По благослову Његовог Преосвештенства Епископа Господина Силуана, у организацији Митрополије аустралијско-новозеландске, прошлог викенда одржана је још једна успешна прослава значајних јубилеја наше Цркве.
После успешне прославе у Сиднеју, Мелбурнско намесништво уприличило је свечану академију у суботу, 14. септембра, у црквеној сали при храму Светог Саве у Гринзбороу, у присуству Њихових Преосвештенстава Господина Силуана, Епископа аустралијско-новозеландског, Господина Лонгина, Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког, Господина Георгија, Епископа канберског (Руске Заграничне Цркве), високопреподобног игумана манастира Хиландара, архимандрита Методија као и монаштва и свештенства Мелбурнског намесништва. Прво је служено вечерње богослужење, након чега је Епископ Силуан, бираним речима пожелео добродошлицу уваженим гостима, указујући посебно на значај посете игумана Методија, благодарећи и њему и братству манастира Хиландара на „овом посебном дару и благослову, који смо добили њиховом одлуком да нашу Митрополију походи представник царске лавре, манастира Хиландара.“ На позив Епископа, Игуман се обратио верном народу, уз благодарност Богу и Светом Сави, што је могао да дође и да узме учешћа поводом прославе јубилеја. Осврнуо се и на улогу и значај раније посете једног Хиландарца, преподобног старца Никанора, који је, током своје помиритељске мисије, преминуо у Аустралији и сахрањен у манастиру Светог Саве, Илајн – Викторија.
Храм је био препун верног народа, који је прилазио да прими благослов игумана Методија. После вечерње службе, гости су позвани да пређу у црквену салу, где је приређен величанствен дочек. Дворана је била испуњена до последњег места, а улепшана је цвећем српске младости, нашом дечицом, која су из разних парохија Мелбурнског намесништва дошла да дају свој допринос овој прослави. Црквени одбор са Колом српских сестара, на челу са протонамесником Владиславом Шиповцем и председником Самојком, уз помоћ извесног броја представника других парохија, организовао је успешно ову прославу.
После интонирања аустралијанске и српске химне, свештеници су отпевали тропар Светом Сави, а на позив Епископа Силуана, игуман Методије је благословио трпезу. Академија се састојала из веома надахнутих беседа Епископа Лонгина и Игумана Методија, пригодних рецитација, које су извела деца из наших парохија, наступа фолклорних група, те песама „Ко удара тако позно“…, коју је певала Милица Влајић и „Расти, расти мој зелени боре“, у извођењу Анастасије Цабо. На крају је наш Епископ, Господин Силуан, завршио ово вече својом беседом прожетом значењем 800 година јубилеја самосталности СПЦ, али и са посебним освртом на значај нашег постојања на овим просторима за последњих 70 година. Порука ове беседе указивала је на значај будућности, духовног напредовања и везивања за свете српске претке. Беседе Епископа Лонгина и игумана Методија су, такође, имале осврт на значај поменутих јубилеја, са посебним нагласком на бригу о себи, о свом и народном бићу, о Цркви Христовој, која спасава.
Академији је присуствовала и госпођица Кејт Твејтс, локални представник у Федералном Парламенту за округ Џагаџага која је нагласила да је поносна што се оваква важна манифестација одржава у њеном округу где народ са поносом држи до својих обичаја, а уједно су интегрисани део овдашњег друштва.
Општи утисак је да је ово вече по свему било јединствено. Сви учесници Академије су имали осећај да се заиста нешто посебно дешава а присутни духовно оснажени чувши речи својих духовника – поносно што су имали прилику да учествују у манифестацији од историјског значаја. А, како и не би? Зар је период од 800 година мали период?
Вече је завршено уз свечани испраћај гостију.
15 СЕПТЕМБАР
У недељу 15. септембра, сви путеви, за верне државе Викторије, водили су ка малом градићу званом Кизборо. Централна литургијска прослава за Викторију одржана је ове недеље у храму Светог архиђакона Стефана у Кизбороу. Литургију су служили епископи СИЛУАН, ЛОНГИН и ГЕОРГИЈЕ, уз саслуживање 13 свештеника и 5 ђакона. Од црквене дворане до храма формирана је литија. Стаза је сачињена од белог платна, украшеног цвећем, по коме су, испред епископа, деца обучена у народне ношње, посипала цвеће. Цвећем исписани натписи 800 и 70, подсећајући нас на ове значајне јубилеје, на посебан начин су украшавали свечану литију. Деца су и речима, док су стајали у непрекидном шпалиру, изговарали речи добродошлице епископима и оцима Хиландара.
