Радови на параклису Светог Николе готови током пролећа. – Почели радови на Великом конаку. – Братство Српске царске лавре се умножава и подмлађује
Четири године од катастрофалног пожара, у ноћи између 3. и 4. марта 2004, у којем је уништено више од половине манастира Хиландара, Српска царска лавра на Светој гори успешно вида ране. Радови на реконструкцији изгорелих конака и параклиса задужбине светог Саве и светог Симеона Мироточивог потрајаће, највероватније, до 2014. године.„Анализе и српских и грчких стручњака говоре да ће бити потребно око десет година да би се обновило све што је изгорело. Није реално говорити о краћем року, јер се обнова Хиландара, осим инфраструктуре, не спроводи као савремена градња. Реч је о осетљивом послу реконструкције светиње која је у исто време и живи манастир под заштитом Унеска и под законском регулативом друге државе. То значи да се у раду мора очувати светост места, уз примену строгих конзерваторских принципа”, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара.

Овогодишња грађевинска сезона је започела већ прошлог месеца и трајаће до манастирске славе Ваведење, 4. децембра. Радови на параклису Светог Николе, који су започели крајем прошле године, биће довршени током овог пролећа.

„Ово је најбоље сачувани од изгорелих параклиса, а представља и наш улазак у посао на реконструкцији улаза са Старим конаком. Окончање ових радова омогућиће да након Васкрса довршимо и последњи спрат конака из 1814.”, објашњава Ранђић.

Директор Хиландарске задужбине подсећа да су после завршетка реконструкције најмањег од конака крајем 2007. почели радови на највећем из 1821. године, такозваном Великом конаку. Ово манастирско здање има добре масивне зидове, који су опстали у пожару и његова обнова није компликована. Ранђић, међутим, додаје да ће, због његове велике површине и трошкова, сама реконструкција трајати до 2010. године.„Завршетком радова на Великом конаку манастир ће добити велики користан простор који му сада недостаје. Његовом обновом манастир ће у највећем делу повратити своје старо лице кога се сећају поклоници”, каже Ранђић.

За обнову Хиландара посебно је значајна 2006. година када су започели радови на обнови конака из 1814. године. Овај објекат је изабран да буде први обновљен јер је најмањи од изгорелих објеката и налази се уз сам улаз у манастир. Рад на овом објекту био је значајан и због принципа извођења радова за који се определио Хиландар.

„Свештени Сабор је донео одлуку да манастир, уз организациону и техничку подршку своје Задужбине у Београду, самостално организује раднике, без неког извођача са стране.

Обнова конака из 1814. извршена је успешно и сада представља пример како ће се спроводити обнова осталих оштећених здања. Током свих фаза обнове строго ће се водити рачуна да објекти у којима се примењују комбинована, традиционална и савремена градитељска техничка решења, задрже у потпуности аутентичност препознатљивог светогорског и хиландарског амбијента. Сви детаљи, материјали, боје, у највећој могућој мери, биће примењени по узору на стање пре пожара”, објашњава Ранђић како се приступа радовима под руководством архитекте и конзерватора професора Мирка Ковачевића.

Данас се у приземљу овог првог обновљеног конака налази књижара а на горња два спрата, као и пре пожара, келије за посебне госте и синодик – сала за саборе. Конак из 1814. је освећен у јуну 2007. и предат на употребу без последњег спрата на коме унутрашњи радови чекају услове да се уклоне осигуравајуће затеге између заједничког зида овог објекта с параклисом Светог Николе.

Успешне обнове не би било без финансијске помоћи владе и подршке министарстава културе и вера и националних установа заштите наслеђа. Из државног буџета се годишње за Хиландар издваја по милион евра. Ранђић истиче да та средства нису намењена само за радове на реконструкцији изгорелих конака. Један део средстава одлази на активности заштите покретног наслеђа, а други за унапређење услова живота манастира кроз обнову инфраструктуре. Највећу помоћ, изван државе, обезбедила је Српска православна црква. Током 2004. и 2005. СПЦ је од верника у свим епархијама сакупила више од два милиона евра за обнову Хиландара.

„Али, почетак радова на реконструкцији Великог конака крајем 2007. године, укључујући и друге неопходне пројекте, повећава и годишње расходе. Отуда нас је обрадовала недавна најава из КеДАК-а да ће и грчка држава за послове на Великом конаку издвојити око милион евра у току наредне три године колико ће трајати реализација овог пројекта”, каже члан Извршног одбора за обнову Хиландара.

Помоћ у обнови Хиландару пружила су и многа предузећа из Србије. Тако су у предузећу „Путеви Србије” израдили пројекат пута од пристаништа Јовањице до манастира. „Новосадски водовод и канализација” урадио је пројекат снабдевања пијаћом водом манастирског метоха Арсеница – Каково.

„Србијаводе” у овој години припремају пројекат регулације хиландарског потока који све чешћим бујицама угрожава јужну и југозападну страну манастирског комплекса. Управе за шуме Министарства пољопривреде и националног парка „Фрушка гора” координира акцију ради припреме пројекта ревитализације хиландарских шума који ће, како каже Ранђић, ако Бог да, бити актуелан 2009. године.

Упоредо са физичком обновом конака у Хиландару се увећава и број монаха и данас их има око 40. „Посебно радује то што се, поред увећања, братство уједно и подмлађује и што са сваком новом душом њихова породица бива унапређена новим талентима. Људе тамо очигледно доводи и држи јединствени светогорски животни опит који се данас у светом манастиру препознаје и осећа као нарочити благослов Божији. Без Божијег допуштења не би било ни пожара, а с њим, бар се тако понекад чини, ни данашњег васкрсавања Хиландара. Полажемо наду да се и у нашем поколењу испуне речи светог владике Николаја да је Хиландар барометар српског народа”, каже Ранђић.

Миленко Пешић

Погледајте оштећења од пожара и локације главних радова на Обнови који су до сада покренути:

Прочитајте и текст о прве 3 године Обнове