Хиландар – Након реконструкције објекта Ризнице која је започета 2000. године, први делови изложбене поставке хиландарског блага постали су доступни посетиоцима. У току лета 2006. радови ће бити настављени формирањем депоа икона и опремањем собе за излагање рукописног наслеђа.
У сталну поставку изложбе у две просторије на другом спрату ушло је 30 ремек-дела иконописа насталих у временском распону од XII до XVII столећа, фрагмент живописа XIII века, као и дела примењене уметности – глиптике, златарства, дубореза, црквеног веза и део драгоцене нумизматичке колекције манастира.
У хиландарској ризници се чува близу 1600 икона, 1150 рукописа, од тога 600 на пергаменту, 170 повеља, 82 инкунабуле и 40 окованих Јеванђеља. У њој се налази и још око 300 других предмета и драгоцености.
Поставку првог дела изложбене радова у хиландарској Ризници спровела је 11. до 19. априла 2006. група стручњака у саставу: сликар-конзерватор мр Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности у Београду, историчар уметности мр Бојан Миљковић, истраживач-сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, архитекта Зоран Јовановић, Народни музеј у Београду и техничка лица Јанко Јанковић и Димитар Јеленков из Народне библиотеке Србије.
О Ризници:
Хиландарска библиотека се до средине двадесетог века налазила изнад трпезaрије, на западној страни манастира. Мада је била пространа, није била подесна за трајну заштиту драгоцености. Била је изложена сталној опасности од ватре, као што je био пожар из 1722. године када је изгорео југоисточни део манастира.
Због тога је са унутрашње стране источних манастирских зидина, непосредно уз источну страну Саборне цркве, 1970. године, по пројекту Слободана Ненадовића, направљена посебна зграда названа Нова библиотека, или Ризница. Све до 1964. године, на том месту је постојала зграда која је имала приземље са спратом и тремом која је служила као просфорница и кројачница, то јест остава за одежде (олтарница).
Мeђутим, услови чувања рукописних књига и повеља у ризници манастира Хиландара и даље нису били стабилни, температура је повишена у току летњих месеци, а релативна влажност испод дозвољене границе. Тада долази до пресушивања папира и пергамената, што утиче на убрзано старење овог материјала. Током јесени и зиме релативна влажност прелази 70% и изазива микробиолошку инфекцију. Ово је озбиљан проблем , наглашен посебно после повратка из Београда чудотворне иконе Богородице Одигитрије – (Путеводитељице), када су на њој почела да се јављају видљива оштећења.
Због тога су поставка и депо Ризнице пре пет година исељени из овог објекта како би се спровелатемељна реконструкција. Предмети из Ризнице су за то време били измештени у “Јужну малу“, реновинари део манастирског комплекса који је остао поштеђен током недавног великог пожара.
Реконструкција:
На првом месту је 2000. године урађена пасивна заштита од влаге и нестабилних временских услова, повећањем дебљине и додатног изоловања крова, спољних зидова, као и таванског простора. Такође је 2003. године спроведена и нова велика дренажа око објекта. Тиме је у великој мери омогућена стабилност микроклиматских услова у објекту.
Изведена је и квалитетна електрификација објекта како би се обезбедио рад свих потребних уређаја и омогућило функционалније коришћење ризнице.
Напајање је као и у целом манастиру из дизел агрегатске станице трофазним напоном. Ноћу се напајање обавља преко акумулаторских батерија и уређаја за непрекидно напајање. Због тога ће снабдевање великих потрошача у Ризници бити прекидно, али ће сви безбедоносни системи бити непрекидно напајани.
Електрична инсталација
Инсталације осветлења направљене су тако да се естетски не нарушавају досадашњи амбијент као и да
се изворима светлости не утиче на микро климу – битну за чување експоната. По ходницима и степеништима постоји осветљење са инкадесцентним сијалицама са влакном. Светиљке су у складу са постојећим осветлењем у манастиру, зидне светиљке направљене од гипса са индиректним осветлењем. У изложбеним просторијама постављен су инкадесцентне сијалице цевног типа, чиме је добијено индиректно осветљење. У депоима књига, икона и ретких рукописа, а који се налазе у ризници постављена је инсталација за директно осветлење са довољним бројем светлосних извора.
Климатизација
Основни и најважнији део у пројекту је стварање микроклиматских услова ради чувања највећих драгоцености нашег народа. Сами услови су били доста строги. Од температуре, релативне влажности, чистоће ваздуха, па до минималне потрошње електричне енергије, посебно у ноћном периоду. Због тога су направљена два компатибилна решења. Пасивна заштита са бољим затварањем и конзервисањем овог простора и преправком крова. Активна заштита своди се на употребу електричне енергије. Направљено је решење са сувим пречишћеним ваздухом, тачније са три сушача ваздуха. Ови радови су изведени током 2003. године.
Просторије на првом нивоу (приземљу) се загревају у зимском периоду топловодним системом.Просторије на другом и трећем нивоу (први и други спрат) ће се у зимском периоду догревати електричним грејачима постављеним на спољном делу зида, у западном делу ризнице. Грејачи се уграђују у зид тако да нису видљиви, а укључују у рад преко термостата. Овлаживање ваздуха у летњем периоду обавља се овлаживачима постављених на одговарајућим местима предвиђеним за ову намену.
Противпожарна инсталација
Постављен је систем за ручну и аутоматску сигнализацију пожара. Детектори пожара, постављени у свим просторијама активирају централни уређај за сигнализацију пожара, који ће бити смештен у управној згради, као и сирену.
Противпровална инсталација
Ради противпровалне заштите у ризници, постављен је систем видео надзора прикључен на систем непрекидног напајања. Видео камере су постављене у просторијама које се штите, а уређај за надгледање са монитором је постављен у канцеларију ризничара у приземљу. Посебно је предвиђена могућност даљинског надгледања рада система из канцеларије епитропа. Уређај приказује једну камеру преко целог екрана или више, до свих 16 камера истовремено, док се независно од тога обавља непрекидно снимање.
Телефонска инсталација
Постављене су две телефонске линије од којих је једна у келији ризничара, а друга има три паралелно повезане утичнице на сва три нивоа Ризнице, мада постоји могућност за већим проширењем, што је искоришћено после пожара када је у ризници била и телефонска централа.
Громобранска инсталација
Громобранска инсталација овог објекта није изведена, јер се Ризница налази непосредно уз знатно виши Пирг Светог Саве на коме постоји квалитетан громобран.
Објекат ризнице је израђен од армирано – бетонског скелета и може да издржи најаче земљотресе који често потресају овај регион.
