17.09.2010
Крагујевац – Након Београда, Врњачке Бање и Краљева, изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“, отворена је у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16.септембра 2010.године, присутнима су се најпре обратили директор музеја Александар Стаменковић, и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић који су позвали Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г.Г. Јована да отвори изложбу (прочитајте говор владике Јована ). Отварању изложбе присустовао је велики број крагујевчана предвођени својим градоначелником господином Верољубом Стевановићем, који су са пажњом разгледали приређену поставку. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“ открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба ће бити отворена од 16. септембра до 10. октобра 2010. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару... опширније17.09.2010
Крагујевац – Беседа Епископа шумадијског Г. Јована на отварању изложбе „Обнова Хиландара“ – Крагујевац, 16. IX 2010. године Особита ми је част и велико задовољство да се одазовем молби игумана хиландарског оца Методија да у граду Крагујевцу, у коме столујем као Eпископ, и као некадашњи игуман студенички, отворим ову изложбу. А Студеница је родила Хиландар, те се братство студеничко и хиландарско увек сматрало једним братством. На самом почетку, желео бих да кажем да се значај манастира Хиландара не може сместити, описати, исказати само у неколико књига, па ни изложбама. Његово постојање, опстајање и значај су толико дубоки, високи и широки, да су за његово раумевање потребни не само прошли него и будући векови и не само прошле и будуће генерације и братства манастира, његових поклоника и пријатеља, него много више од овде споменутог. Заиста, о манастиру Хиландару је много казано, написано и испричано. Али, он остаје наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Можда можемо рећи да сви Срби, и многи други, знају о њему понешто, али усуђујем се рећи, нико не зна све. Његова биографија јесте биографија наша и наше Цркве у свету и историји. Његов дух који траје осам векова подизао је и подиже наш дух у свим временима, како прошлим, садашњим, тако и будућим. Он нас уздиже да гледамо горе одакле долази Светлост и осветљава нашу таму; он нас упућује у царство Божије што и јесте његова мисија овде на земљи; он је прво храм Божији који сабира људе жедне и гладне Речи Божије која се у њему изговара више од осам векова, па је тек онда, храм културе, архитектуре, писменост и уметности, што... опширније16.08.2010
Краљево – У оквиру манифестације „Жички духовни сабор – Преображење 2010”, у Народном музеју Краљево, вечерас у 20 часова биће отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Поставка ће трајати до 12. септембра када се сели у Народни музеј у Крагујевцу. Након свечаног уводног дела отварања Сабора, изложбу ће отворити Његово Преосвештенство епископ жички г. Хризостом. У среду, 18. августа у 19.30, у Народном музеју Краљево проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и аутор изложбе, одржаће предавање о Хиландару и главним подухватима Обнове. Предавање је организовано у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Краљева. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације... опширније18.06.2010
Врњачка Бања – У петак 18. јуна 2010 у 19 часова у Замку културе Културног центра Врњачке Бање свечано je отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Хризостом. У име домаћина, присутне је поздравила г-ђа Јелена Боровић – Димић, директор Културног центра Врњачке Бање. О поставци и свом искуству живота и рада у манастиру говорио је проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и главни архитекта Обнове Хиландара. Скуп је својим присуством увеличао и Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско – херцеговачки г. Атанасије. Изложба ће бити отворена до 5. августа 2010, након чега се сели у Народни музеј Краљево. Београдска публика је имала прилику да поставку види у Галерији САНУ од 24. марта до 23.маја 2010. када је близу 40.000 људи посетило изложбу. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског... опширније18.05.2010
Београд – Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландара Миливоj Ранђић потписали су данас Уговор о даљим активностима на обнови Хиландара, за коjе jе Министарство културе ове године издвоjило 80 милиона динара, 30 милиона више него прошле. Уговором jе дефинисано финансирање приоритетних проjеката током ове године, а наjвећи део средстава биће утрошен за наставак реконструкциjе Великог конака, обjекта из 1816-1821. године. Обнова Хиландара, као наjзначаjниjег споменика коjи су подигли Срби ван граница своjе земље, задатак jе не само Министарства цултуре, већ целе Владе Србиjе, а потписивање овог уговора само потврђуjе посвећеностзаjедничком циљу – потпуноj обнови манастира. Жеља Министарства културе jе да Хиландар буде што присутниjи у Србиjикроз различите садржаjе, попут изложбе коjа се тренутно налази у Галериjи Српске академиjе наука и уметности, а коjа сведочи о досадашњим резултатима реконструкциjе српског манастира на Светоj гори Атонскоj -истакао jе министар Брадић. У току су радови на средњоj ламели тог обjекта, у коjоj се налазе гостоприjемница, просториjе за административне послове, као и велики део смештаjних простора, што упућуjе на неопходност бржег завршетка реконструкциjе Великог конака, коjи jе оштећеног у великом пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара, истакао jе да ће завршетком реконструкциjе конака наjвећи део проблема бити решен, рекавши да ће средња ламела бити завршена до jесени, а радови на другоj и трећоj ламели требало би да буду завршени до краjа следеће године. Према његовим речима, током ове године биће започета санациjа оштећења на прозорима на Саборноj цркви, на коjима ништа ниjе рађено од 17. века,а у плану jе и реконструкциjа крова на Цркви Светих Архангела. Уговором се предвиђају и конзерваторско-рестаураторски радова... опширније16.05.2010
