Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара.
Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току
Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године.
Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака.
Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку.
Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године.
О пожару
Велики пожар у Хиландару 4. марта 2004. године уништио је више од половине комплекса манастира у зидинама. Изгорели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. века и 4 параклиса (мале унутрашње цркве). Пожар је избио на југо-западној страни, у Игуменарији, и из димњачког канала, кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, озбиљне и опасне девијације у том делу манастира, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана повезаних објеката проширио се све док није стао на празном простору између Белог конака и Пирга (куле) Светог Саве.
Пожар је уништио комплетне објекте, инфраструктуру и начино велику посредну штету уништењем манастирских магацина. У једном дану стихија је однела плод труда и рада читавих генерација и пред наше поколење поставила још један велики изазов.
Зашто обнављамо Хиландар?
Хиландар се обнавља због тога што Хиландару себи обједињује много слојева нашег наслеђа, много квалитета и вредности и због тога што све то немамо нигде у таквом обиму и смислу као у Хиландару. За наш народ Хиландар је први и најзначајнији источник и симбол духовног и културног, па чак и државног идентитета. Он представља највише домете нашег стваралаштва и чува прве и најстарије архиве, библиотеку, болницу. Он је био први универзитет у средњовековном смислу те речи (а такви су били сви средњовековни универзитети настали око манастира, осим најстаријег – што је заборављено -у Цариграду) из кога је осмишљена и организована управа српске цркве од Светог Саве до времена царства, око кога је приређено Законоправило, зборник црквених и световних закона за управу у Србији. За нас је, на крају крајева, од највећег значаја чињеница да је Хиландар једина непрекинута српска установа од Светог Саве до данас. Све друге су у историјским стихијама и искушењима нестајале и српски народ их је, Богу хвала обнављао и поново уздизао, али само Хиландар је све време постојано чувао наше сећање и наше инсигније.
На Светој Гори, која је уписана у УНЕСКО листу светске баштине поред непокретног и покретног наслеђа заштићени су и нетакнута природа и нематеријално наслеђе које представља сама светогорска монашка заједница и њен нарочити, хиљадугодишњи начин живота и уређења. Света Гора је под суверенитетом Републике Грчке, а опет на њој владају многи изузеци од правила која су карактеристична за савремени свет. Приступањем Грчке Европској Унији, посебним протоколом, све стране су се обавезале да се неће мешати у положај Свете Горе.
Када из Србије говоримо о Обнови Хиландара сигурно је да нашу обавезу представља брига о српским националним интересима у домену очувања идентитета и наслеђа нашег народа, али смо обавезни и одговорни да сачувамо суверенитет Грчке која се увек потврђивала као пријатељ и која је у потпуности подржавала Обнову Хиландара док је имала снаге и док је криза није сломила 2010. године. У суштини се Хиландар и данас руководи моделом Светог Саве који је српску монашку заједницу и најстарију српску уређену установу основао у туђини, градећи свезе и не разарајући пријатељства. Хиландарска дипломатија није политика него сведочење вере и живота пред лицем свих људи који зато виде добра дела и добру вољу. Данас је Центар за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) надлежна грчка установа за Свету Гору и наш драгоцени партнер у Обнови Хиландара, а монашка заједница Свете Горе је проширена хиландарска породица у којој наши монаси имају подршку и помоћ.
О току Обнове
Обнова изгорелих конака започела је средином 2006. године. У периоду од 2004. до средине 2006. приоритет је било рашчишћавање рушевина са пажљивим археолошким истраживањем, испитивање и утврђивање остатака ради заштите од даље девастације и израда планске документације на основу које ће се реализовати Обнова.
У 2005. усвојени су Програм и Општи план Обнове који су подржале и српске и грчке установе заштите. Ти документи одређују да је циљ Обнове, поред реконструкције изгорелих објеката, ревитализација манастира која треба да осигура његово одржање у будућности.
Основни задатак, обнова изгорелих објеката, реализује се од половине 2006. До сада је извршено око 55 % посла, а готово 50 % објеката је предато у употребу. Принцип је такав да се због недостатка простора обнављају сегменти у целини и одмах предају на коришћење.
Због тога је Велики конак, који је обимом као три друга објекта, обнављан у сегментима. Обновљени су Конак из 1814, Средишњи део и Западно крило Великог конака, а у току су радови на Источном крилу и Улазној зони манастира. Ове две целине биће завршене до краја 2014. У току 2015. радићемо на Белом конаку. У току су завршна усаглашавања око реконструкције овог објекта са грчком службом, која су потрајала због тога што је у питању потпуно девастиран објекат (на другим објектима остали су макар спољни зидови). Надамо се да у току 2016. пређемо на последње изгореле објекте Игуменарију и Дохију, али и да усвојимо план за реконструкцију Трпезарије Светог краља Милутина која је заједно са њима угрожена проблемима са темељима југо-западне стране.
