Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
Хиландарска савинданска посланица
Хиландар – Поводом празника Светог Саве, игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, упутио је Хиландарску Савинданску посланицу Министарству просвете, науке и технолошког развоја: ХИЛАНДАРСКА САВИНДАНСКА ПОСЛАНИЦА Драга децо Светог Саве, данас прослављамо „наставника, првопрестолника и учитеља пута који води у живот“[1]. Данас је празник свима нама, и онима који уче и онима који подучавају. Радост је велика и благослов од Господа што се Свети Сава у нашем роду родио и својим делима, као обилном жетвом, свој род обогатио. Једном је Христос рекао својим ученицима да се моле господару жетве да изведе посленике на жетву своју, јер је жетве много а посленика мало (Мт. 9, 37-38). У личности Светог Саве српски народ је добио најбољег посленика на својој њиви. Сава Немањић, Србин… Хиландарац… Светогорац… Светитељ… – овоземаљски принц а небеске науке учитељ. Светосавље – то је наука коју нам је Свети Сава оставио. А шта је светосавље? Наука светлости која одгони таму, наука љубави, трпљења и сваке друге врлине – ништа друго до наука Христова, српском духу приступачна. Остављајући ову науку, Свети Сава је оставио бесмртну савест српском народу[2]. Ради тога смо обавезни да се свакодневно преиспитујемо да ли у науци напредујемо, да ли је се сећамо или смо је заборавили? Неуког је лако преварити. Не дозволимо да не учимо, не дозволимо да заборавимо шта смо научили. Учимо од других али не заборавимо светосавље, јер је оно пуно оптимизма, пуно живог говора који свако разуме. Хиландар, почетак пута светосавског, подсетник је сваком српском учитељу и ученику да са учењем не престане, да пут Светог Саве не прекине, да на њему непрестано напредује. Преносећи благослов и очинску љубав... опширније
Посета игумана Хиландара Чајетини (ВИДЕО)
Чајетина – Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије посетио је 15. и 16. децембра Чајетину, на позив председника општине Милана Стаматовића. Општина Чајетина већ дуги низ година помаже обнову Хиландара и негује веома близак однос са светогорском светињом. Посета хиландарског игумана је, пре свега, знак захвалности становницима Чајетине и златиборског краја за исказану љубав, подршку и приврженост светосавском наслеђу оличеном у манастиру Хиландару. У пратњи игумана били су и епитроп јерођакон Арсеније, монах Симон и директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић. Посета је уприличена са благословом Његовог преосвештенства епископа жичког Г.... опширније
Икона Богородице Тројеручице на Кипру
Лимасол – Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије посетио је Кипар и донео копију иконе Пресвете Богородице Тројеручице на благослов Митрополији Лемесоској (Лимасол). Игумана су свечано дочекали Митрополит Лемесоса Г. Атанасије и Епископ Аматунде Г. Николај. Истог дана, у суботу 23. новембра, на вечерњој служби у цркви посвећеној Пресветој Богородици Тројеручици, уследила је литија са хиландарском иконом. Литију је дочекао епископ Николај. На служби је беседио игуман Методије рекавши да је Хиландар већ остварио духовну везу са Митрополијом Лемесоском пре две године, током посете Кипру, када су донешене мошти Светог Артемија. Говорећи о самој икони Тројеручици, игуман је посебно нагласио да је икона сама дошла на трон у хиландарској цркви, и да цело братство сваког дана прво од ње узима благослов, па тек онда од игумана. Пресвета Богородица се сматра игуманијом целе Свете Горе, а како Светогорци говоре, њен трон се налази у Хиландару. Благосиљајући сав присутни народ, игуман је рекао да је Богородица Тројеручица сада са њима, ту на Кипру, да их укрепи у сваком духовном искушењу и да им даје радост и наду на живот вечни. Икона ће остати у цркви посвећеној Пресветој Богородици Тројеручици како би са своје три руке штитила све побожне хришћане и цело острво. Занимљиво је да је овај храм већ био сведок чуда када је у пожару који га је задесио 1985. године, једна старија икона Тројеручице остала неоштећена. На крају, игуман се захвалио донатору г. Константину Шавелу из Белорусије који је икону поклонио цркви. Захваљујући г. Шавелу, у новембру 2012. године, уприличена је посета хиландарске делегације Белорусији када су на благослов однете копије икона Тројеручице и Млекопитатељнице. На вечерњој служби говорили су... опширније
