Београд – У Галерији Атријум Библиотеке града Београда, у суботу 31. јануара, отворена је изложба „Света Гора на фотографијама академика Панајотиса Вокотопулоса од 1957. до 2001.“. Изложба је организована у сарадњи Градске библиотеке, Светогорског центра из Солуна, Друштва пријатеља Свете Горе из Београда и Хиландарског одбора САНУ, уз подршку Секретаријата за културу града Београда. Задужбина Светог манастира Хиландара је такође помогла организацију догађаја.
Изложба је уприличена поводом годишње скупштине Друштва пријатеља Свете Горе Атонске, као потврда плодне сарадње са Светогорским центром чији је председник Јанис Бутарис, градоначелник Солуна. Вековне везе Солуна и Београда засноване су на заједничком духовном, културном и историјском наслеђу у коме Света Гора заузима једно од најзначајнијих места.
На фотографијама академика Панајотиса Вокотопулоса забележена је Света Гора у времену када, по речима аутора, још није било путева нити моторних возила. Оне представљају јединствени и вредни документ о животу на Атосу средином двадесетог века.
На отварању изложбе великом броју присутних посетилаца обратили су се академик Панајотис Вокотопулос, Анастасиос Дурос, извршни секретар Светогорског центра, у име Друштва пријатеља Свете Горе, др Срђан Пириватрић, научни сарадник Византолошког института САНУ, који је уједно и отворио изложбу. Као званични представник Свештене општине Свете Горе и манастира Хиландара, догађају је присуствовао јеромонах Серафим Хиландарац.
У наставку прочитајте:
Поздравна реч Јаниса Бутариса, градоначелника Солуна и председника Светогорског центра
Поздравна реч академика Мирјане Живојиновић, председника Друштва пријатеља Свете Горе
О академику Панајотису Вокотопулосу
О Друштву пријатеља Свете Горе Атонске
О Светогорском центру (Αγιορειτική Εστία – Agioritiki Estia)
ПОЗДРАВНА РЕЧ Г. ЈАНИСА БУТАРИСА, председника Светогорског центра
С посебном радошћу одазвали смо се позиву Друштва пријатеља Свете Горе Атонске из Београда да у Библиотеци Града представимо изложбу фото- графија о Светој Гори поводом годишње Скупштине његових чланова.
Изабрали смо да то буду фотографије професора византијске археологије и академика Панајотиса Вокотопулоса. Његове фотографије из периода 1956- 2005. нису само упечатљив документ, већ у исто време представљају јединствен поглед на естетику и сензибилност атонске заједнице.
Сматрамо да ова изложба означава почетак сталне сарадње са српским Друштвом пријатеља Свете Горе, која се у будућности може наставити у разним областима културне и научне делатности, кроз узајамне посете и стваралачку сарадњу уопште.
Град Солун, иначе, ради на програму продуктивне сарадње са Београдом, чија прва манифестација треба да уследи у мају, под насловом „Дани Солуна 2015“, а у оквиру тих догађања значајно ће бити и присуство Светогорског центра.
Поздрављам данашњу свечаност и желим успешан почетак сарадње, као и њен напредак у будућности на корист грађана оба града.
Јанис Бутарис, Градоначелник Солуна, Председник Светогорског центра
ПОЗДРАВНА РЕЧ АКАДЕМИКА МИРЈАНЕ ЖИВОЈИНОВИЋ, председника Друштва пријатеља Свете Горе
Задовољство нам је да у просторијама Библиотеке Града представимо изложбу фотографија са различитим мотивима са Свете Горе, чији је аутор проф. Панајотис Вокотопулос, члан Атинске академије, као и Српске академије наука и уметности. Изложба је плод недавно започете сарадње Светогорског центра из Солуна и Друштва пријатеља Свете Горе Атонске из Београда, уз учешће Хиландарског одбора САНУ. У неком смислу, и она је један од плодова старих веза града Солуна и грчко-византијског света са словенским, посебно српским, чија је важна исходишна тачка мисија свете солунске браће Кирила и Методија, родитеља словенске хришћанске културе, који су своје дело започели у исто време када су се, негде у последњој трећини 9. века, на оближњој Светој Гори појавиле прве монашке заједнице. Око три века касније, на Светој Гори су се настанили свети Сава и свети Симеон, уневши у своју задужбину, обнов- љени манастир Хиландар, главне чиниоце кирило-методијевске традиције – словенско богослужење, књижевност и писменост на црквено-словенском и старосрпском језику, писане ћириличним писмом. Стога је нашем Друштву пријатеља Свете Горе Атонске, које данас на свој начин настоји да део богатог светогорског наслеђа представи српској јавности, посебно задовољство да отварањем ове изложбе светогорских призора, организоване уз подршку градског Секретаријата за културу, пружи свој допринос пријатељству и културним везама Солуна и Београда, као и грчког и српског народа. Посебно се за ову јединствену прилику захваљујемо пријатељима из Светогорског центра, на челу са г. Јанисом Бутарисом, градоначелником Солуна.
