Хиландар – У недељу мироносица, 18. априла 2010. године, братство Свете царске лавре Хиландара са Свете Горе Атонске, изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за новог игумана и духовног оца ове древне обитељи Немањића.
Савремена аутономија Свете Горе Атонске чува хиљадугодишња самоуправна права 20 манастира који чине ову „монашкурепублику“, па тако и право да манастирска братства самостално бирају игумане међу својим монасима. Избор игумана хиландарски монаси су извршили у складу са строгим прописима светогорског устава и унутрашњим правилима самог манастира која и данас чувају основна начела Хиландарског типика Светог Саве.
Изборни сабор хиландарске обитељи у току овог процеса био је затворен у Саборној цркви Ваведења Пресвете Богородице. У Хиландарском типику први српски архиепископ одредио је да избор игумана врше најстарији монаси након што „уђу у цркву и промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и духовне, кога зна сва братија да је у врлини и у правди и преподобију…“ У духу тог древног прописа, а према важећем Уставу Свете Горе из 1926. игуман се бира између монаха који су, поред исказане побожности, моралног живота и врлина, навршили 10 година од монашког пострига, 40 година живота, који су јеромонаси (свештеници) или, ако су само монаси, немају канонске препреке да буду рукоположени у свештенство. Право учешћа у избору игумана иначе имају монаси који су дуже од шест година чланови манастирског братства.
Новоизабраном игуману символично су уручени жезло и рукописни примерак древног манастирског Типика које прима као символе своје духовне власти и правила по којима се влада и које је дужан да одржи.Јеромонах Методије примио је из руку архимандрита Стефана жезло које је Светом манастиру Хиландару као символ царске власти и манастирске самоуправе даровао византијски цар Алексије III Анђео приликом његовог оснивања, пре више од 800 година. Свечано и службено увођење у древни трон хиландарских игумана за неколико недеља извршиће представници Свештене општине Свете Горе Атонске на челу са представником Свештене обитељи Велике Лавре, најстаријег и првог светогорског манастира. До тога тренутка новоизабрани игуман има титулу „местобљуститеља изабраног“, тј. изабраног чувара игуманског трона.
Обраћајући се након избора „своме у Христу братству“, како игуман традиционално ословљава чланове сопствене монашке обитељи, јеромонах Методије се присетио поуке из Старечника: „Када братство манастира не препознаје међу собом врлинског монаха, онда нека изабере неког болесног од братије, јер ће он боље моћи да разуме њихове слабости“.Настављајући беседу са карактеристичним монашким смирењем пред почастима и похвалама, заблагодарио је братству на поверењу које су му указали и опоменуо се недавног упокојења свог претходника и духовног оца игумана Мојсија које, како је рекао, све хиландарце подсећа на њихову пролазност. На крају кратке беседе јеромонах Методије је истакао да је хиландарска обитељ заветована Пресветој Богородици као вечитој игуманији која преко осам векова чува Свети манастир Хиландар под својим покровом.
Животопис јеромонаха Методија,
новоизабраног игумана Свете царске лавре Хиландара
Јеромонах Методије је рођен у Чачку на Божић 1970. године од оца Момчила и мајке Милке. На крштењу је добио име Владимир. Након завршене средње школе и одслужења војног рока, из Чачка, где је на његов духовни живот нарочит утицај имао о. Сава из манастира Светог Вазнесења, упутио се у Београд на студије. Студирао је Електротехнички факултет и похађао Мисионарску школу при храму Св. Александра Невског код проте Љубодрага Петровића.
Припадајући поколењу српске омладине коју је тихи глас Духа Светог пробудио за чежњиву љубав према Богу, Владимир се дуго припремао и 1994. коначно упутио у најстарију српску учионицу, у Свети манастир Хиландар. У монашку схиму, под именом Методије, постригао га је хиландарски игуман Мојсије. Угледни хиландарски старац и духовник Агатон, био је његов дугогодишњи духовни руководитељ.
У чин јеромонаха рукоположен је 1997. Већ десетак година обавља послушање манастирског епитропа, а последњих година је по одлуци блаженопочившег игумана Мојсија, био и његов заменик. Од 1999. је духовник а у последњих седам година је примио у послушање духовно руковођење млађе братије од којих је већину привео монашком постригу.
Председник је Управног одбора Задужбине Светог манастира Хиландара, установе коју је манастир основао 2003. године у Србији ради добротворног рада и бриге о хиландарском наслеђу. Након разорног пожара који је 2004. године прогутао половину Хиландара, јеромонах Методије је добио задужење да руководи подухватом његове обнове.