Епископ Хризостом у посети Хиландару и Светој Гори
Бијељина – У периоду од 9. до 15. новембра Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом са групом свештеника епархије зворничко-тузланске и вјерника из Бијељине и уже околине посјетио је Свету Гору Атонску. У суботу, 9. новембра, преосвећени је са групом кренуо пут Солуна са крајњим одредиштем Света Гора, односно манастири Хиландар, Григоријат и Кареја. Ова посјета је организована на позив игумана манастира Хиландара архимандрита Методија, а поводом ктиторске славе другог ктитора манастира Хиландара Св. краља Милутина. Прва станица овог поклоничког путовања био је град Солун у ком је група посјетила: Цркву Св. Димитрија, рисмки трг и пијацу, цркве Св. Николаја и Св. Софије и друге знаменитости славног и древног града Солуна. Посебно мјесто у програму поклоничког путовања заузело је српско и савезничко војничко гробље на Зејтинлику, које је група посјетила у Недјељу 10. новембра. У понедјељак, 11. новембра, преко Уранополиса и пристаништа Јованице поклоничка група је стигла у манастир Хиландар. Испред манастира Преосвећеног владику и његову пратњу дочекао је игуман хиландарски о. Методије са братством и поколоницама ове древне српске светиње. Поводом ктиторске славе Св. краља Милутина Преосвећени владика Хризостом служио је свеноћно бденије. У сриједу, 13. новембра поклоничка група кренула је из манастира Хиландара и преко Јованице кренула ка главној светогорској луци Дафни и у продужетку на разгледање јужне стране Свете Горе и то манастира: Симоно-петре, Григоријата, Дионисијата и Св. Павла, те скитова: Новог скита, Свете Ане, Мале Свете Ане и Каруље. У повратку Преосвећени и његова пратња свратили су у манастир Григоријат гдје су и преноћили. Поводом дана успомене Св. врачева Козме и Дамјана Преосвећени је служио Свету архијерејску литургију у саборном Храму Св. оца Николаја у манастиру... опширније
Делегација града Крушевца у Хиландару
Хиландар – Делегација Града Крушевца, предвођена градоначелником Братиславом Гашићем, посетила је манастир Хиландар. Посета је уследила на позив Игумана Методија, а делегацију су чинили највиши градски функционери: осим градоначелника, председник Скупштине Града Живан Николић, заменик градоначелника Синиша Максимовић, чланови Градског већа Небојша Пауновић, Александар Божидаревић, Зоран Вељковић, Иван Мијачић и Иван Аксентијевић, те директори јавних предузећа и установа. Током дводневног боравка на Светој Гори, делегација се упознала са животом хиландарског братства, обишла комплекс царске лавре и присуствовала богослужењима, а у Крушевац се вратила са благословом у коме се каже да ова посета треба да буде „на духовну благодат и корист свих грађана које представљају“. Чланови делегације сами су сносили трошкове путовања. Одласку на Хиландар, претходила је посета Српском војничком гробљу на Зејтинлику у Солуну, где је под чемпресима донетим са Хиландара Српско војничко гробље на коме је сахрањено око 7500 српских војника страдалих у Првом светском рату Представнике нашег града дочекао генерални конзул Србије у Грчкој Синиша Павић, а приликом обиласка овог спомен комплекса, крушевачка делегација уручила је пригодне поклоне чувару Српског гробља, Ђорђу Михаиловићу. Д.М.... опширније