21.10.2013
Са благословом Његовог преосвештенства епископа западноевропског г. Луке, у организацији црквене општине у Паризу и Фондације Задужбина Светог манастира Хиландара из Београда, са радошћу Вас позивамо на дане сусрета са великом српском светињом Светом царском српском лавром манастиром Хиландаром. ХИЛАНДАР У ПАРИЗУ 26-28. октобар 2013. Програм: ХИЛАНДАРСКИ ПОЛИЈЕЛЕЈ Субота, 26. 10. 2013. у 9 ч. – Црква Свете Петке, 224 av du Rosny, Bondy, Света литургија, претпразништво Свете Петке, резање славског колача, освећење копије хиландарског полијелеја, трпеза љубави. ХИЛАНДАР, ОБНОВА И НАСЛЕЂЕ Недеља, 27. 10. 2013. у 9 ч. – Саборна црква Светог Саве, 23 rue du Simplon, Paris, Света литургија, Празник Свете Петке, слава Кола српских сестара, отварање изложбе „Хиландар, наслеђе и обнова“, беседа и благослов игумана манастира Хиландара архимандрита Методија, трпеза љубави. ХИЛАНДАРУ ИЗ ПАРИЗА Понедељак, 28. 10. 2013. у 20.30 ч. – Брод Bateaux-Mouches – Port de la Conférence Pont de l’Alma, 75008 Paris Добротворно вече за обнову манастира Хиландара од последица великог пожара. Програм: Благослов Његовог Преосвештенства епископа западноевропског г. Луке. Беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара. Мултимедијално представљање Обнове Хиландара. Вечера. Музички програм. Карте за добротворно вече можете купити у парохијама Светог Саве у црквама Светог Саве и Свете Петке. Више информација можете пронаћи на www.hilandar.org или позивом на телефон 06 67 71 76 74 као и у црквама Светог Саве и Свете Петке. Сусрете „Хиландар у Паризу“ су помогли: Влада Републике Србије – Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Компанија Bateaux-Mouches, Париз Digital Printing Centеr – DPC, Београд Преузмите Позивница на француском Позивница на српском Плакат на француском и српском Каталог-брошура о изложби „Хиландар, наслеђе и обнова“ на француском Каталог-брошура о изложби „Хиландар, наслеђе и обнова“ на српском Програм... опширније26.07.2013
Кареја – Дана 26. јула 2013. Епископ брегалнички и Мјестобљуститељ битољски г. Марко, официјално је примљен од Протоепистата јеромонаха кир Стефана Хиландарца и Епистата свештене општине Свете Горе у Кареји на Атосу. Приликом сусрета Епископ Марко је подробно упознао Епистате са најновијим облицима прогона, који се већ једанаесту годину непрестано спроводи од стране државног апарата и руководства расколничке МПЦ, над Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г.г. Јованом и над осталим Епископима, монаштвом и верницима канонске Цркве у Р. Македонији, Православне Охридске Архиепископије. Епистати су изразили своје дубоко жаљење ради страдања Архиепископа охридског Јована, као савременог исповедника јединства и саборности Цркве, уверавајући Епископа Марка у своју безрезервну подршку и непрестане молитве за страдални верни народ Православне Охридске Архиепископије, са надом да ће државни прогон који се над њима спроводи, ускоро престати. Извор:... опширније05.05.2013
Београд – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 27. маја 2013. године у Патријаршији српској у Београду Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, у пратњи монаха Никанора и г. Миливоја Ранђића, директора Задужбине Светог манастира Хиландара. Хиландарски игуман се сусрео и са више архијереја Српске Православне Цркве сабраних на заседању Светог Архијерејског Сабора у Патријаршији српској. Извор:... опширније03.04.2013
Берлин – Јеромонах Доситеј (Радивојевић) Хиландарац, одржаће у Берлину, 6. априла предавање на тему: „Пост, молитва и исповест“. Предавање ће бити одржано у Црквеном дому, Holzmannstrasse 34 12099 Berlin -Tempelhof, са почетком у 18.30 часова. Програм боравка јеромонаха Доситеја: Субота 06.04.2013. 18:00 – Вечерње 18:30 – Предавање у Црквеном дому Holzmannstrasse 34 12099 Berlin -Tempelhof Тема: ПОСТ, МОЛИТВА И ИСПОВЕСТ Предавач: јеромонах Доситеј После предавања разговор са оцем Доситејем Хиландарцем Недеља 07.04.2013. Б Л А Г О В Е С Т И 10:00 – Света Литургија Служи и проповеда јеромонах Доситеј... опширније08.03.2013
Београд – Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је јуче, 7. марта 2013. године, у Патријаршији српској у Београду Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара. У пратњи игумана били су проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара. Том приликом Његова Светост је упознат са током обнове манастира пред почетак нове радне сезоне. У пожару који је пре 9 година избио у Хиландару изгорела је половина грађевина на северној страни манастирског комплекса. У обнови изгорелог дела која је започела 2006. године, до сада је обновљено и пуштено у употребу половина хиландарских конака. Упоредо са радовима на ватром оштећеном делу, врши се реконструкција и унапређење целокупне манастирске инфраструктуре. Уз све посебности и ограничења која одликују овакву врсту радова на Светој Гори, изгорели део манастира би могао да буде убновљен за 5 до 6... опширније10.02.2013
