Након 2 године паузе поново се одржава Међународни сајам књига у Београду, од 23.-30. октобра 2022.
Хиландар ће као и претходних година излагати на сајму.
Књиге које ћемо посебно презентовати, поред старих издања, су хиландарске публикације које до сад нисмо имали прилике да представимо сајамској публици.
Штанд Задужбине Светог манастира Хиландара налази се у Хали 4. Добродошли!
Радно време:
23. октобар 10:00 – 21:00
24 – 27. октобар 10:00 – 20:00
28 – 30. октобар 10:00 – 21:00
Пред посетиоцима ће се наћи и друго издање књиге „Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској, архитектура и друга добра“, проф. др Мирка Ковачевића. Ова капитална монографска публикација наставак је и плод његовог педесетогодишњег проучавања хиландарског градитељског наслеђа.
Увођење у Хиландар
Увођење у Хиландар је изузетна и зналачки написана књига која ће служити на корист свима, без обзира да ли захваљујући њој ступају у имагинарно, или помоћу ње започињу реално путовање у јединствено „царство без круне,“ на Свету Гору Атонску и у манастир Хиландар.
Њен аутор, Владета Јанковић, познат је широкој српској академској и читалачкој јавности и телевизијској публици. Поуздан је тумач извора духовне и културне баштине европске цивилизације, који нас увек награђује својим темељним знањем и ерудицијом, а неизоставно и лепим стилом приповедања. Вештином побројаних списатељских врлина и симфонијом динамичног текста са преко 400 бираних илустрација, старих и савремених фотографија, од којих су многе настале као монашка рукодеља, Увођење у Хиландар читаоцу пружа задовољство које се прелази у једном даху и коме се он поново враћа, као што и сам Хиландар увек изнова привлачи своје поклонике.
Представљајући нам историју и знаменитости светогорских манастира, њену „престоницу“ Кареју, скромне пустињачке колибе на Каруљи, и на крају сам Хиландар, бисер српског духа унутар чудесног света Богородичиног врта, Владета Јанковић нас не води само кроз догађаје, уметничка и градитељска дела, монашки живот и повест о чудотворним иконама. Иако нам помаже да све то обухватимо и примимо са разумевањем, дочаравајући нам чудесну привлачност Хиландара за савременог човека, од небројених и безимених поклоника па све до наследника енглеског престола, аутор нам ненаметљиво открива и сопствени опит. Приповедање је зачињено када треба и таман колико треба аутентичним сећањима из четрдесетогодишњег искуства хиландарског и светогорског путника и поклоника.
Завршавајући књигу аутор нам сведочи да „дотакавши хиландарско тле, многи се кући враћају озарени, неки замишљени, мало ко равнодушан, а ваљда нико сасвим исти какав је дошао. Ту су многи окрепили душу, а увек ће бити и оних који су је, не знајући то ни сами, заправо нашли.“ Тајна овог односа, давања и примања, свакако је најбоља препорука да се Увођење у Хиландар, композиција богате речи, слике и утисака, учини сопственим искуством.
Скривени човек срца
Архимандрит Захарија Захару је наш савременик и садашњи духовник манастира Св. Јована Крститеља у Есексу у Енглеској. Он је ученик и духовни настављач аскетске и богословске праксе преподобног старца Софронија Сахарова, ученика Св. Силуана Атонског, односно, дубоке и древне молитвено-аскетске традиције Православне Цркве.
Скривени човек срца је књига која представља низ духовних излагања о месту срца у духовном животу хришћанина. Пошто је, по речима Христовим, Царство Божије у нама, онда је срце бојно поље нашег спасења. Сваки духовни подвиг и сав труд духовног човека усмерен је на то да очисти срце од прљавштине, и да га сачува чистим пред Господом. Срце је „храм“ истинског сусрета човека и Бога. Људско срце „тражи знање“, и умно и божанско, и не може да нађе покоја док Господ славе не дође и не усели се у њега.
У речима оца Захарије читалац ће наћи речи из самог језгра древног предања Цркве, на такав начин и са таквим смислом изречене, како ми данас обично нигде не чујемо. Наука коју сведочи отац Захарије преноси духовну мисао и поруке Светих Отаца Цркве, од давнина па све до двојице светих стараца који су практично савременици нашег доба – Софронија Есекског и Силуана Атонског.
Вера и култура – погледи из руске перспективе
Иако никада није била „тема број један“ хришћанско учење о култури се често појављивало у савременом православној богословској баштини. Не само да су се разматрали појединачни проблеми, него су чак постојали и мање или више успешни покушаји да се изгради једна специфично православна теологија културе. У томе су предњачили руски богослови и религијски философи и књижевници, нарочито у периоду тзв. духовне ренесансе, добу стварања „нове религијске свести“, тј. у првим годинама 20. века, као и касније у емиграцији.
Ова књига доноси 10 огледа из пера седам знаменитих Руса који живо и дубоко испитују односе вере и културе, хришћанства, Цркве и културе, Запада и његових идејних и културних феномена и противречности, културе која у центру свега носи Богочовека Христа и доприноси узрастању човека и творевине у бесмртност, као и оне културе, која се клања човеку као мерилу свих ствари, и која на крају свега ипак носи сопствену разградњу и смрт.
Златни век светоотачке литературе
Међу религиозним филозофима и теолозима руске дијаспоре посебно место припада архимандриту Кипријану Керну, изузетном патрологу и литургичару, аскетском молитвенику и црквеном мемоаристи. Био је један од инспиратора „патристичког препорода“, заједно са колегама, професорима Православног богословског института Светог Сергеја у Паризу, протојерејем Георгијем Флоровским и Владимиром Лоским, али и са поколењем својих ученика, свештеницима Александром Шмеманом и Јованом Мејендорфом. Уз архиепископа Василија Кривошеина и проту Димитрија Станилоеа допринео је поновном буђењу духовног и научног интересовања за богословље Св. Григорија Паламе. Србима је на част што се интелектуално и духовно формирање младог Кипријана (Константина) Керна одвијало на Универзитету у Београду, на Правном и Богословском факултету, као и у окриљу Српске православне цркве где је, као наставник Битољске богословије, развио своју љубав и дарове да образује и васпитава младе људе.
За свог живота архимандрит Кипријан је публиковао мало радова из патрологије иако се његова бројна интересовања заокружују у изучавању историје и учења отаца Цркве. Због тога су духовни пријатељи и академски наследници архимандрита Кипријана, након његовог упокојења, на основу рукописне заоставштине и припрема за предавања, приредили књигу „Златни век светоотачке литературе“. Више поновљених издања и превода потврђују да „Златни век светоотачке литературе“ архимандрита Кипријана Керна успешно одолева времену и да и данас служи као изванредан водич свима који се тек упознају са животом и учењем источних отаца Цркве.
Десета казивања о Светој Гори
У складу са начелима Друштва пријатеља Свете Горе Атонске, а посебно оног које се односи на неговање духовне, историјске и уметничке традиције Свете Горе и ширење знања о њој, Друштво организује предавања у циљу упознавања шире јавности са вишевековно баштињеним вредностима ове православне монашке заједнице. Управо из тих предавања која су увек занимљива и добро посећена, произашла је едиција Казивања о Светој Гори, којој припада и књига Десета казивања о Светој Гори.