У храму су певали хорови Црквених општина Свети архиђакон Стефан и Света Тројица. Хорови су торжествено појали и тако значајно допринели литургијском слављу, а смењивали су се по раније утврђеном плану. Храм је био испуњен верним народом, који није био довољно велики да прими све оне који су желели да буду део овог несвакидашњег догађаја. На крају Литургије проповедао је Преосвећени Владика Силуан. Он је, поред пригодне проповеди, са освртом на значај живота у Цркви и значај самосталности, коју нам је издејствовао Свети Сава, заблагодарио Епископу Лонгину на његовом доласку и учешћу у прослави, а посебно игуману Методију, тражећи од њега да пренесе благодарност братству ове наше светиње и молећи га да се сећају молитвено нашег верног народа, који живи у Аустралији.
На уласку у салу, Епископи и игуман Методије, дочекани су од стране три чланице Кола српских сестара „Жене Мироносице“, које су им понудиле погачу и со, у знак добродошлице у домаћинску кућу. По уласку у салу, дочекао нас је предиван призор. Деца у народним ношњама направили су шпалир преко целе дворане, која је била испуњена до последњег места.
После интонирање аустралијанске, српске и светосавске химне, од стране школског хора као и благослова трпезе и дана, након певања тропара Светом Сави, од стране свештеничког хора, присуствовали смо још једној јединственој академији. Академију су припремили ученици српске школе Вук Стефановић Караџић, при Црквеној општини Свети архиђакон Стефан, са својим учитељицама; фолклорни ансамбли: Шумадија из Кизбороуа, Морава из Ст. Албанса, Морава из Источног Брансвика и драмско удружење Источник, при храму Светог архиђакона Стефана.
Протонамесник Александар Савић, старешина храма Светог архиђакона Стефана, поздравио је све госте бираним речима, а потом је позвао Епископа Лонгина и игумана Методија да одрже поздравно слово о значају овога дана. Њихове говоре, које је народ бурно поздрављао, прожимало је истицање суштине нашега живљења у Цркви Христовој, у заједници са Богом као и уподобљавање светим Божијим људима, што је најбоље средство за остварење циља нашега живота. Личност Светог Саве, незаобилазна је у сећању на било коју годишњицу везану за добијање самосталности Српске Православне Цркве. Тако, наши предавачи су на најбољи могући начин објаснили улогу Светог Саве у овом историјском и судбоносном догађају.
Сама Академија овога дана била је одлично припремљена и изведена. Треба напоменути да је у Академији, поред побројаних узео учешћа и прослављени гуслар Ђорђије Копривица, који је за ову прилику дошао из Београда. Водитељи програма су били Јована Ремовић и Теодор Марић. На крају програма водитељи су најавили Његово Преосвештенство Господина Силуана, који је одржао запажену беседу. У своме обраћању, Епископ је евоцирао успомене на свештенослужитеље и народ Светога Саве, који су за последњих 70 година осмислили и оживотворили црквену заједницу у Аустралији и Новом Зеланду, уграђујући себе у њене темеље. Говорио је потом да је ова етапа изградње цркава и црквених објеката завршена, а да сада улазимо у други период, у период духовне надградње и духовног зидања. Још једном, Епископ Силуан је истакао значај доласка Преосвећеног владике Лонгина и игумана Методија и њиховог учешћа у овој свесрпској прослави. Такође, треба напоменути да је игуман Методије дошао у пратњи два монаха из Хиландара: јерођакона Нектарија и монаха Симона.
И у суботу увече у Гринзбороу и у недељу у Кизбороу, скупљен је значајан прилог верника за обнову манастира Хиландара. Чланови Црквеног одбора на челу са председником Ратком Гудељом и чланице Кола српских сестара, на челу са председницом Радојком Марјановић, одлично су обавили свој део посла око ове изузетне прославе.
Ова генерација Срба почаствована је тиме што јој је омогућено да учествује у овако великим годишњицама. Утисак је да су нас ове прославе зближиле, оснажиле, ујединиле и, по много чему, добра донеле. Нека би дао Бог, да у догледној будућности, плодови ових напора буду значајни и видљиви.
Прота Милорад Лончар
Фотографије Гринзборо: господин Крсте Марковић
Фотографије Кизборо: господин Младен Крстић
