Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
09.12.2010
Хиландар – Децембра 4/21. на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, отпутовао је у велику Лавру Српске Православне Цркве, манастир Хиландар, да заједно са Игуманом и братијом манастира, прослави престолни Празник ове Свете Обитељи, а на неки чудесан начин и целе Горе Атонске, чија се зелено валовита површина окружена плавим морем, а окићена манастирима као рајским цвећем, налази под невидљивим омофором Мајке Божије./фотогалерија/ Епископа Милутина по обичају обитељи, дочекао је на улазу манастира Високопреподобни Игуман Методије са братијом. После одевања мандије, и традиционалне панагије Свете Тројеручице, уз песму и кадиони мирис тамјана, сви присутни су свечаним ходом, на челу са Епископом и Игуманима манастира Хиландара Методијем и Ватопеда Јефремом, пошли у храм Ваведења Пресвете Богородице на свеноћно празнично бденије, крунисано после дугог и целуноћног богослужбеног песнопенија, Божанственом Литургијом. Све је личило више на небо него на земљу, у храму осветљеном само пламеном кандила и воштаних свећа, монаси у контрасту, млади и стари својим светлим ликовима заједно са окупљеним народом, приносили су службу хвале и благодарности Богу и Пречистој Владичици Богородици, заступници ове рајске баште. Амбијент звезданог неба, покривајући као огртачем старе мученичке зидине овог манастира, још изразитије је указивао на сву његову мистичну прошлост, славу и светост. Богослужење су украсили предивним антифоним појањем и браћа Грци, оци монаси из келије Светога Томе, који врло радо пристижу на овај велики празник у Хиландар, да учествују у молитвеном прослављању Царице овог небоземног врта Господњег. Торжественост празника је увенчано и рукоположењем епископом Милутином јерођакона Доситеја у чин Презвитера, на тај начин дарујући овој светој обитељи још једног новог слугу олтара... опширније
30.08.2010
Хиландар – У понедељак 30. августа 2010. почела је берба у хиландарским виноградима. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, са јерођаконима и уз присуство братства, радника на економији и добровољаца,одслужио је молебан за успешан почетак бербе. Берба је прво почела у новом винограду који је 2008. године подигнут на свом историјском месту, Савином Пољу, на 15 хектара површине и састоји се од калемова најбољег квалитета сорти Мерло, Каберне совињон и Каберне фран. Након примарне и секундарне прераде грожђа која ће се одвијати комбиновањем савремене и традиционалне технологије, биће добијено црвено вино врхунског квалитета.Цео процес ће се одвијати у новој винарији која је смештена у згради арсане, хиландарског пристаништа у близини старог манастира Св. Василија. Прво вино од овогодишње бербе биће доступно половином 2011. године. Подухват подизања инеговања винограда, као и производње вина, воде стручњаци са Пољопривредног факултета у Београду на челу са проф. др Небојшом... опширније
16.05.2010
Хиландар – Са византијском торжественошћу и благољепијем, у складу са светогорском традицијом, данас је устоличен нови игуман Свете царске патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара, архимандрит Методије. Устоличење је извршила комисија Свештене општине Свете Горе, на челу са представником манастира ВеликеЛавре и представницима манастира Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита. Потом је уследила саборна литургија игумана и јеромонаха са Свете Горе уз присуство бројних поклоника из Србије. Присуствовали су игумани манастира Ватопеда, Пантоктатора, Ставрониките, Ксенофонта, Филотеја, Есфигмена, представници укупно 16 светогорских манастира као и нови гувернер Свете Горе г. Аристос Касмироглу. Чин су својим присуством увеличали и игумани манастира Студенице архимандрит Тихон и манастира Пиве, јеромонах Никифор. Владу Републике Србије представљао је конзул у Солуну, Милан Димитријевић. Говор новог игумана је оставио веома јак утисак на све пристутне. Игуман Методије је беседио око 45 минута из срца, на беспрекорном грчком, дирнувши све присутне када је говорио о везама Србије и Грчке али и о љубави коју негује Света Гора према свом канонском епископу, Васељенском патријарху. „Ускладу са типиком Свете Горе”, рекао је „епископ не присуствује устоличењу игумана, али пошто на свакој нашој служби спомињемо патријархово име, онда је и он сада међу нама” Након тога се обратио новом гувернеру Свете Горе, рекавши да су истовремено преузели своје дужности и пожелео наставак добре сарадње коју су имали и до сада, он са позиције заменика игумана, а управник са позиције заменика управника. Игуман Методије се захвалио и грчкој држави на подршци манастиру који је претрпео разорни пожар пре неколико година и свим институцијама које су подржале пројекат обнове, а нарочито Кедаку-у (Центру за заштиту светогорског наслеђа). Такође је нагласио на важност повезаности, љубави... опширније
09.05.2010
Хиландар – Монах Михаило Хиландарац упокојио се у Господу у недељу 9.маја 2010. у 77. години живота. Од своје ране младости определио се за монашки живот. Своје прве монашке дане провео је у манастиру Тресија, а затим је подвизавање наставио у обитељи Немањића на Светој Гори, у Хиландару. Испуњавао је разна монашка послушања у манастиру, а посебно је остао упамћен као хиландарски пекар. По примању велике схиме, још усрдније се старао на украшавању своје душе врлинама. Блаженопочивши старац Михаило се посебно одликовао једноставношћу и незлобивошћу.Такође имао је велики дар суза и трпљења ради спасења и вечног живота. Његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке... опширније
18.04.2010
Хиландар – У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића. Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве. Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства. Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.Јеромонах Методије примио је из руку архимандрита Стефана жезло које је Светом манастиру Хиландару као символ... опширније
22.03.2010
Света царска лавра Хиландар, Света Гора Атонска – Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, упокојио се у Господу у недељу 21. марта 2010, у 87. години живота. Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић. Члан Свештеног сабора манстира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године. Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често... опширније