Њујорк – Са благословом Његовог преосвештенства епископа источноамеричког г. Митрофана у Њујорку је јуче свечано отворена изложба „Хиландар, наслеђе и обнова“. Отварању су, поред владике Митрофана, присуствовали – игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије, председник Владе Србије Ивица Дачић, који се налазио у службеној посети Сједињеним Америчким Државама, епископ Њујоршке епархије Епископалне цркве г. Ендрју Дичи, представник Грчке америчке архиепископије, специјални саветник Председника скупштине Уједињених нација Вука Јеремића, Дамјан Крњевић, као и велики број званица, парохијана, Срба и њихових пријатеља који живе у Нјујорку. У делегацији манастира Хиландара се уз игумана налазе епитроп, јерођакон Арсеније и директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић. Присутнима су се обратили премијер Дачић, архимандрит Методије и Бане Вујиновић у име Саборне цркве Светог Саве која је организовала изложбу у сарадњи са Задужбином Светог манастира Хиландара из Београда. Поставка ће бити отворена до 5. маја 2013. у парохијском дому цркве Светог Саве на Менхетну (15 W 25th Street). Изложба приказује репродукције богатог хиландарског наслеђа и информације о обнови Хиландара у 21. веку. Циљ изложбе је да посетиоцима пружи могућност основног упознавања са слојевитим и мултидисциплинарним садржајем хиландарске баштине и значајем њеног очувања у данашње време. И поред веома лошег времена и прохујале снежне олује „Немо“, на отварању се окупио велики број посетилаца. По оцени свих присутних, изложба о Хиландару представља велики догађај у духовном и културном животу српске дијаспоре и мисији коју спроводи наша црква на Менхетну, на челу са старешином Ђоканом Мајсторовићем. У недељу, након Свете литургије, организован је добротворни ручак за манастир Хиландар на коме је прикупљено око 20.000 долара. Посебно вредан прилог дала је г-ђа Радмила Милентијевић, угледни историчар и писац,... опширније18.12.2012
Краљево – Дана 5/18. децембра 2012. године, на празник преподобног Саве Освећеног, у раним јутарњим часовима, у Епископском двору у Краљеву упокојио се у Господу Његово преосвештенство епископ жички Хризостом. Током свог ревносног служења на њиви Господњој, владика Хризостом је провео и 20 година у манастиру Хиландару. Хиландарски игуман архимандрит Методије је имао благослов и прилику да се у петак, 14.12. у име братства манастира Хиландара лично опрости од владике Хризостома, који ће заувек остати у срцима и молитвама светогорских монаха са којима се подвизавао две деценије. Животопис владике Хризостома: Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, гдје је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, гдје је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павла (Стојчевића). Убрзо после тога одлази у Америку да помогне свом српском народу. У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и по завршеним студијама служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Св. великомученика Георгија у Источном Чикагу. Када је учврстио темеље црквеног живота у својој парохији, отишао је у Свету Гору у манастир Хиландар. У Хиландару је остао 20 година, гдје је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је старешина (протос) цијеле Свете Горе. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара где се, поред сталне молитве, и интелектуално развијао. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник у два тома коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог... опширније04.03.2012
