Крагујевац – Беседа Епископа шумадијског Г. Јована на отварању изложбе „Обнова Хиландара“ – Крагујевац, 16. IX 2010. године Особита ми је част и велико задовољство да се одазовем молби игумана хиландарског оца Методија да у граду Крагујевцу, у коме столујем као Eпископ, и као некадашњи игуман студенички, отворим ову изложбу. А Студеница је родила Хиландар, те се братство студеничко и хиландарско увек сматрало једним братством. На самом почетку, желео бих да кажем да се значај манастира Хиландара не може сместити, описати, исказати само у неколико књига, па ни изложбама. Његово постојање, опстајање и значај су толико дубоки, високи и широки, да су за његово раумевање потребни не само прошли него и будући векови и не само прошле и будуће генерације и братства манастира, његових поклоника и пријатеља, него много више од овде споменутог. Заиста, о манастиру Хиландару је много казано, написано и испричано. Али, он остаје наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Можда можемо рећи да сви Срби, и многи други, знају о њему понешто, али усуђујем се рећи, нико не зна све. Његова биографија јесте биографија наша и наше Цркве у свету и историји. Његов дух који траје осам векова подизао је и подиже наш дух у свим временима, како прошлим, садашњим, тако и будућим. Он нас уздиже да гледамо горе одакле долази Светлост и осветљава нашу таму; он нас упућује у царство Божије што и јесте његова мисија овде на земљи; он је прво храм Божији који сабира људе жедне и гладне Речи Божије која се у њему изговара више од осам векова, па је тек онда, храм културе, архитектуре, писменост и уметности, што... опширније
Солун – У цркви на Зејтинлику јуче је, на празник Усековање главе светог Јована Крститеља, први пут од 1939. године, када је изграђена ова црква на српском војничком гробљу, служена литургија на српском језику. Богослужења на српском језику биће од сада редовна и одржаваће се сваке суботе и верским празницима по календару Српске православне цркве. Црква изграђена на месту где почивају војници страдали у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату, биће једини простору у Грчкој, осим Хиландара, где ће се литургије служити на српском језику. Литургији која је служена јуче присуствовали су игуман манастира Хиландара Методије, грчки миторополит из Солуна (Неаполиса) Варнава, саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, конзул Србије у Солуну Милан Димитријевић, свештенство из Солуна и педесетак Срба који живе у овом грчком граду. Богослужења су договорена у сагласности с манастиром Хиландар, митрополитом у чијој је Зејтинлик надлежности, а у организацији су учествовали и представници из Србије на челу са саветником председника Млађаном Ђорђевићем. После литургије организован је и пријем чији је домаћин био владика Варнава. Војничко гробље на Зејтинлику изграђено је тридесетих година прошлог века и ту су сахрањени српски, француски, енглески, италијански и руски војници. Извор: Политика, аутор Ј.... опширније
Ватопед, Света Гора – Званични свечани дочек приређен је новом Игуману Свештеног патријаршијског и стваропигијалног манастира Хиландара на Светој Гори, високопреподобном архимандриту Методију, коме је ово била прва посјета манастиру Ватопеду од када је ступио на нову дужност. Старац Методије је у манастир Ватопед стигао поводом прослављања празника Полагања Часног Појаса Пресвете Богородице, који се по обичају прославља свеноћним празничним бденијем од поподнева 12. до поднева 13. семптембра (тј. 31. августа по старом календару). Светогорски манастири Ватопед и Хиландар су повезани блиским и братским везама, јер су ктирори манастиа Хиландара Св. Сава први Архиепископ Српски и његов отац по тијелу Симеон Мироточиви били ватопедски монаси, који су, са благословом тадашњег игумана ватопедског Теостирикта, имајући благослов Васењенског Патријарха и дозволу византијског Цара, напустили манастир Ватопед и претворили Мелисомандри (тј. манастирски пчелињак) у нови самосталан манастир, да се у њему подвизавају и освештавају наша браћа Срби. Због тога и постоји вишевјековно предање да се на манастирским славама оба манастира као игуман манастира помиње старјешина другог манастира (тј. у Ватопеду хиландарски, а у Хиландару ватопедски). Старац Методије је стигао у манастир копном у 18.30. Дочекали су га ватопедски оци са преко 250 благочестивих поклоника. Очекује се да ће у манастир на бденије пристићи још барем 300 поклоника. Старац Методије је ,по светогорском обичају, обучен у мандију, и уз појање „Достојно јест“ уведен у манастирски саборни храм, гдје му је пригодном бесједом добродошлицу пожелио Игуман Свештеног и великог манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, који је истакао братске везе два манастира. Затим је хиландарски Игуман заблагодарио манастру Ватопеду на срдачном дочеку и истакао блискост два манастира и њихове нераскидиве и братске везе. Такође је нагласио... опширније
