Манастир Светог Стефана, Врање – На празник Преподобног Јефрема Сирина, 10. фебруара 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, служио је Свету Архијерејску литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском уз саслужење високопреподобног игумана Царске лавре манастира Хиландара Архимандрита Методија и протојереја-ставрофора Перице Митића, архијерејског заменика. Хиландарски игуман је са благословом епископа, у оквиру литургије одржао богонадахнуту беседу. Преподобни Јефрем Сирин је и заштитник настојатељице манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана, игуманије Јефремије, па је тим поводом архимандрит Методије по завршетку Свете литургије извршио резање славског колача и освећење жита. После Свете литургије, за све присутне приређена је трпеза љубави у конаку манастира Светог Стефана. а пригодном беседом о животу Светогораца, отац Методије пренео је благослов Свете Горе. Беседа игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, изговорена на Светој литургији у манастиру Светог Стефана: Данас нам богоносни Јефрем, та незалазна звезда Цркве Христове, и велико светило свих монахујућих, предлаже духовну трпезу. Ходите насладимо се мислено од ње сви, истовремено вапијући Христу и Спаситељу: Господе, који си утврдио и прославио свога угодника, његовим светим молитвама подај нам велику милост, као благ и човекољубив.(1) Преосвећени владико, драги оци и у Христу саслужитељи, преподобне мати игуманије, и у Христу сестре монахиње преподобне, драга браћо и сестре! Заиста је у праву Црква Христова која оваквим и сличним речима прославља Божије угоднике, називајући их незалазним звездама, јер као што је небо украшено звездама тако је и Црква Христова украшена Божијим угодницима. Али она их речима химнографа назива и незалазним зато што материјалне звезде некада видимо, а некада се сакрију од нас. Међутим, угодници Христови, светитељи, какав је био и преподобни... опширније
Атина – Архимандрит Методије, игуман Хиландара, учествовао је у Атини на представљању тротомног „Великог старечника врлинских Светогораца 20. века“, који је сачинио старац Мојсије Светогорац. Представљање је одржано у сали филолошког друштва „Парнасос“. Мојсије Светогорац, сабрат скита светог Пантелејмона који припада манастиру Кутлумуш и старац келије светог Јована Златоустог, веома је плодан аутор који је до сада објавио шездесет књига. О новој књизи говорили су Митрополит навпактски Јеротеј, игуман Хиландара архимандрит Методије, протопрезвитер Георгије Металинос, економ манастира Симонопетра архимандрит Јефрем и протосинђел Флоринске митрополије архимандрит Јустин Бардакос. На промоцији су били присутни Архиепископ атински и све Грчке Јероним Други, Митрополит Доротеј сироски, Серафим пирејски, Павле козански, Јоил едески, Варнава напуљски, Серафим кифирски, Епископ Гаврило диавлијски, оци светогорци и научници- богослови. Игуман Методије је посебно представио српске светогорске старце који су обухваћени овим великим и јединственим старечником – Георгија (Витковића), Никанора, Мирона и... опширније
Београд – Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одликовао орденом Светог Саве академика Милорада Екмечића и проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара. Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода – Господа Епископи: Сремски Василије, Бачки Иринеј и Шумадијски Јован, као и Преосвећена Господа Епископи Врањски Пахомије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије, Крушевачки Давид и викарни Хвостански Атанасије и викарни Липљански Јован. Патријарх српски Г. Иринеј је приликом свечане доделе ордена истакао заслуге академика Екмечића и архитекте Ковачевића, који су своја дела уградили у српску историју за вечност. Академик Милорад Екмечић се захвалио Патријарху и Епископу Григорију, на чији предлог је орден добио, на указаној части и нагласио светосавски етос српског народа. На крају, г. Ковачевић се захвалио братији манастира Хиландар, Патријарху и осталим члановима Синода на овој великој почасти. Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука и академик, и члан Сената Републике Српске. Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у... опширније