Радови у Хиландару нису радови који се могу упоредити са градилиштем у Србији. Тамо је приступ могућ једино бродом, немамо струје осим из агрегата, за време постова сви, укључујући и раднике, посте и уопште се не једе месо. Грађевинска сезона није 10 месеци као у Србији или остатку Грчке. Највећи број радних дана је око 190 годишње јер због очувања светогорског поретка, загарантованог и грчким уставом и законима, не ради сена црквене празнике и недељом. Због тога се распоред рада организује са циљем највеће ефикасности и најбоље рационализације у складу са расположивим могућностима.
Први приоритет у извођењу радова је квалитет. Како је циљ Обнове реконструкција која треба да обезбеди дугорочно одржање Хиландара, онда је квалитет несумњиво први услов. Радове не изводе профитни субјекти тако да не постоји неко ко остварује профит. Иако то не би било неумесно, на овакав начин остаје више средстава (чак и до 25% више) за саму реализацију пројеката. То је најрационалније, али и најпрактичније јер радове на Светој Гори профитном лицу – фирми, према грчким прописима, може да додели само КеДАК као уговарач и инвеститор. Хиландар користи свој статус правног лица јавног права у Грчкој – статус државне установе – и самостално организује извођење радова кроз сопствену оперативу и механизацију.
Подршка Обнови
Од 2004. до сада је за Обнову Хиландара Р. Србија издвојила око 8,5 милиона евра. Српска Православна Црква сакупила је 2 милиона евра, а из других прилога и донација обезбеђено је још толико.
Средства су у 2004. и 2005. била усмерена на радове који су обезбеђивали услове реализације Обнове и на реконструкцију економских зграда испред манастирског комплекса у објекте за пријем гостију и радника, на рашчишћавање рушевина и обезбеђивање смештаја и услова у неизгорелом делу манастира.
Од 2006. средства су усмерена у обнову изгорелих објеката, решавање инфраструктурних проблема и заштиту покретног наслеђа. Радови су извођени и на неколико значајних веома угрожених објеката у неизгорелом делу манастира (као што је Пирг-кула са параклисом Св. Ђорђа, који припада најстаријем делу манастирског комплекса са сликарством из светосавског времена).
Из наменских донација за Обнову инвестирана су средства у унапређење манастирске економије са циљем да се обезбеде будући приходи за Обнову, али и за одржање монашког братства. Тако је подигнут нови виноград и реконструисани објекти манастирског пристаништа из 18. века да служе као винарија. Овдашње вино ће обезбедити део средстава за наставак обнове, посебно за сложене пројекте који предстоје након реконструкције изгорелог дела манастира.
Када ће Обнова бити завршена?
Тешко је проценити до када је могуће завршити цео подухват Обнове Хиландара. Поред изгорелих објеката у оквиру Обнове мора се решити проблем темеља југо-западне стране а са њим је повезано и решавање питања реконструкције манастирске Трпезарије. И манастирска ризница је критична тачка, јер је тај објекат 70-тих година прошлог века веома лоше изграђен и, према мишљењу стручњака, у њему је немогуће обезбедити основне услове за очување покретног наслеђа што се потврђује проблемима управо сада, након четрдесет година његове експлоатације. То међутим представља следећи циклус стратешке реализације Обнове.
Данас је приоритет обнова изгорелог дела. У зависности од средстава која ће бити на располагању зависи и брзина извршења посла. Уколико се одржи темпо из последњих година, када је обезбеђивано око 500.000-600.000 евра годишње, изгорели део биће завршен у периоду од најмање 5 година. Уколико би се издвајања повећала овај рок био би довољан за значајно шири захват од изгорелог дела.
Имајући у виду дубину економске кризе и искушења која су снашла и нашу отаџбину и Грчку морамо закључити да је право чудо Божије што до сада није прекинут овако значајан и велики пројекат. То је пре свега захваљујући чињеници да Србија непрестано подржава Обнову. Без обзира ко је на власти био и ко ће бити, овде се испољила одговорност и осећање обавезе према националним вредностима која нам у многим другим пољима недостаје.
И хиландарско братство је показало како је домаћинско управљање и рационално трошење средстава просто пример који треба следити. Хиландарско братство се удвостручило у периоду након пожара и данас броји педесетак монаха и искушеника. Његов духовни напредак и материјални резулатати Обнове Хиландара, васкрсавање Хиландара из пепела, и поред времена које је потребно и пожртвовања које је неизбежно, представљају наду да је Хиландар весник васкрса Србије. Свети владика Николај говорио је да Хиландар представља барометар Србије – надамо се да његова мудрост има смисла у ономе што данас видимо у Хиландару и што желимо Србији, која се пожртвовано брине о Обнови Хиландара.
