У препуној Галерији Природњачког музеја, у четвртак 26. јануара, свечано је отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“.
Изложба има за циљ да представи јавности медицинска знања и праксу лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији. Промоција „Хиландарског медицинског кодекса“, мање познатог широј јавности, од изузетног је значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује научне чињенице о том периоду српске историје.
Рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), један од најпознатијих и најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине, јединствени је зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе, а који се може сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом.
Откривен је 1952. године у ризници манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. Најзначајнији спис рукописа је Фармаколошки спис, који садржи описе простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла, као и начине њихове припреме, примене и дозу. Кодекс представља и прво писано дело које садржи ботаничку терминологију и можемо га сматрати претечом српске ботанике.
Оригинални примерак „Хиландарског медицинског кодекса“ и данас се налази у ризници манастира Хиландара, док се фототипско издање налази у Народној библиотеци Србије у Београду.
Изложба је употпуњена наменски компонованом музиком и ексклузивним фотографијама Хиландара и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића. Изложба се организује уз благослов Српске православне епархије Милешево и уз посебно одобрење манастира Хиландара за снимање звука и фотографија природе Свете Горе и здања.
Обраћајући се присутнима, Славко Спасић, директор Природњачког музеја је нагласио да вредност културне баштине и науке проистиче из природе, и од природне баштине коју сачувамо за будуће генерације зависи њихов опстанак и опстанак културе.
Александра Савић, музејски саветник и први аутор изложбе указала је на интердисциплинарност изложбе, али посебно на значај представљања јавности медицинских знања и праксе лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку у Србији, а посебно лековитих биљака представљених у Фармаколошком спису Кодекса.
Др Снежана Јарић, научни саветник и коаутор изложбе, истакла је значај Кодекса у погледу развоја ботаничке терминологије у српској науци. Кодекс је писан ћириличним писмом, што је куриозитет тог доба, и указује на чињеницу да други словенски народи тога доба нису имали ништа слично. Такође, др Јарић је указала на дугогодишњу успешну сарадњу између две институције, Природњачког музеја и ИБИСС.
Др Катарина Шавикин, помоћник директора за науку Институтa за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, указала је на актуелна фитохемијска истраживања биљака представљених у Кодексу, која потврђују и њихово фармаколошко дејство, и отварају могућност њиховој данашњој примени.
Помоћница министра за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић, свечано је отворила изложбу и том приликом истакла изузетни значај теме изложбе, у правцу расветљавања историје српског народа на коју можемо бити поносни. Такође, подвукла је значај сарадње установа културе и науке у реализацији поставке.
Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе.
Изложба ће за посетиоце бити отворена до јуна 2023. године.
Извор и фото: nhmbeo.rs; Фејсбук страница Природњачког музеја