Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
Упокојио се игуман Хиландара архимандрит Мојсије
Света царска лавра Хиландар, Света Гора Атонска – Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота. Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манстира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године. Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често... опширније
Благодарење у Хиландару за устоличење Патријарха српског
Хиландар – У недељу 24. јануара 2010. у Светом манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској у Грчкој, сабор хиландарских јеромонаха и ђакона под начелством заменика хиландарског игумана јеромонаха Методија, служио је посебно благодарење поводом избора и устоличења новог Патријарха српског. У току Свете Литургије и саме службе благодарења, по први пут је у древној хиландарској цркви молитвено произнешено име Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Свети манастир Хиландар је, од свог оснивања 1198. године, саставни део Васељенске Патријаршије у Цариграду. Отуда се, према црквеном поретку, на светогорским богослужењима увек произноси име Патријарха цариградског. Међутим, негујући свезу љубави са отаџбином и Српском православном црквом, у хиландарским богослужењима монаси поред помињања свог првојерарха, цариградског Патријарха, увек чине и молитвени спомен за Патријарха српског и цео српски народ. Свети манастир Хиландар је Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју упутио честитку поводом избора на светосавски трон, изражавајући у њој радост што је „Промисао Божији на место Патријарха српског уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26)“, уз молитвене жеље да његово служење укрепе свети српски архиепископи и патријарси међу којима су многи били „изданци хиландарске свештене... опширније
Писмо Светог манастира Хиландара поводом упокојења Његове светости Патријарха српског Г. Г. Павла
ПИСМО СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г.Г. ПАВЛА У Хиландару 2./15. новембра 2009. Бр. 83 Мјестобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. г. АмфилохијуВаше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира. Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21). „Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку... опширније
Министар Брадић посетио Хиландар
Хиландар – Министар Небоjша Брадић и специjални саветници Зоран Хамовић и Горан Марковић посетили манастир Хиландар. Србиjа и даље води рачуна о обнови манастира Хиландар, и задовољство ми jе да видим да jе, постављањем кровне конструкциjе и обављеним радовима на Великом конаку, остварен значаjан напредак. Међу активностима коjе предстоjе су и радови на унутрашњем уређењу грађевине. Финасирање у наредном периоду ће бити настављено према усвоjеном плану, а захваљуjући рационалном приступу у коришћењу опредељених средстава, обезбеђен jе наставак квалитетне обнове. Министарство културе ће истражити могућности прибављања ванбуџетских средстава како би се убрзао процес реконструкциjе – рекао jе министар Небоjша Брадић приликом данашње посете манастиру Хиландар. Министар Брадић jе манастир Хиландар обишао у друштву са специjалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, и амбасадором Републике Србиjе у Атини, Драганом Жупањевцем. Том приликом, делегациjа се упознала са досадашњим резултатима реконструкциjе Манастира, за коjу jе Министарство културе у 2009. години издвоjило 50 милиона динара, као и са планираним активностима. Констатовано jе да се средства троше према усвоjеним плановима реконструкциjе. У разговору са братством Манастира и стручњацима коjи су ангажовани на обнови, договорено jе да ће наjважниjе активности у наредном периоду бити завршетак грађевинских радова на реконструкциjи и санациjи конака, коjи у овом тренутку представљаjу приоретет. Главни радови на обнови Хиландара се у овоj грађевинскоj сезони обављаjу на реконструкциjи Великог конака из 1821. године, коjи представља скоро половину изгореле корисне површине (Велики конак jе површине 2724 м2, а укупно jе изгорело 5897 м2 манастирских конака). Његовом обновом решава се у великоj мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом обjекту смештени гостоприjемница, канцелариjе манастирске управе и значаjни смештаjни капацитети, коjе чине... опширније
Министар Брадић у Хиландару
Хиландар – Министар културе Србије Небојша Брадић посетиће 31. августа манастир Хиландар на Светој Гори ради сагледавања стања и активности које предстоје у његовој обнови и уклањању последица катастрофалног пожара из 2004. године. Брадић ће посетити Хиландар са специјалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, а са братством манастира и стручњацима који раде на његовој обнови упознаће се докле се стигло са радовима који су интензивирани последњих годину дана, као и са проблемима који могу наићи током даље обнове и могућностима њиховог решавања, саопштило је 29. августа Министарство културе. Министарство културе је ове године издвојило 50 милиона динара за реконструкцију и обнову Хиландара, а издвојени новац би највећим делом требало да буде употребљен за радове на конацима. Сума намењена обнови је ребалансом буџета за 2009. годину умањена за око 60% у односу на претходни период што представља велики изазов за овај сложени пројекат од националног значаја. Имајући то у виду, биће неопходна да сви учесниции сарадници у подухвату уложе максимум напора да се кризни период преброди а да се не угрози обнова и одржање Светог манастира Хиландара као најбогатије културне, духовне, историјске и уметничке ризнице српског народа. Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Обновом Великог конака, који представља готово половину изгореле корисне површине (конак је површине 2.724 м2, а укупно је изгорело 5.897 м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у том објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети, односно собе за живот монаха и посетилаца. У складу са потребама и могућностима, разматра се и... опширније