Телеком Србија за дигиталну ризницу Хиландара

10.12.2010

Београд – Задужбина Светог манастира Хиландара и компанија Телеком Србија представилe су синоћ у Српској академији наука и уметности пројекат „Телеком Србија за дигиталну ризницу Хиландара“ који представља део настојања да се богато културно наслеђе Хиландара сачува у електронској форми и учини доступним научној и широј јавности. Свечаном чину присуствовао је, у име Патријарха српског, Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије. Подршка компаније Телеком Србија у виду информатичке и телекомуникационе опреме за манастир Хиландар и његову задужбину, дала је нови подстрек пројекту дигитализације хиландарског блага, започетом пре разорног пожара 2004. године. На тај начин, обезбеђени су кључни технички предуслови за формирање, складиштење и коришћење будуће дигиталне ризнице манастира Хиландара. „Захваљујући подршци Телекома Србија, трајно ће бити сачувано ово духовно и културно благо највишег реда, уписано у листу светске баштине. Када већ говоримо о очувању, морамо указати и на обнову Хиландара, чији је дигитализација интегрални део. Обновом је омогућено да 30% изгорелог дела поново буде у употреби, али цео тај пројекат може да се сведе на симболичне активности као последица кризе. Стога од понедељка покрећемо националну кампању – апел у виду прикупљања донација путем SMS порука и фиксног броја. Акција је покренута са благословом СПЦ“, рекао је Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара Генерални директор Телекома Србија, Бранко Радујко, рекао је да је компанији била посебна част да учествује у историјском подухвату обнове манастира Хиландара и дигитализацији баштине. Он је изразио очекивање да ће то бити подстицај осталој пословној јавности да допринесе истим настојањима. „Наша је обавеза да, као народ са богатом и дугом традицијом, сачувамо од заборава вишевековно национално благо и на прикладан начин похранимо оно што... опширније

Истина о тзв. „хиландарском колачу“

24.11.2010

Хиландарски колач – хиландарски квасац Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач“ или „Хиландарски квасац“. Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању. Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства“, а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави“. Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара“. У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач“. У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац“. Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја. Осим што се ради о превари народа када је у питању „Хиландарски колач“, веома забрињава и сам процес справљања тог колача, који представља читав ритуал. Колико смо обавештени, сам процес справљања тог колача траје 10 дана, уз коришћење млека и јаја. То нарочито православни хришћани треба да имају у виду, јер се справљањем и коришћењем тог „мрсног“ колача у време Црквом установљених постова, нарушава пост! Веровање да справљање овог „Хиландарског колача“ и ширење даље тог теста или квасца доноси срећу онима који га праве је чисто сујеверје и бесмислица. Назив „Хиландарски квасац“ или „Хиландарски колач“ нема никакве везе са манастиром Хиландаром, нити то потиче из... опширније

Изложба „Обнова Хиландара“ у Лесковцу

08.11.2010

Лесковац – У Народном музеју Лесковац ће у периоду од 08. до 25. новембра посетиоцима бити доступна изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Свечано отварање ће се одржати у суботу 12.новембра у склопу прославе крсне славе „Друштва пријатеља Хиландара Св. краљ Милутин” из Лесковца. Изложба је приређена са благослов Његове Светости патријарха српског Г.Г. Иринеја, под покровитељством Министарства културе Р. Србије. Организатори су Задужбина Св. манастира Хиландар и Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца уз гостопримство Народног музеја Лесковац. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“  открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности,  у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару и његовим последицима, основни подаци о начину организовања подухвата Обнове, као и конкретни изведени,... опширније

Владика Јован отворио изложбу у Крагујевцу

17.09.2010

Крагујевац – Након Београда, Врњачке Бање и Краљева,  изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“, отворена је у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16.септембра 2010.године, присутнима су се најпре обратили директор музеја Александар Стаменковић, и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић који су позвали Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г.Г. Јована да отвори изложбу (прочитајте говор владике Јована ). Отварању изложбе присустовао је велики број крагујевчана предвођени својим градоначелником господином Верољубом Стевановићем, који су са пажњом разгледали приређену поставку. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара“  открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности,  у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба ће бити отворена од 16. септембра до 10. октобра 2010. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару... опширније

Дух Хиландара подиже наш дух у свим временима

17.09.2010

Крагујевац – Беседа Епископа шумадијског Г. Јована на отварању изложбе „Обнова Хиландара“ – Крагујевац, 16. IX 2010. године Особита ми је част и велико задовољство да се одазовем молби игумана хиландарског оца Методија да у граду Крагујевцу, у коме столујем као Eпископ, и као  некадашњи игуман студенички, отворим ову изложбу. А Студеница је родила Хиландар, те се братство студеничко и хиландарско увек сматрало једним братством. На самом почетку, желео бих да кажем да се значај манастира Хиландара не може сместити, описати, исказати само у неколико књига, па ни изложбама. Његово постојање, опстајање и значај су толико дубоки, високи и широки, да су за његово раумевање потребни не само прошли него и будући векови и не само прошле и будуће генерације и братства манастира, његових поклоника и пријатеља, него много више од овде споменутог. Заиста, о манастиру Хиландару је много казано, написано и испричано. Али, он остаје наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Можда можемо рећи да сви Срби, и многи други, знају о њему понешто, али усуђујем се рећи, нико не зна све. Његова биографија јесте биографија наша и наше Цркве у свету и историји. Његов дух који траје осам векова подизао је и подиже наш дух у свим временима, како прошлим, садашњим, тако и будућим. Он нас уздиже да гледамо горе одакле долази Светлост и осветљава нашу таму; он нас упућује у царство Божије што и јесте његова мисија овде на земљи; он је прво храм Божији који сабира људе жедне и гладне Речи Божије која се у њему изговара више од осам векова, па је тек онда, храм културе, архитектуре, писменост и уметности, што... опширније