Санкт Петербург – Губернатор Санкт Петербурга Георги Сергејевич Полтавченко примио је игумана Светог манастира Хиландара архимандрита Методија са делегацијом у својој резиденцији у Смољном здању. Губернатор Полтавченко је угледни и активни члан Руског атонског друштва које редовно посећује и помаже атонске манастире. Велики је пријатељ хиландарског братства које је имало част да га угости у октобру 2010. приликом освећења обновљеног дела Великог конака. Током сусрета разматрана је могућност организације доношења неколико хиландарских светиња како би верни народ у Русији био у могућности да им се поклони. Светиње би, уз организациону подршку Руског атонског друштва и благослове Руске православне цркце, Цариградске патријаршије и Свештене општине Свете Горе, прво биле донете у Санкт... опширније
Москва – Игуман Свете српске царске лавра архимандрит Методије и Епископ моравички Г. Антоније сусрели су се у Москви са Ненадом Поповићем, председником компаније „АБЦ електро“, предавачем на московском Универзитету Ломоносов и Државном рударском универзитету и народним послаником у парламенту Републике Србије. Будући да због обавеза није био у могућности да присуствује добротворном пријему за помоћ Обнови Хиландара у подворју Српске цркве, г. Поповић је приредио ручак за хиландарску делегацију. У срдачном разговору домаћин је упознао госте о раду своје компаније у Русији и занимао се за ток обнове Хиландара након пожара 2004. године и могућности да наши пословни људи у Русији помогну овај важан национални подухват. Ненад Поповић је посебно указао да је владика Антоније, представник Српске православне цркве у Русији, веома много учинио за представљање српског народа и цркве у овој пријатељској земљи. Додао је да је хиландарска делегација на најбољи начин имала прилике да види плодове рада преосвећеног... опширније
Москва – У Одељењу спољних црквених веза Московске патријаршије одржан је 12. децембра 2011. године састанак заменика председника ОСЦВ протојереја Николаја Балашова с делегацијом српског светогорског манастира Хиландара на челу са игуманом братства архимандритом Методијем (Марковићем). Састанку је присуствовао и управитељ Новојерусалимског манастира игуман Теофилакт (Безукладников), директор Фонда Задужбине светог манастира Хиландара Миливој Ранђић, извршни директор Фонда за обнову Новојерусалимског манастира В.П. Коченов као и члан секретаријата задужен за међународне односе у ОСЦВ-у, јеромонах Стефан (Игуманов) Протојереј Николај Балашов је поздравио госте у име Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила као и у име председника ОСЦВ Московске патријаршије митрополита волоколамског Илариона (Алфејева). Отац Николај је изразио љубав и благодарност српској браћи за долазак у Русију, за прву „али надамо се не последњу посету хиландарског игумана Светој Русији“, као и за драгоцени, дубоко символични поклон, који је светогорско братство предало Новојерусалимском манастиру – копију иконе Мајке Божије, Тројеручице, веома поштовану међу православним верницима у Русији. „ Једна копија атонске иконе је већ била поклоњена Новојерусалимском манастиру, и то пре 350 година у време патријарха Никона, али нажалост у годинама атеистичког гоњења она је био изгубљена, и ево све до сада када је ово даривање обновљено“, рекао је заменик председника ОСЦВ -а. Архимандрит Методије је рекао како велики број поклоника, и то не само из Србије већ и из Русије, посећује манастир Хиландар, при том нагласивши како атонски монаси нерадо напуштају своје братство али је за њих посебна радост и част била могућност да посете Русију и донесу Тројеручицу. Отац Николај је рекао: „Веома је важно што наше Цркве чувају духовно јединство наших народа. Пример хиландарског братства је достојан... опширније
