Небо је донело спас

12.08.2012

Хиландар – Током јучерашњег дана (11.08.2012.) на Светој Гори трајали су грозничави напори да се осигура одбрамбена линија и пресече пут пожару на траси старог шумског пута која се пружа од источне до западне обале полуострва дужином од око 30 км. У послу су учествовали грчки и српски ватрогасци (екипа од 50 људи из Србије приспела је у Хиландар претходног дана), припадници грчке војске, као и монаси и радници – дрвосече из Хиландара и осталих манастира са Свете Горе. Док је хиландарски игуман са братством на самој линији одбране држао молебан за спас Свете Горе, високи ватрени стубови већ су се помаљали кроз густе крошње на удаљености од пар стотина метара. Све до вечери ватру су обуздавали авиони грчке противпожарне службе прецизним интервенцијама из ваздуха, док су се мешовите грчко-српске ватрогасне екипе на терену успешно трудиле да спрече прелазак пожара преко одбрамбене линије на положају удаљеном од манастира Хиландара само 1,5 км ваздушном линијом. Са првим мраком авиони су били принуђени да се врате у базу, а битка на терену претворила се у неравноправан сукоб тридесетак ватрогасаца потпомогнугих са десетак возила и ватрене стихије. Кроз ваздух испуњен димом и прашином, снажно обасјан фаровима и ротационим светлима, назирале су се стотине варница које су прелетале на брањени део шуме претећи да пренесу пожар. Последњим атомима снаге монаси и манастирски радници поливали су падајуће угарке користећи флаше са водом за пиће. Борба која се одигравала на једном малом делу од око 500 метара одбрамбеног појаса у тим тренуцима деловала је пресудно, иако су исцрпљене учеснике очекивали још бескрајни километри пута дуж којих се ватрени појас још увек није био приближио линији... опширније

Упокојио се схимонах Јован Хиландарац

29.07.2012

Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, упокојио се у Господу у недељу 29. јула 2012., у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково). Непосредно пре упокојења, оца Јована је причестио протојереј ставрофор Велибор Џомић који је уз Епископа тимочког Г. Јустина, служио Свету Литургију у цркви Живоносног Источника на манастирском метоху. Схимонах Јован ће бити сахрањен у Светој царској српској лаври Хиландару у понедељак 30. јула 2012. Отац Јован (Витомир Радојичић) рођен је 1908. у Умчарима код Гроцке. Од најраније младости је био испуњен вером Христовом и духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу. Крајем Другог светског рата емигрирао је прво у Италију, затим у Немачку, да би се коначно настанио у Енглеској. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио. О. Јован (Радојичић) припада значајаној групи хиландарских монаха који су из емиграције придошли у манастир како би ојачали братство. У периоду након Другог светског рата, као и на целој Светој Гори, дошло је до опадања броја монаха. У Хиландару је било свега неколико стараца и постојала је опасност да манастир потпадне под административну управу Свештене општине Свете Горе. На апел који је, међу осталима, упутио и Свети владика Николај Велимировић, одазавали се уз о. Јована и други припадници српске емиграције: Милан Мишулић (о. Митрофан), Брана Јовановић (о. Агатон), Крста Андрић (о. Симеон), Богдан Стекић (о. Јустин). Од доласка у Хиландар отац Јован је обављао послушање баштована, а његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке Божије. Као плод његовог богонадахнутог труда настале... опширније