Изложба „Обнова Хиландара“ у Краљеву

16.08.2010

Краљево –  У оквиру манифестације „Жички духовни сабор – Преображење 2010”, у Народном музеју Краљево, вечерас у 20 часова биће отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Поставка ће трајати до 12. септембра када се сели у Народни музеј у Крагујевцу. Након свечаног уводног дела отварања Сабора, изложбу ће отворити Његово Преосвештенство епископ жички г. Хризостом. У среду, 18. августа у 19.30, у Народном музеју Краљево проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и аутор изложбе, одржаће предавање о Хиландару и главним подухватима Обнове. Предавање је организовано у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Краљева. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”  по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности,  у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи. Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације... опширније

Изложба „Обнова Хиландара“ у Врњачкој Бањи

18.06.2010

Врњачка Бања – У петак 18. јуна 2010 у 19 часова у Замку културе Културног центра Врњачке Бање свечано je отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Хризостом. У име домаћина, присутне је поздравила г-ђа Јелена Боровић – Димић, директор Културног центра Врњачке Бање. О поставци и свом искуству живота и рада у манастиру говорио је проф. др Мирко Ковачевић, аутор изложбе и главни архитекта Обнове Хиландара. Скуп је својим присуством увеличао и Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско – херцеговачки г. Атанасије. Изложба ће бити отворена до 5. августа 2010, након чега се сели у Народни музеј Краљево. Београдска публика је имала прилику да поставку види у Галерији САНУ од 24. марта до 23.маја 2010. када је близу 40.000 људи посетило изложбу. Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”  по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности,  у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а. Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског... опширније

Влада Србије наставља подршку Обнови Хиландара

18.05.2010

Београд – Министар Небоjша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландара Миливоj Ранђић потписали су данас Уговор о даљим активностима на обнови Хиландара, за коjе jе Министарство културе ове године издвоjило 80 милиона динара, 30 милиона више него прошле. Уговором jе дефинисано финансирање приоритетних проjеката током ове године, а наjвећи део средстава биће утрошен за наставак реконструкциjе Великог конака, обjекта из 1816-1821. године. Обнова Хиландара, као наjзначаjниjег споменика коjи су подигли Срби ван граница своjе земље, задатак jе не само Министарства цултуре, већ целе Владе Србиjе, а потписивање овог уговора само потврђуjе посвећеностзаjедничком циљу – потпуноj обнови манастира. Жеља Министарства културе jе да Хиландар буде што присутниjи у Србиjикроз различите садржаjе, попут изложбе коjа се тренутно налази у Галериjи Српске академиjе наука и уметности, а коjа сведочи о досадашњим резултатима реконструкциjе српског манастира на Светоj гори Атонскоj -истакао jе министар Брадић. У току су радови на средњоj ламели тог обjекта, у коjоj се налазе гостоприjемница, просториjе за административне послове, као и велики део смештаjних простора, што упућуjе на неопходност бржег завршетка реконструкциjе Великог конака, коjи jе оштећеног у великом пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара, истакао jе да ће завршетком реконструкциjе конака наjвећи део проблема бити решен, рекавши да ће средња ламела бити завршена до jесени, а радови на другоj и трећоj ламели требало би да буду завршени до краjа следеће године. Према његовим речима, током ове године биће започета санациjа оштећења на прозорима на Саборноj цркви, на коjима ништа ниjе рађено од 17. века,а у плану jе и реконструкциjа крова на Цркви Светих Архангела. Уговором се предвиђају и конзерваторско-рестаураторски радова... опширније

Изложба „Обнова Хиландара“ у Ноћи музеја

16.05.2010

Београд – Изложбу „Обнова Хиландара, 6 година након пожара ” у оквиру манифестације „Ноћ музеја ”, у времену од 18.00 до 02.00 часа, видело је преко 4000 посетилаца. Поставка је отворена у Галерији САНУ од 24.03. до 23.05.2010. године. Мултимедијалним садржајима по први пут су широкој јавности непосредно представљени плодови труда хиландарских неимара на обнови манастира од последица пожара.Изложба је осмишљена као водич крозподухват обнове који је тренутно један од најобимнијих и најзначајнијих пројеката реконструкције и заштите у... опширније

Прилог о Обнови Хиландара у 2. дневнику РТС

09.04.2010

Београд –  Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца... опширније