Игуман Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије саслуживао је 22. септембра 2024. године у Саборном храму Светог Саве у Београду на Светој архијерејској Литургији и свечаном чину хиротоније изабраног и нареченог Високодостојног архимандрита Пајсија за Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је Светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније.
Његовој Светости Патријарху саслуживали су Високопреосвећена господа Митрополити: тверски и кашински Амвросије, ловчански Гаврило, крфски Нектарије, тетовско-гостиварски Јосиф, црногорско-приморски Јоаникије, сремски Василије, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније и захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије; као и Преосвећена господа Епископи: дељадровско-илинденски Јоаким, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски Нектарије, мохачки Дамаскин, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, топлички Петар, јенопољски Никон, моравички Тихон и умировљени канадски Георгије.
На торжественој Литургији у заветном храму српског народа саслуживали су и: Високопреподобни архимандрити Серафим, изабрани Епископ костајнички; Методије, игуман хиландарски; Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Сава, игуман дечански; Исаија, игуман манастира Бијеле; Сергије, игуман острошки; Михаило, игуман Светих Архангела; Бенедикт, игуман Михољске Превлаке; Варнава, игуман манастира Трескавца; Стефан, игуман великореметски; Данило, игуман Ђурђевих Ступова; као и Христодул (Триандафилос) и Јустин (Константас).
Саслуживали су такође и: протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереји-ставрофори Слободан Зековић, Обрен Јовановић, Слободан Јокић, Ненад Тупеша, Радомир Никчевић, Дарко Пејић, Горан Спајић, Далибор Милаковић и Никола Гачевић; протојереји Благоје Рајковић, Михаило Ковачев, Сергеј Бутко, Јован Вуковић, Милан Кадијевић, Никола Пејовић, Мирко Вукотић, Мирчета Шљиванчанин, Данило Дамјановић, Миливоје Јововић, Драженко Ристић, Александар Лекић, Игор Балабан, Немања Кривокапић и Анђелко Боричић; протосинђели Павле, Јустин, Климент и Гаврило; јеромонаси Нектарије Хиландарац, Макарије, Рафаило, Владислав, Михаило, Симеон, Јован и Филотеј; јереји Илија Сламков, Милош Балабан, Милош Лучић и Обрен Дамјанац; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Младен Ковачевић; ђакони Мирослав Николић, Јован Зорин и Живомир Јосифовски, као и јерођакон Сионије (Зорић).
У Светој Литургији и чину хиротоније молитвено учешће узеле су и Високопреподобна мати Харитина, игуманија Пећке Патријаршије, као и игуманије и настојатељице манастира Ждребаоника, Ћелије Пиперске, Добриловине, Подмалинског, Жупе, Дуљева, Добрске Ћелије и Светог Спиридона.
На крају Свете архијерејске Литургије, Патријарх Порфирије упутио је очинску поуку новохиротонисаном Епископу Пајсију о значају службе коју је примио:
„У Цркви је све устројено по реду и поретку, да буде благообразно, опет по речи Јеванђеља, а то је парадокс Цркве и живота у Цркви. У њој је апсолутна и потпуна слобода, слобода у Христу, слобода од греха, смрти и ђавола, али са друге стране, споља посматрано, могло би се рећи да је живот у Цркви у исто време лишавање слободе. На то личи, али заправо то није лишавање слободе, него послушање Цркви, и то послушање које подразумева распињање себе и своје воље, одрицање од себе и своје воље кроз поистовећење са вољом Христовом, а то није ништа друго него истинска и права слобода. По том реду и таквом поретку наш Сабор је заједно са Духом Светим нашао за сходно да Ви будете викарни Епископ, помоћни Епископ Митрополиту црногорско-приморском. То значи да ће се све оно што је служба Христова и служба апостолска одвијати по поретку Цркве и промислу Божјем у Епархији црногорско-приморској, на том простору, у земљи Светог Симеона Мироточивог, у земљи Светог Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког и многих знаних и незнаних светитеља Божјих, у Црној Гори коју сви истински и из дубине душе волимо и видимо као органски део наше помесне Цркве. Тамо ћете вршити службу Христову и службу апостола крштавајући, приводећи све Христу и Цркви Христовој, најпре децу Светог Саве, најпре Србе светосавце, а онда и све друге људе који чезну за истином, правдом и лепотом, за пуноћом, за спасењем, јер у Цркви Христовој нема Грка и Јеврејина, како каже апостол Павле, него сви смо једно у Њему“.
Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије поручио je:
„У овом свету за борбу треба бити спреман, јер она неминовно предстоји, уколико желимо сачувати себе на палуби спаситељној, која једина остаје крепка тврђава и која једина улива наду и сигурност. Чак и онда када своје личне снаге видимо недовољним, ослонац нам је Онај који је рекао: „Кад отидеш на војску на непријатеља својега и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој“ (5 Мој. 20,1). Потпуно је јасно да једини наш непријатељ јесте само грех који је и узрок нашег страдања и међусобних непријатељстава, против кога нам се ваља непрестано борити, на њега устајати и против њега ратовати, а жеља је Божја и свих нас да се „сви људи спасу и дођу у познање истине“ (1 Тим. 2,4)“.
Извор и фото: spc.rs / tvhram.rs