Посета игумана Новојерусалимског манастира Хиландару

07.07.2012

Хиландар – На празник Рођења Светог Јована Претече, братство манастира Хиландара имало је велику част да са братском љубављу угости игумана руског Новојерусалимског манастира, Теофилакта. Претходно је у децембру прошле године, хиландарски игуман архимандрит Методије посетио Новојерусалимски манастир на реци Истри, који гаји вековне везе са Светом Гором, а посебно са Хиландаром. Тада је на дар однешена копија иконе Пресвете Богородице Тројеручице која заузима посебно место у историји овог руског манастира. Прошле године је прослављено 350 година од доласка прве копије иконе Тројеручице у Подмосковље. Иако први писани спомен о Тројеручици у Русији датира из средине 16. века, повест о копији иконе Богородице Тројеручице почиње од тренутка њеног пристизања у Москву 28. јуна 1661. године. У томе је несумњиво имао, као и у другим сличним случајевима, одлучујућу улогу патријарх Никон. Посредно то потврђује и један спис у којем је забележено како је икона свечано предата 16. октобра исте године Новојерусалимском манастиру на реци Истри крај Москве, задужбини патријарха Никона. Том приликом, пред манастиром, св. Богородицу Тројеручицу је свечано дочекао лично патријарх са високим свештенством и мноштвом верника. Потом је икона постављена на врло истакнуто место међу престоним иконама великом храму Васкресења Новојерусалимског манастира. У време након тога, култ поштовања Богородице Тројеручице се раширио руским земљама. На жалост у октобарској револуцији, као и већина светиња Новојерусалимског манастира, икона је вероватно уништена. Копија иконе Тројеручице из 19. века која је чувана у храму Рођења Христовог Новојерусалимског манастира данас се налази у Историјско-архитектонском и уметничком музеју „Нови Јерусалим“. Новојерусалимски манастир је цркви враћен 1995. године и недуго затим је почела његова обнова чији је завршетак планиран до 2016. године. Током боравка у Хиландару... опширније

Владика Теодосије са богословима у Хиландару

02.07.2012

Хиландар – У суботу после Видовдана Св. Манастир Хиландар посетио је епископ Рашко-призренски Теодосије, овога пута као в. д. ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, заједно са професорима и ученицима који су крајем маја завршили први разред Богословије. Епископ Теодосије је у недељу служио Свету Литургију, после које је уследила трпеза љубави и надахнуто поздравно слово архимандрита Методија, игумана Хиландарског. Игуман је подсетио све присутне на догађај добијања аутокефалности, на путовање Светог Саве у Никеју, на његово залагање, али и на велико смирење које је показао у том делу, када је за архиепископа српског предлагао другога, а не себе. Игуман је указао и на значај посета епископа Српске Цркве Хиландару и Светој Гори, и да Хиландарци у лику и делу српских епископа препознају наставак дела Светог Саве. Затим је срдачно и са пуно очинске љубави поздравио професоре и ученике Призренске Богословије, рекавши да себе донекле сматра призренским богословом, јер је, када је дошао на Свету Гору, појање учио од Призренских богослова. После игумановог поздравног слова, уследила је беседа његовог преосвештенства епископа Теодосија. Епископ је заблагодарио на срдачном гостопримству и истакао значај посете Хиландару и Светој Гори, као непресушним изворима благодати. Захвалио се у име младих богослова, који су, на неки начин награђени овим путовањем, јер су показали храброст и истрајност током школске године, опстајући у тешким околностима. Епископ је затим подсетио на дугогодишњу историју Призренске Богословије, која је сада, после дванаест година, поново оживела и пропевала, после страдања и рушења до темеља. Епископ је изразио молитвене жеље за брзу обнову манастира Хиландара, и затражио молитве игумана и братије за опстанак и успех у благословеном делу васпитавања младих... опширније