Илајн, Аустралија – У недељу, 4. марта 2012. године, када Једна Света Саборна и Апостолска Црква Христова торжествено слави велику и славну победу Православља над иконоборством и осталим јересима, Митрополија аустралијско-новозеландска имала је повода за двоструку радост. Наиме, на овај велики дан, како је већ наговештено, по први пут је свечано, празнично-литургијски, на локалном нивоу (док се званично – саборски не уведе у Диптихе Светих) у манастиру светог Саве Српског у Илајну, обележен празник преподобног старца Никанора Хиландарског и аустралијско-новозеландског. Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј заједно са преподобним монаштвом и часним свештенством, уз присуство великог броја верног народа Божијег, одслужио је Св. Архијерејску Литургију у храму светог Алимпија Столпника, где се иначе налазе мошти новопросијавшег старца Никанора. Епископу, на овај велики дан, саслуживали су високопреподобни архимандрит Лазар (Царан) настојатељ свете Обитељи, високопреподобни архимандрит Теодор (Бојовић) игуман манастира, високопречасни протојереј-ставрофор Никола Билић, протојереји Момчило Вукша, Драгољуб Пантелић, пречасни јереј Михаил Балој и високопреподобни архиђакон Силуан (Мракић). У препуном храму, поред гроба светог Старца, света Литургија протицала је у једном савршеном, могло би се рећи, есхатолошком миру. Епископ је у својој надахнутој беседи подсетио народ на значај празника – тријумфа Православља над иконоборачкој јереси, савршеној литургичности поста, као и о радости која је обасјала Пети континент у лику и личности Старца Никанора. Владика је у беседи нагласио како се прослава Светог Старца Никанора за сада обележава само на локалном нивоу а литургијски само у манастиру Светог Саве у Илајну. После свечане литије око храма, у којој су ношене свете Иконе, по устаљеном предању, саборно је прочитан Синодикон из 843. године. Након тога, пререзан је славски колач у част и славу преподобног... опширније10.02.2012
Манастир Светог Стефана, Врање – На празник Преподобног Јефрема Сирина, 10. фебруара 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, служио је Свету Архијерејску литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском уз саслужење високопреподобног игумана Царске лавре манастира Хиландара Архимандрита Методија и протојереја-ставрофора Перице Митића, архијерејског заменика. Хиландарски игуман је са благословом епископа, у оквиру литургије одржао богонадахнуту беседу. Преподобни Јефрем Сирин је и заштитник настојатељице манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана, игуманије Јефремије, па је тим поводом архимандрит Методије по завршетку Свете литургије извршио резање славског колача и освећење жита. После Свете литургије, за све присутне приређена је трпеза љубави у конаку манастира Светог Стефана. а пригодном беседом о животу Светогораца, отац Методије пренео је благослов Свете Горе. Беседа игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, изговорена на Светој литургији у манастиру Светог Стефана: Данас нам богоносни Јефрем, та незалазна звезда Цркве Христове, и велико светило свих монахујућих, предлаже духовну трпезу. Ходите насладимо се мислено од ње сви, истовремено вапијући Христу и Спаситељу: Господе, који си утврдио и прославио свога угодника, његовим светим молитвама подај нам велику милост, као благ и човекољубив.(1) Преосвећени владико, драги оци и у Христу саслужитељи, преподобне мати игуманије, и у Христу сестре монахиње преподобне, драга браћо и сестре! Заиста је у праву Црква Христова која оваквим и сличним речима прославља Божије угоднике, називајући их незалазним звездама, јер као што је небо украшено звездама тако је и Црква Христова украшена Божијим угодницима. Али она их речима химнографа назива и незалазним зато што материјалне звезде некада видимо, а некада се сакрију од нас. Међутим, угодници Христови, светитељи, какав је био и преподобни... опширније29.12.2011
Београд – Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одликовао орденом Светог Саве академика Милорада Екмечића и проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара. Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода – Господа Епископи: Сремски Василије, Бачки Иринеј и Шумадијски Јован, као и Преосвећена Господа Епископи Врањски Пахомије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије, Крушевачки Давид и викарни Хвостански Атанасије и викарни Липљански Јован. Патријарх српски Г. Иринеј је приликом свечане доделе ордена истакао заслуге академика Екмечића и архитекте Ковачевића, који су своја дела уградили у српску историју за вечност. Академик Милорад Екмечић се захвалио Патријарху и Епископу Григорију, на чији предлог је орден добио, на указаној части и нагласио светосавски етос српског народа. На крају, г. Ковачевић се захвалио братији манастира Хиландар, Патријарху и осталим члановима Синода на овој великој почасти. Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука и академик, и члан Сената Републике Српске. Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у... опширније