Хиландар – У понедељак 30. августа 2010. почела је берба у хиландарским виноградима. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, са јерођаконима и уз присуство братства, радника на економији и добровољаца,одслужио је молебан за успешан почетак бербе. Берба је прво почела у новом винограду који је 2008. године подигнут на свом историјском месту, Савином Пољу, на 15 хектара површине и састоји се од калемова најбољег квалитета сорти Мерло, Каберне совињон и Каберне фран. Након примарне и секундарне прераде грожђа која ће се одвијати комбиновањем савремене и традиционалне технологије, биће добијено црвено вино врхунског квалитета.Цео процес ће се одвијати у новој винарији која је смештена у згради арсане, хиландарског пристаништа у близини старог манастира Св. Василија. Прво вино од овогодишње бербе биће доступно половином 2011. године. Подухват подизања инеговања винограда, као и производње вина, воде стручњаци са Пољопривредног факултета у Београду на челу са проф. др Небојшом... опширније
Краљево – У оквиру манифестације „Жички духовни сабор – Преображење 2010”, у Народном музеју Краљево, вечерас у 20 часова биће отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Поставка ће трајати до 12. септембра када се сели у Народни музеј у Крагујевцу. Након свечаног уводног дела отварања Сабора, изложбу ће отворити Његово Преосвештенство епископ жички г. Хризостом. У среду, 18. августа у 19.30, у Народном музеју Краљево проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и аутор изложбе, одржаће предавање о Хиландару и главним подухватима Обнове. Предавање је организовано у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Краљева. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације... опширније
Врњачка Бања – У петак 18. јуна 2010 у 19 часова у Замку културе Културног центра Врњачке Бање свечано je отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Хризостом. У име домаћина, присутне је поздравила г-ђа Јелена Боровић – Димић, директор Културног центра Врњачке Бање. О поставци и свом искуству живота и рада у манастиру говорио је проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и главни архитекта Обнове Хиландара. Скуп је својим присуством увеличао и Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско – херцеговачки г. Атанасије. Изложба ће бити отворена до 5. августа 2010, након чега се сели у Народни музеј Краљево. Београдска публика је имала прилику да поставку види у Галерији САНУ од 24. марта до 23.маја 2010. када је близу 40.000 људи посетило изложбу. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског... опширније
Београд – Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландара Миливоj Ранђић потписали су данас Уговор о даљим активностима на обнови Хиландара, за коjе jе Министарство културе ове године издвоjило 80 милиона динара, 30 милиона више него прошле. Уговором jе дефинисано финансирање приоритетних проjеката током ове године, а наjвећи део средстава биће утрошен за наставак реконструкциjе Великог конака, обjекта из 1816-1821. године. Обнова Хиландара, као наjзначаjниjег споменика коjи су подигли Срби ван граница своjе земље, задатак jе не само Министарства цултуре, већ целе Владе Србиjе, а потписивање овог уговора само потврђуjе посвећеностзаjедничком циљу – потпуноj обнови манастира. Жеља Министарства културе jе да Хиландар буде што присутниjи у Србиjикроз различите садржаjе, попут изложбе коjа се тренутно налази у Галериjи Српске академиjе наука и уметности, а коjа сведочи о досадашњим резултатима реконструкциjе српског манастира на Светоj гори Атонскоj -истакао jе министар Брадић. У току су радови на средњоj ламели тог