Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
Ваведење Пресвете Богородице – слава Хиландара
Тропар празника (глас 4.): “Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја“! Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују... опширније
Милорад Додик у Хиландару
Хиландар – Председник Владе Републике Српске Милорад Додик посетио је данас Свету српску царску лавру Хиландар. Током једнодневног боравка премијер Додик је посетио ризницу и упознао се са богатим наслеђем које се у њој чува вековима. Након тога је у пратњи првог епитропа и заменика игумана јеромонаха Методија и чланова стручног тима који воде обнову манастира, обишао радове који се тренутно изводе. Посебна пажња је посвећена обнови конака из 1816 – 1821 која представља по обиму највећи пројекат обнове од последица пожара 2004. Поред самог градилишта, председник Владе је обишао подручје око манастира где се налазе нова башта за гајење воћа и поврћа, маслињаци и нови виноград на површини од 12 хектара са којег ће у наредним годинама почети производња врхунског вина. Премијер Додик је у разговору са хиландарским братством рекао да је Влада Републике Српске већ помагала обнову Хиландара и да ће то наставити да чини и даље у складу са својим могућностима.... опширније
Празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се свечано и молитвено прославља празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Ноћас је празник започео торжественом службом свеноћног бдења у саборној цркви и наставио се свечаним славским ручком у трпезарији Светог Краља Милутина. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован уз саслужење хиландарског братства и гостију из свих светогорских манастира. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Најпознатија копија налази се у манастиру Светог Стефана у Сланцима. Пре неколико дана, верни народ Епархије бихаћко-петровачке имао је благослов да дочека пресветли лик Владичице наше Богородице. Кондак 8 Необично је видети хиландарске монахе како... опширније
Монашење у Хиландару
Хиландар – У Српској Царској Лаври Манастиру Хиландару на Светој Гори у другу недељу по духовима, на празник Преподобних Атонских Отаца који су просијали у вери православној, хиландарски игуман Мојсије је замонашио по чину Велике Схиме хиландарског монаха Саву. Отац Сава Хиландарац обављао је разна послушања у манастиру Хиландару, а најдуже је обављао послушање манастирског економа. Сада се налази у катизми Св. првомученика и архиђакона Стефана у близини манастира у смиреним монашким подвизима. Отац Сава Хиландарац је шести монах по реду који је у последњих годину дана у Царској Лаври Немањића примио велику схиму. монах Доситеј... опширније
Отац Стефан Хиландарац Прот Свете Горе
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском... опширније