Обнова
ПОДУХВАТ ОБНОВЕ ХИЛАНДАРА
У манастиру Хиландару је 2004. године избио пожар великих размера који је уништио и оштетио скоро половину манастирских здања. Одмах након тога је покренут велики број активности на обнови манастира. Уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом, Обнова Хиландара је широк и вишедисциплинаран подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Уз то, Обнова Хиландара има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места. На страницама под одељком „ОБНОВА“ можете сазнати више о самом подухвату.
%
Напредак обнове изгорелог дела Хиландара
Почела обнова Белог конака
Хиландар – У Хиландару је званично започела нова етапа у обнови изгорелог дела манастирског комплекса. У недељу, 17. маја, након литургије и ручка, служен је молебан за почетак радова на обнови Белог конака.
опширније
Разговор за проф. Мирком Ковачевићем
Проф. Ковачевић за Политикин „Магазин“ говори о Обнови Хиландара, напретку, изазовима и личним утисцима.
опширније
Нова сезона Обнове Хиландара 2015.
Хиландар – У понедељак 02. марта 2015. почела је нова радна сезона на обнови Хиландара.
опширније
Изложба „Хиландар, наслеђе и обнова“ у Епархијском центру у Крагујевцу (видео)
Крагујевац – У оквиру петих Госпојинских свечаности у Епархијском центру у Крагујевцу у петак 12. септембра 2014. године, отворена је изложба „Хиландар, наслеђе и обнова“. По благослову Његовог Преосвештенста Епископа шумадијског г. Јована, изложбу су организовали братство саборне цркве у Крагујевцу и Задужбина манастира Хиландара из Београда. Изложба је уприличена као завршна манифестација у оквиру Госпојинских свечаности које су приређене између два велика Богородичина празника, Њеног Успења (28. август) и Рођења (21. септембар). Поставка се састоји од 33 богато илустрована паноа на којима су сажето приказани Света Гора, историја и наслеђе Хиландара, као и обнова од пожара уз остале текуће радове у манастиру. Изложба је већ организована у епархијским и парохијским центрима Српске православне цркве у Њујорку, Паризу и Бриселу. На отварању присутним посетиоцима обратили су се јереј Зоран Врбашки у име братства Саборне цркве и Стефан Срђан Миленковић, руководилац за односе са јавношћу Задужбине Хиландара. Непосредно пред отварање изложбе, са поклоничког путовања на Свету гору, вратили су се награђени ђаци на литерарном и ликовном конкурсу који је организован током Богородичиних свечаности. На пут су кренули ученици, аутори најбољих радова, предвођени вероучитељима Шумадијске епархије, директорима, наставницима и стручним сарадницима. Више о путовању можете прочитати овде (линк). Прилог Телевизије... опширније
Пројекти Обнове Хиландара 2004 – 2014
Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Хиландар – Главни радови на Обнови Хиландара се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њој ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О ОБНОВИ ХИЛАНДАРА У ПРОТЕКЛИХ 10 ГОДИНА Прошло је 10 година од великог пожара у манастиру Хиландару. Тада је ватрена стихија тешко оштетила више од половине манастирских здања која се налазе на северној страни. Укупна површина под објектима манастира је 4602 м2. Изгорели су објекти на површини од 1968.5 м2 или 42.78%. Укупно корисне површине у објектима манастир је имао 10500 м2. Изгорело је 5761 м2 или 54.87%. Страдали су конаци и параклиси грађени од 16. до 19. века. Након пожара, прве две године су спровођене мере на чишћењу и осигурању рушевина. Паралелно је... опширније