17.09.2010
Крагујевац – Беседа Епископа шумадијског Г. Јована на отварању изложбе „Обнова Хиландара“ – Крагујевац, 16. IX 2010. године Особита ми је част и велико задовољство да се одазовем молби игумана хиландарског оца Методија да у граду Крагујевцу, у коме столујем као Eпископ, и као некадашњи игуман студенички, отворим ову изложбу. А Студеница је родила Хиландар, те се братство студеничко и хиландарско увек сматрало једним братством. На самом почетку, желео бих да кажем да се значај манастира Хиландара не може сместити, описати, исказати само у неколико књига, па ни изложбама. Његово постојање, опстајање и значај су толико дубоки, високи и широки, да су за његово раумевање потребни не само прошли него и будући векови и не само прошле и будуће генерације и братства манастира, његових поклоника и пријатеља, него много више од овде споменутог. Заиста, о манастиру Хиландару је много казано, написано и испричано. Али, он остаје наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Можда можемо рећи да сви Срби, и многи други, знају о њему понешто, али усуђујем се рећи, нико не зна све. Његова биографија јесте биографија наша и наше Цркве у свету и историји. Његов дух који траје осам векова подизао је и подиже наш дух у свим временима, како прошлим, садашњим, тако и будућим. Он нас уздиже да гледамо горе одакле долази Светлост и осветљава нашу таму; он нас упућује у царство Божије што и јесте његова мисија овде на земљи; он је прво храм Божији који сабира људе жедне и гладне Речи Божије која се у њему изговара више од осам векова, па је тек онда, храм културе, архитектуре, писменост и уметности, што... опширније18.11.2009
Света Гора – Свештена општина Свете Горе Атонске је на свом Дуплом Сабору одредила да званичну делегацију која ће присуствовати сахрани блаженопочившег Патријарха српског Павла чине: високопреподобни архимандрит Гаврило, игуман Светог манастира Пантократора, високопреподобни архимандрит Никодим, игуман Светог манастира Филотеја и преподобни јеромонах Серафим Хиландарац. По благослову Високопреподобног архимандрита Мојсија, игумана Светог манастира Хиландара, хиландарску делегацију сачињаваће преподобни јерођакон Доситеј и преподобни монах... опширније15.11.2009
ПИСМО СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г.Г. ПАВЛА У Хиландару 2./15. новембра 2009. Бр. 83 Мјестобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. г. АмфилохијуВаше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира. Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21). „Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку... опширније08.11.2009
Крушевац – Питање “ Шта сам спреман да учиним за Христа“ и одговор на њега били су окосница разговора између јерођакона Доситеја ( Радивојевића ) хиландарског монаха и Крушевљана, у амфитеатру парохијског дома цркве Лазарице. У навечерје празника Светог великомученика Димитрија, који посебно прославља град Солун, чији је он заштитник, после бденија у цркви, отац Доситеј је молитве смислено наставио духовним разговором са верницима. Указујући да су ретке и свечане прилике да хиландарски монаси држе предавања у Крушевцу, протојереј- ставрофор Драги Вешковац старешина Лазарице је у поздравном говору рекао: “… Ми смо благодарни што је дошао, а пре свега Савету стараца Светог манастира Хиландара, који су дали благослов, да отац Доситеј буде са нама. Сви ми православни Срби, ма где да живимо на овоме свету, треба да будемо повезани са манастиром Хиландаром. Ми крушевљани, мислим, још мало више, јер нас је задужио Свети кнез Лазар, јер је он ктитор припрате главне цркве у манастиру Хиландар…“ …“Овакав разговор треба да буде подстицај свима нама за један усрднији духовни живот. Ми сад живимо у доста тешком времену где су хришћани доста раслабљени, доста тешко где немамо светих примера, где је оскудица светих људи, где је оскудица живе речи Господње. У старо време, наши Немањићи и њихови настављачи, па и кнез Лазар који је овде столовао, сматрали су за највеће богатство за своју државу, ако имају свете људе, и посебно су се старали да зидају цркве, манастире, и то је је било гарант духовног и националног јединства. Данас су хришћани доста раслабљени, иду за угодностима. Тај комформизам је поприлично штетан за духовни живот. Просто се заборавља оно основно што је у нашој... опширније18.12.2007
Београд – Чудотворна Икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице из поснице Светог Саве Српског у Кареји, која је иконописана и намењена као дар светогорских монаха Руском народу, биће донета у Србију и изложена верницима за целивање у старој цркви Светог Саве на Врачару од 18. децембра 2007. до 8. јануара 2008. године. Свечани дочек са литијом уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости Патријарха Српског Павла, свештенства и верника београдско карловачке Архиепископије, биће уприличен у уторак 18. децембра у 17,00 часова на бденију уочи празника Светог Оца Николаја Мирликијског и Чудотворца у цркви Светог Саве. За време боравка Иконе у цркви Светог Саве свакодневно ће се служити Акатист Пресветој Богородици у 17,00 часова. Икона Богородице Млекопитатељнице Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао“ (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету“. За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним... опширније25.03.2007
О икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице Богородица Млекопитатељница представља ређи тип иконе. На њој је приказано како Пресвета Богородица доји Христа Младенца. Ова икона се најпре налазила у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму. Са светитељевом патерицом, била је завештана будућем Сави, царском сину који ће, као обичан поклоник, доћи у манастир. Требало је да при његовом поклоњењу гробу Саве Јерусалимског причвρшћени игумански штап падне. Почетком 13. века, када је у манастир дошао српски монах Сава, ово пророчанство се обистинило. Тако је Свети Сава Српски на дар добио патерицу Саве Јерусалимског, икону Богородице Тројеручице, која је припадала Јовану Дамаскину и икону Богородице Млекопитатељнице. По повратку на Свету Гору, икону Богородице Млекопитатељнице је поставио у испосницу у Кареји. Али том приликом је направљен преседан – икона је стављена лево од царских двери, на место које припада... опширније29.11.2006
Кареја, Света Гора – Несумњиво је да за православне хришћане широм света, Света Гора представља мерило (критеријум) духовног живота. То потврђују и многи високо образовани људи, који наглашавају да светогорски монаси који потичу из различитих народа и раса, ево целог другог хиљадулетија дају свој аутентични печат Православном Хришћанству. Ово истичe, такође, и велики број поклоника који из свог личног искуства исказују своје уверење да на Светој Гори обитава Дух Свети и да сваки сусрет са светогорским старцем представља додир са боговидцем Мојсијем. Са Свете Горе или тачније од њене Свештене Општине (Кинотите) која се налази у Кареји, ево, по други пут, пристиже писмо подршке Православној Охридској Архиепископији. Први пут фебруара 2004. год., када сe, поред исказане подршке, Света Кинотита јасно оградила од оних који су отпали од светогорског, православног предања, притом имајући у виду расколнике који су се делима утврдили у расколу, и други пут, крајем новембра 2006. год., писмом које објављујемо доле у целости. Света Општина Свете Горе послала је писмо подршке Светом Архијерејском Синоду Православне Охридске Архиепископије: Свештена Општина Свете Горе Атос Кареја, 16 / 29 новембра 2006. год. Бр. Прот. Ф.2 / 5в / 2158 Поштованом Светом Архијерејском Синоду Свете Архиепископије Охридске, у Битољу. Вашу богочастну Високопреосвештеност богобојазно у Господу поздрављамо, Приближујући се празницима Христовог Очовечења, данима љубави, доброте и мира за све људе широм света, са великом ганутошћу и болом у души, обавештени смо о продужетку искушења и прогона, које трпите Ви, и Ваша паства Канонске Аутономне Православне Архиепископије Охридске, због Ваше верности каноничности и јединству Једне Свете и Саборне Цркве, исказујемо Вама и онима који су са Вама, братско састрадавање и укрепљење од наше Свештене... опширније27.02.2006
Београд – У недељу, 4. марта 2007. године са почетком у 12 часова, у манастиру Раковица ће бити одржан парастос проигуману манастира Хиландара, архимандриту Никанору, који се упокојио 4. марта 1990. године у Сиднеју у Аустралији. Као и сваке године од престављења (смрти) овог мисионара православне вере, његови поштоваоци ће се окупити на већ традиционалном сабору у спомен на калуђера којег многи сматрају „неугаслим хиландарским кандилом“. Света литургија у манастиру Раковица почиње у 8 часова. О старцу Никанору, рођеном почетком 20. века у Дивцима код Ваљева – где је, долазећи повремено из Хиландара, подигао и цркву – хиландарци причају да је био неуморан путник и мисионар и да га на том путу нису зауставиле ни године, а живео је готово девет деценија. И умро је на једном од путовања, на које је кренуо сазнавши да у Аустралији међу тамошњим Србима има неких подела које штете Цркви. Пут Сиднеја кренуо је из Хиландара 22. јануара „да мири завађену браћу“, иако му је тада било 88 година. У манастиру Светог Саве у Илајну поред Сиднеја остало је записано да је поновио оно што је говорио често, жалостећи се због честих српских подела широм света. Један је Бог, једна Србија, један пут – светосавски и једна црква – православна, речи су старца Никанора. То је најважније, све друго је споредно, говорио је. За калуђера који је у манастиру, на Светој Гори и у Хиландару, провео готово седам деценија, свакако ни да пред путовање у Аустралију није била тајна да су му дани одбројани. Свакако због тога, уверена су његова хиландарска сабраћа, међу својим стварима оставио је и писани аманет где да му буде... опширније