Москва – Благословом Божијим и старањем клирика Подворја Српске Православне Цркве у Москви, у првим данима Божићњег поста међу Србима који живе и раде у Москви сакупљани су прилози за обнову манастира Хиландара. За непуних десет дана наши парохијани су показали велико хришћанско милосрђе и бригу према својој Светој Цркви сакупивши, за овај кратки период, око 100.000 евра помоћи главној светињи наше Цркве. Велику љубав према овом труду те духовну утеху и потпору нашим благочестивим хришћанима, који живе далеко од своје отаџбине, показао је сабор стараца манастира Хиландара пославши у Москву вишечлану делегацију Атонске обитељи на челу са Високопреподобним Архимандритом и Игуманом Методијем, да благим јеванђелским речима поучи народ и у име манастира преузме наше дарове. Дочек Игумана и братије светог манастира Хиландара те заједничко евхаристијско славље произашли су у Саборном Петро-Павловском храму Подворја у недељу 11. децембра 2011. године. Том приликом настојатељ Подворја Епископ моравички Г. Антоније јe служио Свету Архијерејску Литургију на којој су саслуживали Игуман манастира Хиландара, братија хиландарске обитељи, братија Новојерусалимског манастира из Подмосковља, српски студенти (у свештеном чину) из Московске духовне Академије и клирици Подворја. На богослужењу се молило мноштво благочестивог народа, међу којима и Амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији гђа. Јелица Курјак. У име Руске Православне Цркве овом молитвеном слављу присуствовао је Високопречасни Господин протојереј Николај Балашов заменик председника Одељења за спољне послове Московске Патријаршије. После Литургије Епископ Антоније се обратио сабраним верницима архипастирским словом говорећи о значају манастира Хиландара за Српску Цркву и историју нашег народа. Владика се топло захвалио свима присутнима на учешћу у благом делу обнове манастира Хиландара истакавши посебну благодарност гђи. Курјак и оцу Николају Балашову. У име... опширније
Подмосковљу – У суботу 10. децембра, хиландарска делегација је боравила у Новојерусалимском манастиру на реци Истри у Подмосковљу. Хиландарског игумана са пратњом дочекао је игуман Новојерусалимског манастира Теофилакт који је примио дар хиландарског братства – копију иконе Пресвете Богородице Тројеручице која заузима посебно место у историји овог манастира. Ове године је прослављено 350 година од доласка прве копије иконе Тројеручице. Иако први писани спомен о Тројеручици у Русији датира из средине 16. века, повест о копији иконе Богородице Тројеручице почиње од тренутка њеног пристизања у Москву 28. јуна 1661. године. У томе је несумњиво имао, као и у другим сличним случајевима, одлучујућу улогу патријарх Никон. Посредно то потврђује и један спис у којем је забележено како је икона свечано предата 16. октобра исте године Новојерусалимском манастиру на реци Истри крај Москве, задужбини патријарха Никона. Том приликом, пред манастиром, св. Богородицу Тројеручицу је свечано дочекао лично патријарх са високим свештенством и мноштвом верника. Потом је икона постављена на врло истакнуто место међу престоним иконама великом храму Васкресења Новојерусалимског манастира. У време након тога, култ поштовања Богородице Тројеручице се раширио руским земљама. На жалост у октобарској револуцији, као и већина светиња Новојерусалимског манастира, икона је вероватно уништена. Копија иконе Тројеручице из 19. века која је чувана у храму Рођења Христовог Новојерусалимског манастира данас се налази у Историјско-архитектонском и уметничком музеју „Нови Јерусалим“. Новојерусалимски манастир је цркви враћен 1995. године и недуго затим је почела његова обнова чији је завршетак планиран до 2016. године. Са радовима на обнови Новојерусалимског манастира, госте су упознали игуман Теофилакт и директор фонда за обнову манастира Виктор Павлович... опширније