обjекта, у коjоj се налазе гостоприjемница, просториjе за административне послове, као и велики део смештаjних простора, што упућуjе на неопходност бржег завршетка реконструкциjе Великог конака, коjи jе оштећеног у великом пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара, истакао jе да ће завршетком реконструкциjе конака наjвећи део проблема бити решен, рекавши да ће средња ламела бити завршена до jесени, а радови на другоj и трећоj ламели требало би да буду завршени до краjа следеће године. Према његовим речима, током ове године биће започета санациjа оштећења на прозорима на Саборноj цркви, на коjима ништа ниjе рађено од 17. века,а у плану jе и реконструкциjа крова на Цркви Светих Архангела. Уговором се предвиђају и конзерваторско-рестаураторски радова... опширније
Хиландар – Са византијском торжественошћу и благољепијем, у складу са светогорском традицијом, данас је устоличен нови игуман Свете царске патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара, архимандрит Методије. Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе, на челу са представником манастира ВеликеЛавре и представницима манастира Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита. Потом је уследила саборна литургија игумана и јеромонаха са Свете Горе уз присуство бројних поклоника из Србије. Присуствовали су игумани манастира Ватопеда, Пантоктатора, Ставрониките, Ксенофонта, Филотеја, Есфигмена, представници укупно 16 светогорских манастира као и нови гувернер Свете Горе г. Аристос Касмироглу. Чин су својим присуством увеличали и игумани манастира Студенице архимандрит Тихон и манастира Пиве, јеромонах Никифор. Владу Републике Србије представљао је конзул у Солуну, Милан Димитријевић. Говор новог игумана је оставио веома јак утисак на све пристутне. Игуман Методије је беседио око 45 минута из срца, на беспрекорном грчком, дирнувши све присутне када је говорио о везама Србије и Грчке али и о љубави коју негује Света Гора према свом канонском епископу, Васељенском патријарху. „Ускладу са типиком Свете Горе”, рекао је „епископ не присуствује устоличењу игумана, али пошто на свакој нашој служби спомињемо патријархово име, онда је и он сада међу нама” Након тога се обратио новом гувернеру Свете Горе, рекавши да су истовремено преузели своје дужности и пожелео наставак добре сарадње коју су имали и до сада, он са позиције заменика игумана, а управник са позиције заменика управника. Игуман Методије се захвалио и грчкој држави на подршци манастиру који је претрпео разорни пожар пре неколико година и свим институцијама које су подржале пројекат обнове, а нарочито Кедаку-у (Центру за заштиту светогорског наслеђа). Такође је нагласио на важност повезаности, љубави... опширније
Београд – Изложбу „Обнова Хиландара, 6 година након пожара ” у оквиру манифестације „Ноћ музеја ”, у времену од 18.00 до 02.00 часа, видело је преко 4000 посетилаца. Поставка је отворена у Галерији САНУ од 24.03. до 23.05.2010. године. Мултимедијалним садржајима по први пут су широкој јавности непосредно представљени плодови труда хиландарских неимара на обнови манастира од последица пожара.Изложба је осмишљена као водич крозподухват обнове који је тренутно један од најобимнијих и најзначајнијих пројеката реконструкције и заштите у... опширније
Хиландар – Монах Михаило Хиландарац упокојио се у Господу у недељу 9.маја 2010. у 77. години живота. Од своје ране младости определио се за монашки живот. Своје прве монашке дане провео је у манастиру Тресија, а затим је подвизавање наставио у обитељи Немањића на Светој Гори, у Хиландару. Испуњавао је разна монашка послушања у манастиру, а посебно је остао упамћен као хиландарски пекар. По примању велике схиме, још усрдније се старао на украшавању своје душе врлинама. Блаженопочивши старац Михаило се посебно одликовао једноставношћу и незлобивошћу.Такође имао је велики дар суза и трпљења ради спасења и вечног живота. Његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке... опширније
Хиландар – У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства. Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.Јеромонах Методије примио је из руку архимандрита Стефана жезло које је Светом манастиру Хиландару као символ... опширније
Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца... опширније
