Јекатеринбург – Игумана Свете царске српске лавре Хиландара архимандрит Методије учествовао је 3. октобра на скупу монаштва Митрополије јекатеринбуршке поводом 700-годишњице од рођења Преподобног Сергија Радоњешког, који је одржан у манастиру Светих царских мученика на Ганиној јами.
У пратњи игумана Методије били су архимандрит Нектарије и монах Никанор Хиландарац. Сабрање монаштва започело је Светом литургијом којом је началствовао Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај из Грчке православне цркве. Председавајући скупа је био Митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Кирил. У раду су учествовали архијереји: Митрополит керкирски, пакских и диапонтијских острва Нектарије (Грчка православна црква), Епископ нижњетагиљски и серовски Инокентије, Епископ каменски и алапајевски Методије (Митрополија јекатеринбуршка).
У сали Поклоничког центра Ганина јама, где се одвијао радни део скупа, сабрало се око 150 монаха и монахиња – игумана и игуманија, монаха и монахиња из 18 манастира из Грчке, са Свете Горе, Србије, Подмосковља и Јекатеринбуршке митрополије. На скупу су разматрана питања савременог монашког живота: проблеми савременог монаштва и путеви ка спасењу, засновани на искуству светих отаца и савремених подвижника.
Пажњи учесника представљени су текстови следећих предавача:
- Саопштење, достављено путем писма, архимандрите Јефрема, игумана манастира Ватопеда са Свете Горе
- Поздравно слово архимандрита Јелисеја, игумана манастира Симонопетра са Свете Горе, такође достављено писмом
- Митрополит месогијски и лавреотикијски Николај, „Особености савременог монаштва, проблеми и њихово превазилажење“
- Игуманија Јефрема, манастир Пантократор, Крф (Грчка православна црква), „Монаштво: крстоваскрсни живот и смрт“
- Архимандрит Методије игуман манастира Хиландара, „Духовне основе општежитељног манастира“
- Архимандрит Илија (Раго) духовник женског манастира Преображења Господњег, Терасон, Француска, „Монашки подвиг и проблем губљења духовне ревности. Светоотачке препоруке и опит савремених подвижника“
- Архимандрит Пимен (Адарченко), намесник манастира Светих царских мученика на Ганиној јами, „Прелазак монаха из манастира у манастир у сагласности са канонским изворима“
- Јерођакон Пафнутије (Фокин), Свето-Троицка Сергејева лавра, „Основни принципи устројства општежитељног манастира по Житију Преподобног Сергија Радоњешког (према изложењу Преподобног Епифанија Премудрог, почетак 15. века)
- Игуманија Викторина (Пименова), настојатељка ставропигијалног манастира Рођења Богородице, Москва, „Духовно расуђивање игумана при расподели послушања“
- Жукова Е. В., кандидат историјских наука, доктор богословља, „Развој чина монашке схиме од 4. до 7. века на основу светитељских извора“
- Алехина Л.И. кандидат филолошких наука, руководилац одељења рукописа и старе штампане књиге Централног музеја староруске културе и уметности „Андреј Рубљов“, Москва, „Споменици агиографије, химнографије и иконописа у време прославе Преподобног Сергија Радоњешког“
- Игуманија Теоксенија, манастир Хрисопиги, Крит, Грчка, „Манастир као духовна породица: међусобни однос игумана и братства у светлу светоотачког учења“
На крају пленарног дела, организован је округли сто на коме су учесници разматрали представљене теме.
Затварајући скуп, намесник манастира Светих царских мученика на Ганиној јами архимандрит Пимен је рекао: „Веома је важно да ми сви видимо проблеме савременог монаштва и да тражимо путеве како да их превазиђемо. Разумемо да монаштво има своје виђење света и своје проблеме који се могу решити само саборним разумом Цркве. Важно је запазити такву особеност савременог монаштва као што је општежитељни поредак. Велика већина манастира у свету има у својој основи општежиће што изазива одређене проблема за које је потребно наћи одговарајућа решења. Правце до тих решења требало би тражити у прошлости, у извориштима опшежитељних манастира, на пример заснивајући на ауторитету преподобног и богоносног оца нашег Сергија, игумана Радоњешког и сверуског чудотворца.
Многи замерају да данашњи монаси не предузимају подвиге које су на сбе преузимали подвижници првих векова. Али, не треба заборавити да је још Свети Антоније Велики предсказао да ће у последњим временима људи спасавати смиреним трпљењем невоље. Неопходно је разумети да је свако дужан да носи свој подвиг по мери сопствене снаге и да иде „царским, средњим путем“. А за то је неопходно расуђивање игумана и игуманија при одређивању монашких послушања.
О многим питањима је потребно расправљати и тражити решења, од чега ће зависити даљи монашки живот у Цркви. Са тим циљем организују се конференције на који се разматра концепт „О манастирима и монасима“, обраћајући пажњу на различите погледе, узимајући у обзир искуства других помесних цркви.
Сваки хришћанин је дужан да разуме да се по њему суди о целој Цркви, и да лично од њега зависи судбина целе Цркве, њена садашњост и будућност.
Наш заједнички и општи задатак је очување истинског монашког начина живота, очување исправног усмерења ка Вишњем свету. И даће Бог, да ова конференција донесе корист свима нама у овом богоугодном делу.“