Москва – Игуман Свете српске царске лавре Хиландара архимандрит Методије налази се у посети Руској православној цркви. Током посете игуман Методије ће се сусрести са Његовом Светошћу Патријархом Московским и целе Русије Кирилом и бројним званичницима Руске цркве и државе. Такође, ово ће бити посебна прилика да се хиландарски игуман сусретне са Његовим Пресвештенством епископом моравичким Антонијем, представником СПЦ у Русији, као и са српском заједницом окупљеном око подворја Српске цркве у Москви. У пратњи игумана у Русију су отпутовали други епитроп јерођакон Арсеније, монаси Никанор, Јосиф и Павле, као и директор Задужбине Хиландара из Београда Миливој Ранђић.... опширније
Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Ове године, као представник Српске православне цркве гост хиландарског братства ће бити Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован. Поздравно слово игумана хиландарског Методија Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Хиландару (извор: Епархија шумадијска... опширније
Хиландар – Српска царска и патријаршијска лавра Хиландар и Научно-истраживачки центар Тројеручица из Атине организују први летњи семинар византијског појања, намењен клирицима и лаицима. Предавања су на српском и грчком језику, уз обезбеђен симултани превод. Програм семинара усмерен је првенствено на основне теме представљања црквене музике, и то на почетном и на напредном нивоу. Предавања се одржавају у манастиру Хиландару. Програм семинара, осим предавања, подразумева и редовно учествовање у манастирском богослужењу. Тако ће рад семинара започети свеноћним бдењем у част празника Преображења Господњег. Главни предавач: Игор Зиројевић, професор појања из Атине. Гости предавачи: значајна имена из појачког света, из Атине и са Свете Горе Шта је византијско појање? Византијско појање, или тачније црквено појање, је древно предањско једногласно појање Православне Цркве. Оно је првобитно писано за грчке химнографске текстове, али је касније кориштено и у свим другим помјесним Црквама, па тако и међу Србима и другим Словенима. То је, дакле, не само древно грчко појање, већ и древно српско и свеправославно појање. Сви стари српски музичари (Стефан Србин, Исаија Србин, Никола Србин) су писали и појали ово појање, на српскословенском и грчком језику. Оно је основа и српског народног појања. Кроз векове ово појање је најутентичније очувано у Цариграду и на Светој Гори. Теме које ће бити обрађене на семинару: Почетни ниво: – Уводно упознавање са црквеним појањем и основном терминологијом – упознавање са неумском нотацијом, као темељ за учење појања – Упознавање са свим карактерима (количинским, временским и израза) неумске нотације кроз посебне вежбе Напредни ниво: – Преглед историјског развоја неумске нотације – представљање нотацијског метода Симона Караса – писмено и усмено појачко предање посматрано и изучавано кроз... опширније
Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић данас борави на Хиландару, где ће старешину тог манастира обавестити да jе Министарство обезбедило додатних 15 милиона динара за обнову Великог конака. Министарство jе током 2011. године Задужбини манастира Хиландар већ помогло са 60 милиона динара намењених обнови делова манастира коjи су наjтеже оштећени у пожару. Министар Марковић је искористио прилику да заjедно са амбасадором Србиjе у Грчкоj, Драганом Жупањевцем, и градоначелником Крагуjевца, Верољубом Стевановићем, помогне братству манастира, радницима на економиjи и другим добровољцима у берби грожђа у хиландарским виноградима. Пре три године, у Хиландару, на Савином пољу где jе некада био виноград, подигнут jе нови, површине 15 хектара, на коjем су засађени калемови наjквалитетниjих сорти Мерло, Каберне совињон и Каберне фран. Након примарне и секундарне прераде грожђа, коjа се одвиjа комбиновањем савремене и традиционалне технологиjе, добиjа се црвено вино врхунског квалитета. Цео процес се одвиjа у новоj винариjи коjа jе смештена у згради арсане, хиландарског пристаништа у близини старог манастира Св. Василиjа. Извор: Министарство културе, информисања и информационог друштва Р.... опширније