Владика Максим у Хиландару и помоћ „Круга 100“

27.06.2012

Хиландар – Његово Преосвештенство Епископ Западноамерички г. Максим посетио је манастир Хиландар на велики празник – Видовдан. Том приликом је пренео поздраве верника из своје епархије који су са великом љубављу и пожртвовањем учествовали у добротворном подухвату „Круг 100“ и прикупили, у првој од три годишње акције, 100.000 долара за помоћ обнови Хиландара. Подстакнути дивним искуством незаборавног поклоничког путовања на Свету Гору Атонску, прошле године (2011) о Видовдану, а које је донело велику духовну корист свима, западноамерички ходочасници су на овом Светом месту вишевековног српског Православног наслеђа, Mанастиру Хиландару, дошли на једну идеју. Гледано из данашњег угла, она није била ништа друго него синергијски сусрет Божије благодати и човековог одговора на позив Свише. С благословом Епископа Западноеамеричког Максима, који је предводио поклонике из своје Епархије на ово путовање, одлучено је да се спроведе у дело план-апел за прикупљање финансијске помоћи за oбнову Манастира Хиландара. Жеља је била да се скупа са молитвеном подршком и на овај начин помогне настојању Игумана Методија и целог Братства ове Свете обитељи да радови у чудесном манастирском комплексу који је оштећен пожаром из 2004. године буду настављени и довршени. Ова жива монашка заједница Свете Српске царске Лавре на Атосу својим крсноваскрсним подвигом непрекинуто гаји и негује духовно и културно наслеђе светогорског Предања. Једино захваљујући својој укорењености у том Предању, Хиландар је могао бити и остати најснажнији духовни источник Српског народа, уткан у васцелу Српску историју и културу, можда као ниједна друга српска вредност. Одмах по доласку сасвим je јасно било да се овде не ради о краткорочним грађевинским радовима, будући да реконструкција оштећених површина Манастира Хиландара захтева врло специфичан рад и знање-вештину у обнови... опширније

Издаваштво Хиландара на Сајму књига у Солуну и посета министра Хиландару

27.05.2012

Солун, Хиландар – На националном штанду Србије, која је почасни гост 9. Међународног сајма књига у Солуну, представљено је издаваштво Светог манастира Хиландара и Хиландарске задужбине из Београда. У оквиру програма промоција, 25. маја је представљено издање на грчком језику књиге Преподобног Аве Јустина „Философске урвине“. Књига је изашла у библиотеци „Тавор“ коју уређује монах Ромило Хиландарац. О књизи су говорили игуман манастира Хиландара, Архимандрит Методије и преводилац, докторант на солунском Богословском факултету, мр Александар Стојановић. Посетиоцима је представљено преко двадесет одабраних наслова у издању Хиландара и Задужбине у оквиру дела штанда који је посвећен православној књизи. Посебно су издвојене збирке прича великог грчког писца Александра Пападијамандиса „Божићне и Васкршње приче“. Централно место овог дела националног штанда Србије заузимала је макета манастира Хиландара у размери 1:100. Уз књиге, дељен је посебан број Гласника Обнове Хиландара на грчком, „Хиландар, духовни мост између Грка и Срба“. ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКОГ ИЗДАВАШТВА И КУЛТУРЕ Сајам је званично отворио министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић у присуству градоначелника Солуна и високих званица. Отварајући Сајам књига министар културе истакао је важност очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе, потврду пријатељства Србије и Грчке и примерима из дела Иве Андрића позвао грчке читаоце на нова читања наших писаца. Делегацију Србије на Сајму књига чини 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара међу којима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, а грчкој публици су први пут представљени песникиња Тања Крагујевић, песникиња и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сигма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић, прозни писац Боривоје Адашевић. На штанду Србије представљени су и великани... опширније

