Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
Комисија за Хиландар Владе Србије одржана у Хиландару
Хиландар – Комисија за Хиландар Владе Републике Србије боравила је на Светој Гори у периоду од 7. до 9. јуна 2013. У манастиру Хиландар одржана je седница Комисије коју је предводио министар културе и информисања, Братислав Петковић. Као представник Српске православне цркве и члан комисије у раду је учествовао Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин. У саставу делегације је био и др Милета Радојевић, директор Канцеларијe за сарадњу с црквама и верским заједницама. Комисија је установила да је Влада Републике Србије до сада уложила око седам милиона евра за обнову манастирског комплекса настрадалог у пожару 2004. године. Урађено је преко 50 одсто предвиђених радова за обнову и у првобитно стање је враћено више од 3.000 м² корисног простора. Поред обнове која је извршена Комисија је констатовала да је доста урађено на изградњи инфраструктурних објеката и набавци опреме која у економском смислу треба да обезбеди лакше функционисање манастира. Посебно треба истаћи да је изграђена нова гостопримница која може да прими већи број поклоника. Поред тога проширена је манастирска башта и постављено више нових пластеника којима се обезбеђују потребе за поврћем. Интензивно се ради на изградњи објекта винарије с обзиром на то да је виноградарски комплекс знатно проширен. Манастир такође улаже напоре да поред обнове објеката страдалих у пожару обнови и цркву Светог Василија која се налази на обали, као и храм Свете Тројице који се налази у непосредној близини манастира Хиландар. Радови за изградњу противпожарног система са резервоаром великог капацитета такође се приводе крају. Ток и планови даљих активности на обнови конака страдалих у пожару могу се видети на приложеној скици: КОМИСИЈА ЗА ХИЛАНДАР: Задатак Комисије је да предлаже активности, програме и послове који... опширније
Руски патријарх у Хиландару
Хиландар – Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил посетио је у четвртак, 6. јуна Свети манастир Хиландар. Руски патријарх се налазиo у посети Грчкој и Светој Гори од 1. до 7. јуна. У његовој пратњи су између осталих били Митрополит волоколамски Иларион, управник Oдељења за међуцрквене односе Московске Патријаршије, Епископ солнечногорски Сергије, директор Aдминистративног одељења Московске Патријаршије и схи-архимандрит Илија (Ноздрин). (ВИДЕО) Патријарх Кирил је у Хиландар дошао из манастира Зограф. Иако је протоколом било предвиђено да се делегација задржи четрдесет пет минута, боравак је продужен за један сат. Свјатјешјег Патријарха је на улазу у манастир сачекао хиландарски игуман архимандрит Методије са својим братством. Делегација се након тога упутила у саборну цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице где је одржан молебан пред иконом Богородице Тројеручице, заштитнице Хиландара. Након молебана игуман Методије се обратио Његовој Светости, још једном му пожелевши добродошлицу. Он је истакао да су још од времена цара Ивана Васиљевича у 16. веку богати дарови стизали у Хиландар и да је тада успостављена институционализована подршка која је омогућила да манастир преживи у тешким условима турске владавине. Као сведочанства на то време у манастирској ризни чувају се повеље руских царева. У истом духу, након великог и разорног пожара у Хиландару 2004. године, значајна помоћ за Обнову је пристигла из Русије. Игуман Методије се посебно захвалио на овој несебичној помоћи која је још једном пројавила снажне везе између два братска народа. У пружању подршке посебно су се истакли чланови Руског атонског друштва од којих су неки били и у делегацији која је пратила Патријарха. Хиландарски монаси су заузврат доносили манастирске светиње у Москву. Тако је 1661. година на молбу... опширније
Предавање јеромонаха Доситеја у Берлину
Берлин – Јеромонах Доситеј (Радивојевић) Хиландарац, одржаће у Берлину, 6. априла предавање на тему: „Пост, молитва и исповест“. Предавање ће бити одржано у Црквеном дому, Holzmannstrasse 34 12099 Berlin -Tempelhof, са почетком у 18.30 часова. Програм боравка јеромонаха Доситеја: Субота 06.04.2013. 18:00 – Вечерње 18:30 – Предавање у Црквеном дому Holzmannstrasse 34 12099 Berlin -Tempelhof Тема: ПОСТ, МОЛИТВА И ИСПОВЕСТ Предавач: јеромонах Доситеј После предавања разговор са оцем Доситејем Хиландарцем Недеља 07.04.2013. Б Л А Г О В Е С Т И 10:00 – Света Литургија Служи и проповеда јеромонах Доситеј... опширније
Упокојио се у Господу монах Павле Хиландарац
Хиландар – У Хиландару се данас, 21. марта 2013. године, упокојио монах Павле Хиландарац. Монах Павле (Ивановић) се родио у Београду 15. маја 1958. године. Радио је дуги низ година као глумац, прво у Шабачком, а затим у Вршачком позоришту. Када се упознао са православном вером 1994. године, одлучује да се крсти. Само неколико месеци касније оставља свет и постаје искушеник у манастиру Светог Прохора Пчињског крај Врања. У манастир Хиландар долази крајем 2001, а монашки постриг прима на Богојављење 2004. Добија одговорно послушање гостопримца које је веома савесно обављао. Многи ће га памтити по изузетно лепом читању Житија светих и других душекорисних књига за време празничних трпеза. Искрено је веровао у Христа Господа и са великом ревношћу му следовао. Његова блага личност и спремност да сваком госту укаже срдачну добродошлицу остаће у сећању многобројних хиландарских поклоника. Упокојио се на дан Светог Павла Исповедника 21. марта 2013, отпостивши тримирје и причестивши се Светим Тајнама. У исти дан се, пре три године, упокојио и игуман Мојсије, његов духовник, који га је привео у монаштво. Господ нека му душу прости и усели је у вечну... опширније
Прослава Преподобног Симеона Мироточивог у Хиландару
Хиландар – У Хиландару је свечано прослављен празник Светог Симеона Мироточивог који се ове године поклапа са обележавањем девет векова од његовог рођења. Уз празник Ваведења Пресвете Богородице, Светог Саве и иконе Богородице Тројеручице, празник светог Симеона спада у четири славе (панигира) које прославља хиландарско братство. У периоду после пожара 2004 манастир није био у могућности да прими велики број гостију и свечаније прославља овај велики и значајан празник. Уз Божију помоћ и напредак на обнови конака, ове године је уз торженствену службу уприличена прослава којој су присуствовали бројни гости. Посебан позив је послат високопреподобном архимандриту Сави (Јањићу), игуману манастира Високи Дечани који због кризне ситуације у којој се његов манастир налазио није могао да дође. Велику радост за хиландараску обитељ представљао је долазак Његовог преосвештенства епископа виксинског и павловског г. Варнаве из Русије. Иако је време било веома лоше у Хиландару се окупио велики број гостију и поклоника. Бдење је почело у понедељак увече у 19 часова. У 2. часа после поноћи уследила је пауза, да би Света архијерејска литургија са часовима почела у 6.30. Након тога је уследила свечана славска трпеза. Лепоти богослужења посебно су допринели појци који су наизменично појали са две певнице, на десној на грчком а на левој на словенском. За десном певницом појали су монах Јаков, протопсалт Протатске цркве у Кареји и монах Нектарије, протопсалт хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом су се налазили хиландарски монаси и византијски хор „Свети Симеон Мироточиви“, са хороначалником Лазаром Нешићем. Службу је посебно за ову прилику за византијско појање припремио Игор Зиројевић. Изузетно свечаном изгледу и пуноћи богослужења допринео је велики број свештенослужитеља. Уз епископа Варнаву... опширније