. Кровни покривач треба да буде исти као онај пре пожара – камене плоче.

КОНСТРУКЦИЈА

Конструкција конака треба да буде иста као она пре пожара што обезбеђују потпорни стубови и зидови који су остали. Између спратова треба да се замене дрвене конструкције и између подрума и произемља плоча од армираног бетона. Плоче од армираног бетона треба да се замене и у свим санитарним чворовима. Нови елементи на таваницама треба да буду челични спојеви који неће бити видљиви на зидовима. Кровна конструкција треба да буде дрвена (уколико се испитивањем узорака утврди да треба ојачати конструкцију, инжењер треба да то предвиди у свом пројекту).

ПРОТИВПОЖАРНЕ МЕРЕ

Треба да постоји систем детектора пожара, протипожарна мрежа и противпожарни зидови у складу са важећим одредбама.

НАМЕНА ПРОСТОРИЈА

Конак ће се користити за потребе гостопријемнице, за управу манастира, боравак лица која ноће у манастиру, радионице, просторије за електро и грејне инсталације и оставу – као и пре пожара. У циљу бољег функционисања, управа манастира и техничка служба треба да се преместе из приземља на први спрат. Простор у коме се налазила књижара предвиђен је за амбуланту, док су просторије манастирске управе предвиђене за учионицу. Мали предмети из етнографске збирке биће изложени у гостопријемници, а велики у подрумским просторијама.

ПОВЕЗИВАЊЕ ПРОСТОРИЈА

Хоризонтално и вертикално повезивање просторија у конаку биће изведено као и пре и доведено у раније стање. Пројектом треба да се предвиди ново степениште које ће повезивати гостопријемницу са првим спратом.

ЕНТЕРИЈЕР

Ентеријер треба да буде исти као што је био пре пожара. Треба да се искористе постојеће скице и фотографије ради што прецизније израде дрвених елемената итд. За подове ће се користити дрво, камене плоче и керамичке плочице у цинобер боји.

ПОСЕБНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Обновиће се средства која су се користила на тересама на спратовима за извлачење дрва. Испитаће се могућност макар делимичне обнове млина у подруму пошто је тамо остало доста металних и камених делова.

ПРОЗОРИ

За све прозоре предвиђа се стакло са термичком заптивом. У гостопријемници и у великим келијама у горњем делу прозора биће постављено стакло у боји (како је било раније).

ГРЕЈАЊЕ

Грејање у гостионици треба да буде подно како је било и пре пожара. За грејање свих осталих простора користиће се грејна тела. Предвиђа се употреба зиданих пећи које су постојале пре пожара. Предвиђа се повезивање са централном котларницом ради обезбеђивања грејања.

Приликом састављања пројекта узето је у обзир:
Α. Жеље Светог манастира Хиландара саопштене кроз одлуку Сабора стараца Светог манастира Хиландара 2.септембра 2006.
Б. Назнаке инжењера и чланова Управног одобра КЕДАК-а.
В. Упутства Управног одобра КЕДАК-а и међународно прихваћена начела по питањима интервенција на споменицима.

ОПШТА НАЧЕЛА ПРОЈЕКТА (САЖЕТИ ОПИС)

Како су током пожара 2004. уништени дрвени елементи овог конака, подови, таванице и кров и као последица тога, остали су само голи делови спољашњих и унутрашњих зидова, основни циљ пројекта је обнова носећег дела, чување очуваних делова и обнова конака на такав начин да по облику одговара ономе како је изгледао пре пожара, према сачуваним сликама и другим материјалима.
У овом пројекту нису узете у обзир спорадичне интервенције на Светом манастиру у овом конаку које су као резултат имале прављење подова од бетона и одређене унутрашње измене.

ОСНОВА ПОДРУМА:

ОСНОВА ПРИЗЕМЉА:

ОСНОВА ПРВОГ СПРАТА:

ОСНОВА ДРУГОГ СПРАТА:

ТОК РАДОВА:

НАЗИВ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОГРАМА:
ОБНОВА КОНАКА ИЗ 1816-1821

НАРУЧИЛАЦ:
СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР (Јелинска Република)

ОДОБРЕЊЕ ПРОЈЕКТА И РАДОВА:
ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ СВЕТОГОРСКОГ НАСЛЕЂА (Јелинска Република)

ТРАЈАЊЕ ПРОГРАМА:
10.09.2007. – 04.12.2013.

ВРЕДНОСТ ПРОГРАМА:
6.500.000 ЕВРА

ПОВРШИНА ОБЈЕКТА:
4378,59 м2 (бруто)
2776,16 м2 (нето)

ПРОЈЕКТАНТИ:

јелински тим:
ХРИСТОФОРОС ПАРАСКЕВОПУЛОС, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ
ЈАНИС ВАКУФАРИС, ГРАЂЕВИНСКИ ИНЖЕЊЕР

српски тим:
ПРОФ. ДР МИРКО КОВАЧЕВИЋ, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ, КОНЗЕРВАТОР
ПРОФ. ДР НЕНАД ШЕКУЛАРАЦ, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ
СТЕВИЦА ТРИПКОВИЋ, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ
ДРАГОМИР КРИВОКУЋА, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ
ДОЦЕНТ ДР. БРАНИСЛАВ ЖИВКОВИЋ, МАШИНСКИ ИНЖЕЊЕР,
ЉУБОДРАГ ТАНИЋ, МАШИНСКИ ИНЖЕЊЕР,
ПРОФ. ДР. ЗОРАН ЛАЗАРЕВИЋ, ЕЛЕКТРО-ИНЖЕЊЕР
ЂУРА НАУМОВИЋ, ЕЛЕКТРО-ИНЖЕЊЕР
МИОДРАГ ЧОМИЋ, ГРАЂЕВИНСКИ ИНЖЕЊЕР

СТРУЧНИ ГРАЂЕВИНСКО-КОНЗЕРВАТОРСКИ НАДЗОР:

овлашћени стручни надзор службе заштите
ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ СВЕТОГОРСКОГ НАСЛЕЂА:
ЈОРГОС КАНЕЛИС, АРХИТЕКТА-КОНЗЕРВАТОР
КОНСТАНТИН КОНДОДИНАС, ГРАЂЕВИНСКИ ИНЖЕЊЕР

интерни стручни надзор
СТРУЧНА НАДЗОРНА КОМИСИЈА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА:
ПРОФ. ДР МИРКО КОВАЧЕВИЋ, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ, КОНЗЕРВАТОР
СЛОБОДАН БАРИШИЋ, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ, КОНЗЕРВАТОР (представник Републичког завода за заштиту споменика културе Београд)
СТЕВИЦА ТРИПКОВИЋ, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ
+ АТАНАСИЈЕ ВИКАС, ГРАЂЕВИНСКИ ИНЖЕЊЕР

ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА:

НЕИМАРСКА ГРУПА
СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА
(кликните за фотографију)

ОДГОВОРНИ ИЗВОЂАЧИ РАДОВА:

јелински тим:
ЈАНИС ВАКУФАРИС, ГРАЂЕВИНСКИ ИНЖЕЊЕР

српски тим:
ПРОФ. ДР НЕНАД ШЕКУЛАРАЦ, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ
ДРАГОМИР КРИВОКУЋА, ИНЖЕЊЕР АРХИТЕКТУРЕ

Обнова