26.02.2009
Београд, 26.02.2009. У сали Одељења уметности Библиотеке града Београда, данас у 19 сати, биће представљена нова књига мр Зорана Ракића „Цркве Светог Димитрија и Светог Саве српског у Хиландару”. Реч је о књизи у којој се аутор бави сликарством и архитектуром цркава страдалих у великом пожару 2004. године. О књизи говоре проф. др Сретен Петковић, доц. др Ненад Макуљевић и аутор. Књига је објављена у издању Матице српске и Друштва пријатеља Свете Горе Атонске. Уредници су проф. др Александар Кадијевић и др Мирјана Живојиновић. Рецензије су написали академик Гојко Суботић и проф. др Сретен Петковић. Штампање књиге омогућили су министарства културе и науке Републике Србије и Задужбина Светог манастира... опширније
26.02.2009
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се прославља ктиторска слава, спомен на упокојење Преподобног Симеона Мироточивог, који је заједно са сином, Светим Савом Српским, био оснивач манастира. Молитвена прослава је почела свеноћним бдењем претходног дана, да би се наставила Светом Литургијом и свечаним славским ручком у манастирској трпезарији. О Предобном Симеону Мироточивом Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. Божанственом благодашћу просветлив се, И по смрти показујеш светлост живљења свога И истачем миро благоухања Онима што притичу ка гробници моптију... опширније
15.02.2009
Хиландар – Данас је у Светој Српској Царској Лаври Немањића на Светој Гори Атонској торжествено прослављен празник Сретења Господњег. На позив Сабора стараца манастира Хиландара високоуважени гост братства је био Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хрисостом. После свеноћног бденија, којем су присуствовали сви гости манастира, Преосвећени Епископ Хрисостом је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење великог броја свештеномонаха, свештеника, јерођакона и ђакона како светогорских, тако и из Отаџбине. Овом приликом је у чин јерођакона рукоположен сабрат хиландарског братства, ипођакон Доситеј. Приликом празничне трпезе љубави високопреподобни о. Методије, први епитроп Манастира и заменик игумана, је у својој беседи заблагодарио Његовом Преосвештенству Епископу Хрисостому који се одазвао на позив братства Манастира и из светосавске Жиче, где сада столује, дошао у светосиомеонску и светосавску Царску Лавру у којој га одувек сматрају својим сабратом. Замолио је Преосвећеног да пренесе искрене поздраве Његовој Светости Патријарху Српском Г.Г. Павлу и свим архијерејима СПЦ. Свим сабранима је захвалио што су поделили радост празновања Сретења Господњег са хиландарским братсвом. Посебно је заблагодарио присутним официрима Војске Србије који Сретење славе као свој дан, позивајући их да се угледају на вођу српских устаника, вожда Карађорђа, његову правичност, храброст и родољубивост. Преосвећени Епископ Хрисостом се присутнима обратио богонадахнутом беседом о Св. Јеванђељу које је прочитао на Св. Литургији ђакон Јован Бабић, секретар Епископа Атанасија (Раките) за односе са Војском Србије. Преосвећени је упоредио монашки службу са анђеоском у смислу непрестаног прослављања имена Божијег свим бићем. Пут свакога монаха подсећа на пут блуднога сина из библијске приче у смислу тренутка у којем човек донесе одлуку да се у потпуности посвети Оцу небескоме. Истакао је о. Доситеја као бившег слугу земаљског цара –... опширније
23.12.2008
Београд – Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, делегација СПЦ, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом хвостанским Г. Атанасијем (Ракитом) дана 23/10. децембра 2008. лета Господњег посетила је Музеј примењене уметности где су их дочекали директор Музеја госпођа Иванка Зорић и аутор репрезентативне изложбе г. Душан Миловановић, музејски саветник. Кроз изложбу која је постављена на три спрата водио је сам аутор објашњавајући концепцију, поједине сегменте поставке и изложене експонате. У дужем и срдачном разговору током самог разгледања на посетиоце су снажан утисак оставиле инсталације које се тичу катастрофалног пожара 3/4. марта 2004. године као и просторија која треба да асоцира на актуелну обнову и потребу Српства да се активно у њу укључи. Предмети из хиландарских ризница приказани су фото путем, односно појединачно су приказане странице из репрезентативног каталога. Треба напоменути да је изложба плод тродеценијског рада Екипе Музеја примењене уметности на истраживању ризница манастира Хиландара, коју је све време предводио г. Душан Миловановић. Сам повод за изложбу управо и јесте почетак публиковања те изванредне грађе, а ових дана се очекује да из штампе изађе каталог са прве 302 јединице, а биће уприличена и промоција, о чему ће јавност благовремено бити обавештена. Очекује се такође да у следећих петнаестак година излази по један сличан том грађе. Такође, велики утисак је оставила и сама модерна поставка која на најбољи начин одсликава технолошке могућности нашег времена али и могућност домаћих стручњака да с њима баратају на изванредан начин. Дизајнер ове веома успеле поставке јесте млади архитекта ентеријера и први српски музеиграф г. Иван Мангов. Велики број изванредних фотографија, најеминентнијих српских фотографа приказан у различитим техникама такође је оставио изванредан утисак, па... опширније