Београд – Изложбу „Обнова Хиландара, 6 година након пожара ” у оквиру манифестације „Ноћ музеја ”, у времену од 18.00 до 02.00 часа, видело је преко 4000 посетилаца. Поставка је отворена у Галерији САНУ од 24.03. до 23.05.2010. године. Мултимедијалним садржајима по први пут су широкој јавности непосредно представљени плодови труда хиландарских неимара на обнови манастира од последица пожара.Изложба је осмишљена као водич крозподухват обнове који је тренутно један од најобимнијих и најзначајнијих пројеката реконструкције и заштите у... опширније09.04.2010
Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца... опширније25.03.2010
Београд – Поводом изложбе „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, инжењери „Центра за заштиту светогорског наслеђа – Кедак” одржали су предавања у свечаној сали Српске академије наука и уметности. Уводну реч о Кедаку и његовој улози у Обнови Хиландара дао је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнова, који је уједно и представио сву тројицу предавача. На крају предавања, гостима се захвалио академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ. Предавања су одржали: · Астериос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета у Солуну, МА рестауратор Univ.Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директор Техничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја наПолитехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Први пројекат обнове изгорелог дела Светог манастира Хиландара: Северни конак (1814.) –... опширније24.03.2010
Галерија Српске академије наука и уметности Кнез Михаилова 35 24. март –2. мај 2010. Са благословом Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, уз сарадњу игостопримствоСрпске академије наукаи уметности, Свети манастир Хиландар и његова Задужбина, приредили су изложбу о подухвату Обнове Хиландара од последица пожара 2004. године. На отварању изложбе, 24. марта 2010., говорили су председник САНУ, академик НиколаХајдин, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и министар културе Републике Србије Г. Небојша Брадић који је уједно прогласио изложбу отвореном. Поставка садржи уводни део са приказом Свете Горе и Хиландара, целину са пројектима обнове, од којих су најзначајнији радови на Синодику (1814.) и Великом конаку (1816-1821), приказ ревитализације манастирске економије и инфраструктуре, као и посебно представљање „Центра за заштиту светогорског наслеђа – КеДАК из Солуна. Садржај је приказан тродимензионалним макетама, плановима, фотографијама, видео материјалом и предметима донешеним из Хиландара који сведоче о пожару али и Обнови. Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове. Архитекта поставке је Стевица Трипковић, дипломирани инжењер архитектуре. Предавања грчких стручњака: 25. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ биће одржана предавања грчких стручњака „Центра за заштиту Светогорског наслеђа”: · Стергиос Стефану, архитекта Аристотеловог Унивезитета уСолуну, МА рестауратор Univ. Sapienza Roma, I.C.C.R.O.M., KUL. директорТехничке службе КЕДАК-а, „Оштећења у Светом манастиру Хиландару услед пожара 4-5. марта 2004.: проблеми и перспективе” · Костас Кондодинас, грађевински инжењер високоградње Универзитета у Болоњи. Заменик управника Одељења зарадове на рестаурацији и конзервацији споменика. „Отклањање опасности (у изгорелом делу Светог манастира Хиландара) за 654 дана” · Јоргос Канелис, архитекта, МА грађевине-саобраћаја на Политехничкој академији у Милану. Управник Одељења за радове на рестаурацији и конзервацији... опширније11.01.2010
Тим Сектора за ванредне ситуације Србије боравио на Светој гори Хиландарски монаси уче за ватрогасце Сремска Митровица – Последице великог пожара који је на Хиландару у марту 2004. године уништио чак половину манастирског комплекса још се отклањају, а у обнови манастира значајна пажња посвећује се и противпожарној заштити. Тако је братство манастира крајем прошле године од Министарства унутрашњих послова затражило стручну помоћ, па је крајем децембра тим Сектора за ванредне ситуације боравио у Хиландару и обучавао групу од пет монаха за деловање у случају пожара, који и чине малу монашку ватрогасну јединицу. У српском тиму су били ватрогасац спасилац из београдске бригаде Ненад Караџић, координатор групе, припадник новосадске бригаде Жарко Ђокић и начелник Одељења за ванредне ситуације у Сремској Митровици Стеван Пејић.Они су боравили у Хиландару од 22. до 26. децембра и обучавали одабране монахе основама противпожарне заштите. Према речима Стевана Пејића, братство манастира је одлучило да се озбиљно посвети овом питању, па је набављена опрема која је последња реч технике, а и у обнови манастирских здања примењују се најсавременија техничка и технолошка достигнућа. Посебним противпожарним премазима мажу се металне и дрвене конструкције, стављају се облоге од гипсаних плоча, а у деловима таванских просторија стављају се аеросолне бомбе, које експлодирају у пожару и аутоматски гасе пламен у кругу од десетак квадрата. – Ово што се сада ради на заштити од пожара у манастиру је за наредни миленијум, јер је набављена и најсавременија пумпа за гашење пожара, а у плану је и набавка возила за гашење шумских пожара које ће се водом снабдевати из већ направљеног вештачког језера – каже Пејић. Он додаје да су монаси били захвални ученици, јер... опширније