Академик Мирјана Живојиновић, Председник Хиландарског одбора САНУ, Председник Друштва пријатеља Свете Горе
АКАДЕМИК ПАНАЈОТИС ВОКОТОПУЛОС
Панајотис Вокотопулос је рођен 1930. године у Атини, где је студирао историју и археологију. Био је кустос византијских старина (1965-1976), а затим и професор византијске археологије на Универзитетима у Солуну (1976- 1987) и Атини (1987-1991). Од 2000. редовни је члан Атинске академије при Одељењу византијске археологије и уметности, а од 2006. године је инострани члан Одељења историјских наука САНУ.
Главне публикације:
- Црквена архитектура у западној континенталној Грчкој и Епиру од краја VII до краја X века (1975)
- Иконе Крфа (1990)
- Византијске иконе (1995)
- Илуминације византијских рукописа Јерусалимске патријаршије (2002)
Надгледао је истраживање Светогорског центра које су спровели његови сарадници Николаос Тутос и Георгије Фустерис и приредио књигу произашлу из тог истраживања Индекс монументалног сликарства Свете Горе (X – XVII века) у издању Атинске Академије.
Током своје дугогодишње каријере проф. Вокотопулос је имао прилику да фотографским објективом забележи византијске споменике и природу Грчке. Светогорски центар је 2008. године из своје велике колекције фотографија представио део његових фотографија на изложби под насловом Света Гора, Панајотис Вокотопулос, фотоГрафије 1956-2001. Део те изложбе сада се представља у Библиотеци града Београда у сарадњи са Друштвом пријатеља Свете Горе Атонске.
ДРУШТВО ПРИЈАТЕЉА СВЕТЕ ГОРЕ АТОНСКЕ
Друштво пријатеља Свете Горе Атонске основала је децембра 1990. године у Београду група интелектуалаца, познавалаца и љубитеља, вођених потребом да допринесу неговању светогорске духовне, историјске и уметничке традиције, као и унапређењу вредности које Света Гора оличава. Осим ове сврхе, Друштво је себи за циљ поставило ширење знања о Светој Гори и подстицање културних веза и традиционалног пријатељства између српског и грчког народа.
Ради остварења ових циљева, Друштво једном месечно, у сарадњи са Библиотеком Града, организује предавања најбољих стручњака из разних области науке и уметности који се баве светогорским наслеђем. Током 24 године постојања Друштва, одржано је око 200 предавања специјалиста за историју, византологију, историју уметности, етнологију, антропологију, архео- логију, медицину, ботанику, архитектуру, право, књижевност и музикологију, а учествовали су и теолози и монаси са темама из чисто духовног или литургијског подручја. Међу предавачима је било и страних стручњака, а чланови Друштва одазивају се позивима на научне скупове у иностранству.
Најуспелија предавања са трибине Друштва објављују се у едицији Кази- вања о Светој Гори, која ужива углед озбиљне научне периодичне публикације, а до данас је издато осам томова.
Рад у Друштву почива на светогорском начелу послушања, а оно своју мисију испуњава и објављивањем домаћих и преведених монографија о Светој Гори. Међу досадашњих 12 издања налазе се Света Гора Атонска П. Христуа, Атонско монаштво Д. Папахрисанту и први том Историје Хилан- дара М. Живојиновић. Своју издавачку делатност Друштво обавља у сарадњи са Задужбином Светог манастира Хиландара.
Друштво такође доследно ради на подстицању донаторства и задуж- бинарства на добро и корист Свете Горе Атонске.
СВЕТОГОРСКИ ЦЕНТАР ((Αγιορειτική Εστία – Agioritiki Estia)
Светогорски центар је основан 2000. године на иницијативу града Солуна и Свештене општине Свете Горе са циљем да истакне и ојача вековне везе града са манастирском заједницом.
Солун, који је био најважнији град Царства после Константинопоља не само у византијско већ и у поствизантијско доба, у време османлијске владавине, остао је све до модерних времена и до данас историјска капија Свете Горе, њен одани савезник и прибежиште и заштита монаха. Те посебне везе имеђу града и манастира, које су у великој мери уобличиле историјски и духовни идентитет Солуна, Светогорски центар подржава својим научним, културним, духовним и друштвеним активностима, као што су организовање међународних скупова о Светој Гори, публиковање јединствених издања, као што су албуми, саопштења са научних скупова, каталози изложби, репринти старих недоступних књига, приређивање изложби слика, фотографија, исправа и реликвија, подржавање оригиналних научних истраживања, као и универзитетских, градских и школских библиотека и истраживачких центара у Грчкој и иностранству.
Плодна сарадња Центра са Свештеном општином Свете Горе, научни- цима и истраживачким центрима чини погодно тле за развој иницијатива и активности које осветљавају разне аспекте историје, културне баштине, духовног живота и архитектонског наслеђа Атонске државе, и оправдава њене епитете „споменик светског културног наслеђа“ и „центар духовног зрачења“.
Светогорски центар ће 2015. године прославити петнаест година непрес- таног стваралачког присуства у културном и духовном животу Грчке, чиме је у потпуности оправдао иницијативу Солуна и Свете Горе за његово оснивање као и даљу непрекидну подршку.