12.12.2008
Београд – У складу са недавно потписаним Споразумом о сарадњи Српске Православне Цркве и Војне Академије у Београду, јуче је започет циклус предавања и трибина из различитих области за студенте и слушаоце Војне академије и ученике Војне гимназије ради упознавања, очувања и неговања народне традиције и духовности. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије посетио је Војну академију у Београду и присуствовао првом предавању које је, на тему Хришћанска традиција и војска, одржао некадашњи питомац Војне академије и поручник по чину, а садашњи сабрат Свете Српске лавре манастира Хиландара – монах Доситеј. Предавању су претходиле поздраване беседе Епископа Атанасија, пуковника Драгутина Јовановића и пуковника проф. др Илије Кајтеза у којима је исказано задовољство и радост због успешно остварене сарадње између две водеће националне институције. Извор: Информативна служба... опширније
11.12.2008
Београд – Монах Доситеј Хиландарац одржао је два предавања (9. и 10. децембра) у Војној гимназији у Београду на тему „Хришћанска традиција и војска”. Овим је најављен почетак серије предавања на Војној академији која су предвиђена недавно потписаним Споразумом о сарадњи између Војне академије и Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Сусрет хиландарског монаха са професорима, старешинама и ђацима школе, коју је и сам завршио, био је изузетно свечан и радостан. Монах Доситеј је био питомац војне гимназије и академије и из чина поручника отишао је у монаштво. Након тога дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Тренутно похађа постдипломске студије на Богословском факултету у Солуну. Предавача је у име свих који живе и раде у Војној гимназији поздравио мајор Десимир Милићевић. У име председника Катихетског одбора Епископа Атанасија (Раките), ђаке, официре и професоре је поздравио ђакон мр Оливер Суботић. Са програмом активности за 2009. годину присутне је упознао ђакон Јован Бабић, вероучитељ у овој школи. Овај за Гимназију историјски сусрет бившег и садашњих ђака је увертира у свечано отварање серије предавања које ће се догодити на Војној академији у четвртак 11. децембра 2008.... опширније
03.11.2008
Београд – Поводом обележавања Дана Музеја примењене уметности, 6. новембра, отвара се репрезентативна изложба Ризнице манастира Хиландара, аутора Душана Миловановића, музејског саветника. Изложба и двотомни (двојезични, колор) каталог настали су као резултат три деценије дугог истраживачког рада екипе Музеја примењене уметности, предвођене Душаном Миловановићем, у манастиру Хиландару и на Светој Гори. Изложба ће бити отворена од 6. новембра 2008. до 15. јануара 2009. на три нивоа Музеја примењених уметности у Београду. После дугогодишњих истраживања и систематског пописивања најразнороднијег материјала из области примењене уметности, на који су чланови екипе наилазили, уследила је музеолошка обрада овог материјала који ће систематизован сукцесивно излазити у више свезака у наредним годинама. Овогодишњи објављени I том, може се разматрати као врста уводне свеске у којој је, ради бољег увида у свеукупни материјал у Хиландару, представљен пресек разнородних предмета на које су истраживачи наилазили, било да је реч о драгоценим примерцима или једноставним предметима за свакодневну употребу. Изложба Ризнице манастира Хиландара се састоји из више сегмената: документарне изложбе о хиландарским ризницама уз пратећи материјал из музејских колекција који се стилски, временски или по другим основама везује за хиландарске ризнице; сегменти који су посвећени различитим видовима фактографије везане за манастир; посебни део посвећен обнови Хиландара; оригинални материјал пореклом са Свете Горе и из Хиландара. На изложби ће бити представљени сакрални предмети, пореклом из Хиландара или са Свете Горе који су се стицајем различитих, историјских околности затекли у институцијама културе Србије. Међу њима ће бити представљено десетак рукописних књига (јеванђеља, минеји, зборници) пореклом из Хиландара, које се данас чувају у Српској академији наука и уметности, Народној библиотеци Србије, Историјском музеју Србије. Биће приказани и драгоцени предмети из колекција... опширније