Беседа Мирка Ковачевића поводом одликовања

01.04.2012

Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је на свечан начин обележена додела ордена Светог Саве, проф. др Мирку Ковачевићу, главном архитекти Обнове Хиландара. Професора Ковачевића је на предлог Свештеног сабора манастира Хиландара, орденом Светог Саве 2. степена одликовао Свети архијерејски сабор СПЦ. Орден му је свечано доделио Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј у Српској Патријаршији 29. децембра 2011. По благослову хиландарског игумана архимандрита Методија, г. Мирко Ковачевић се у беседи изговореној у трпезарији Св. краља Милутина, захвалио братству на указаном поверењу и предлогу да понесе ово вредно одликовање. У наставку можете прочитати његово обраћање хиландарским монасима: Поштовани оци и браћо, На самом крају прошле 2011. године, Његова светост, патријах српски, господин Иринеј, уручио ми је у Патријаршији српске православне цркве, у Београду, орден Светог Саве 2. степена. За мене је то био дан неизрециве среће, један од неколико најрадоснијих дана у мом, скоро осамдесетогодишњем, животу, јер орден Светог Саве , који сам добио, држим, а и многи људи које познајем мисле исто, највеће је признање које један Србин може да добије. Орден сам доби, како у образложењу стоји: ЗА ДЕЛАТНУ ЉУБАВ ПРЕМА  СВЕТОЈ МАЈЦИ ЦРКВИ , НАРОЧИТО ПОКАЗАНУ ЊЕГОВИМ СТРУЧНИМ ЗАЛАГАЊЕМ ПРИЛИКОМ ОБНОВЕ  И РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ХИЛАНДАРСКОГ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА. Предлог је потекао одавде, из братства хиландарског, од Сабора и игумана, и ја сам зато желео да се овако овде свима захвалим. У Манастиру радим пуних четрдесет година, од 1971. најпре као архитекта истраживач, правио сам планове конака и пиргова и разлучивао време изградње скоро за сваки зид, потом од 1983. као архитекта конзерватор, задатак ми је био одржавање и оправке оронулих здања манастирских да би после 2004., после пожара,... опширније

Хиландарски игуман у Атонијади

09.03.2012

Света Гора – Игуман Свете српске царске лавре, високопреподобни архимандрит Методије, гостовао је у Атонијади (црквеној светогорској академији – средњој школи), где је на позив школског одбора одржао беседу ђацима. Након служеног другог дела Акатиста Пресветој Богородици* у петак увече, игуман Методије је ученицима говорио о историји Хиландара, посебно о великим светитељима Симеону и Сави и њиховим чудима. У наставку је више речи било о духовном значају поста током времена велике четрдесетнице. Хиландарски игуман је на крају благословио сву присутну децу и посебно се захвалио за част која му је указана позивом да посети школу. *По грчкој пракси, прве четири суботе, односно петком увече, служи се Акатист подељен на четири дела. Пете суботе се служи... опширније

Проф. др Мирко Ковачевић одликован орденом Светог Саве

29.12.2011

Београд – Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одликовао орденом Светог Саве академика Милорада Екмечића и проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара. Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода – Господа Епископи: Сремски Василије, Бачки Иринеј и Шумадијски Јован, као и Преосвећена Господа Епископи Врањски Пахомије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије, Крушевачки Давид и викарни Хвостански Атанасије и викарни Липљански Јован. Патријарх српски Г. Иринеј је приликом свечане доделе ордена истакао заслуге академика Екмечића и архитекте Ковачевића, који су своја дела уградили у српску историју за вечност. Академик Милорад Екмечић се захвалио Патријарху и Епископу Григорију, на чији предлог је орден добио, на указаној части и нагласио светосавски етос српског народа. На крају, г. Ковачевић се захвалио братији манастира Хиландар, Патријарху и осталим члановима Синода на овој великој почасти. Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука и академик, и члан Сената Републике Српске. Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у... опширније

Хиландарски игуман код губернатора Санкт Петербурга

13.12.2011

Санкт Петербург – Губернатор Санкт Петербурга Георги Сергејевич Полтавченко примио је игумана Светог манастира Хиландара архимандрита Методија са делегацијом у својој резиденцији у Смољном здању. Губернатор Полтавченко је угледни и активни члан Руског атонског друштва које редовно посећује и помаже атонске манастире. Велики је пријатељ хиландарског братства које је имало част да га угости у октобру 2010. приликом освећења обновљеног дела Великог конака. Током сусрета разматрана је могућност организације доношења неколико хиландарских светиња како би верни народ у Русији био у могућности да им се поклони. Светиње би, уз организациону подршку Руског атонског друштва и благослове Руске православне цркце, Цариградске патријаршије и Свештене општине Свете Горе, прво биле донете у Санкт... опширније