09.08.2008
Хиландар – Председник Владе Републике Српске Милорад Додик посетио је данас Свету српску царску лавру Хиландар. Током једнодневног боравка премијер Додик је посетио ризницу и упознао се са богатим наслеђем које се у њој чува вековима. Након тога је у пратњи првог епитропа и заменика игумана јеромонаха Методија и чланова стручног тима који воде обнову манастира, обишао радове који се тренутно изводе. Посебна пажња је посвећена обнови конака из 1816 – 1821 која представља по обиму највећи пројекат обнове од последица пожара 2004. Поред самог градилишта, председник Владе је обишао подручје око манастира где се налазе нова башта за гајење воћа и поврћа, маслињаци и нови виноград на површини од 12 хектара са којег ће у наредним годинама почети производња врхунског вина. Премијер Додик је у разговору са хиландарским братством рекао да је Влада Републике Српске већ помагала обнову Хиландара и да ће то наставити да чини и даље у складу са својим могућностима.... опширније
25.07.2008
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се свечано и молитвено прославља празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Ноћас је празник започео торжественом службом свеноћног бдења у саборној цркви и наставио се свечаним славским ручком у трпезарији Светог Краља Милутина. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован уз саслужење хиландарског братства и гостију из свих светогорских манастира. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Најпознатија копија налази се у манастиру Светог Стефана у Сланцима. Пре неколико дана, верни народ Епархије бихаћко-петровачке имао је благослов да дочека пресветли лик Владичице наше Богородице. Кондак 8 Необично је видети хиландарске монахе како... опширније
29.06.2008
Хиландар – У Српској Царској Лаври Манастиру Хиландару на Светој Гори у другу недељу по духовима, на празник Преподобних Атонских Отаца који су просијали у вери православној, хиландарски игуман Мојсије је замонашио по чину Велике Схиме хиландарског монаха Саву. Отац Сава Хиландарац обављао је разна послушања у манастиру Хиландару, а најдуже је обављао послушање манастирског економа. Сада се налази у катизми Св. првомученика и архиђакона Стефана у близини манастира у смиреним монашким подвизима. Отац Сава Хиландарац је шести монах по реду који је у последњих годину дана у Царској Лаври Немањића примио велику схиму. монах Доситеј... опширније
25.06.2008
Београд – Новине Београдског читалишта Библиотеке града Београда објавиле су летњи троброј (јун-јул-август 2008.) посвећен обнови и представљању библиотеке Светог манастира Хиландара. Тим поводом је 25. јуна у сали одељења уметности Библиотеке града, одржано представљање ове публикације на којој су учествовали главни и одговорни уредник Новина, Станиша Нешић, аутор неколико текстова, Срђан Стојанчев и сарадник из Задужбине Светог манастира Хиландара, Срђан Стефан Миленковић. У наставку можете прочитати део текста Станише Нешића, који је заједно са оцем Ромилом Хиландарцем, библиотекаром Светог манастира Хиландара и његовим сарадником Теодором Марковићем – Тодорићем, покренуо и припремио цео пројекат. Обнова кроз преображај Хиландар – обнова најзначајније српске библиотеке Овим ванредним бројем НБЧ и БГБ су се придружиле свеобухватној обнови Хиландара која је почела одмах након пожара који је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. уништио северни део манастирског комплекса. Први су сами Хиландарци, заједно са државом Србијом и СПЦ, и поред свих невоља у којима се Срби налазе, смело закорачили у ту обнову. Број институција и појединаца, из Србије и дијаспоре, а и из света, из дана у дан је растао и још увек нараста. Да није реч само о обнови сагорелог у пожару сведочи и овај број НБЧ. Реч је о свеобухватној обнови као преображају најзначајнијег српског цивилизацијског темеља. О томе убедљиво сведоче речи библиотекара Хиландара, монаха Ромила: „Свети Манастир Хиландар се налази у тренутку обнове. Ми желимо да обновимо његову лепоту. Али, лепоту која спасава. Тај задатак ћемо обавити само ако будемо пажљиви. Ако будемо поштовали вољу дрвета и камена од којих је Манастир био саграђен. Поштујући вољу камена, улазићемо у Тајну Божије неизрециве лепоте. Тиме ћемо показати наше уверење да... опширније
14.06.2008
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском... опширније
Страна 55 од 57« Прва«...102030...5354555657»
