19.01.2021.
Фото: монах Милутин Хиландарац...
22.04.2020.
Прославу Васкрсења Христовог у Светој царској српској лаври Хиландару можете погледати у галерији фотографија монаха Милутина Хиландарца. Фотографије приказују пасхалне дане, од Великог четвртка до Васкрса. Такође, по светогорском обичају, уприличена је и Пасхална литија која у Хиландару, као и у Протату, бива на други дан Пасхе. Литија полази одмах након Свете литургије. Прво заустављање и читање Еванђеља је одмах по изласку из манастира, пред крстом који је на порти. Друго стајање је код крста Светога Симеона и последње код поклоничког места иконе Тројеручице, где се зауставила приликом повратка из Србије у 15. веку. Велики четвртак: Велики петак: Велика субота: ВАСКРС: Васкршња...
05.04.2019.
У Хиландару је 31. марта 2019. освећен обновљени Бели конак који потиче из времена Св. Краља Милутина (14. век), а обновљен је 1598. године. Освећењу које је извршио игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије присуствовала је и делегација КеДАК-а, надлежне грчке службе за заштиту светогорског наслеђа. Бели конак је претрпео највећа оштећења у великом пожару 2004 године. Фасада је потпуно нестала будући да је била израђена од дрвета. Зидови у горњој половини су срушени. Остали су делови у приземљу. Јужни зид конака је у целини сачуван. У конаку је потпуно уништен параклис Светих четрдесет мученика. Такође су уништене скоро све монашке келије из 16. века које су биле сачуване у изворном облику и представљале изузетну реткост на Светој Гори. То је, ако се може тако рећи, и највећи губитак у пожару који је задесио Хиландар. Бели конак је пред избијање пожара био у завршној фази генералне обнове. Након пожара као и на другим објектима, извршено је рашчишћавање и осигуравање преосталих делова. Обнова конака је званично почела 2015. (види чланак) То је била четврта од изгорелих грађевина која се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, и улазна зона, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Положај Белог конака Пре пожара Пожар После пожара После обнове О Обнови Белог хонака у Манастиру Хиландару Основни подаци о објекту: Бруто површина објекта: 1240 м2 Пројектована корисна површина објекта: 942 м2 Спратност: Су + Пр + 3 После рушења у пожару 2004. године, рашчишћавања шута и уклањања опасних делова, од објекта су остали сачувани зидови у...
28.01.2019.
Света царска српска лавра Хиландар свечано је прославила свог ктитора, Светог Саву првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, пристигли су бројни гости из других светогорских свештених обитељи, свештенство и поклоници из Србије, српских земаља и са разних других страна. Дан уочи славе владало је невреме на мору, те услед таласа и јаког ветра није било могуће до Свете Горе доћи бродом. По посебној дозволи Свештене општине у Кареји, организован је превоз гостију копненим путем, преко границе која се налази на ободу места Уранополис. На сам празник почела је да пада и обилна киша али све то није омело прославу празника и торжествену атмосферу у обитељи хиландарској. По типику и поретку панигира, служено је свеноћно бдење након кога је уследила Света архијерејска Литургија. Службом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ катарски Макарије из Јерусалимске Патријаршије, који је на велики јубилеј осамстогодишњице од устоличења Светог Саве, као првог Архиепископа српског, дошао у госте манастирском братству. По завршетку службе у Саборној цркви, уприличена је трпеза љубави на којој су богонадахнуто беседили игуман Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије и Његово Високопреосвештенство Архиепископ Макарије, који говори српски језик јер је студирао на Богословском факултету у Београду. Владика Макарије је велики пријатељ српског народа, што је показао током деведесетих година када је остао у Србији и помагао свуда где је било потребно. Звучни снимак беседа: Фото: монах Милутин...
14.12.2018.
Игуман Свете царске српске лавре Хиландара, високопреподобни архимандрит Методије присуствовао је 13. децембра 2018. године прослави крсне славе краљевске породице Карађорђевића, Светог Андреја Првозваног. Свету архијерејску Литургију у Дворској капели Светог Андреја Првозваног при Белом двору у Београду, служио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Прослави Светог Андреја Првозваног присуствовали су, поред Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александара и чланова Краљевске породице, Њихова Преосвештенства Епископи шабачки г. Лаврентије, шумадијски г. Јован, британско-скандинавски г. Доситеј, браничевски г. Игнатије, милешевски г. Атанасије, представници традиционалних Цркава и верских заједница и чланови саветодавних тела Круне. Његовој Светости током свете Литургије саслуживали су протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић – архијерејски намесник београдски први, и Божо Бакајлић – архијерејски намесник земунско-новобеоградски, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Владимир Руменић. Појао је октет Богословије Светог Саве којим је руководио диригент проф. Бранко Тадић. Овом приликом Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара поклонио је Kраљевској породици три аутентична крстића, од хиландарског маслиновог дрвета, од шкољке из охридског језера и од сребра. Сва три су освештана на делу Часног крста на коме је разапет Исус Христос, а који је Свети Сава пре осам векова донео у Хиландар из Никеје. Један од крстића намењен је предстојећем крштењу Њ.K.В. Принца Филипа, а друга два крштењима будућих чланова Kраљевске породице....
02.10.2018.
Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је, након посете Солуну где је учествовао у дводневној прослави стогодишњице Солунског фронта, стигао 1. октобра 2018. на Свету Гору. Патријарх је прво посетио Кареју, административно седиште Свете Горе. Његову Светост је свечано дочекао Протоепистат архимандрит Стефан Хиландарац заједно са представницима Свештене општине. Дочеку су присуствовали цивилни гувернер Свете Горе г. Коста Димца, ученици богословске школа Атонијада и већи број поклоника. У протатском храму Патријарх се поклонио чудотворној икони Пресвете Богородице „Достојно јест“. У наставку је служена доксологија у којој су, поред појаца саборне цркве, учествовали и ученици Атонијаде. Његову Светост је у име Свештене општине Свете Горе поздравио светогорски прот Високопреподобни архимандрит Стефан Хиландарац. Он је истакао снажну духовну везу коју Света Гора има са верним и јуначким српским народом, који у манастиру Хиландару види своју историјску колевку, преко које се утврдио у православној вери. Он је додао да је српски народ дао Цркви небројено много мученика који су остали верни Христу и отаџбини до смрти. Српска православна црква је једини и прави извор утехе и мира српском народу, који му помаже да носи крст страдања, и који га није напустио ни у најтежим тренуцима. О. Стефан је споменуо и келију Типикарницу, која се налази у Кареји, недалеко од Протата, у којој се подвизавао Свети Сава, оснивач Манастира Хиландара. У свом одговoру, Патријарх је изразио своју радост што је поново, по трећи пут, посетио Свету Гору у својству Патријарха српског. Његова Светост је након заједничког фотографисања са представницима Свештене општине и гувернером на степеништу Протата, прешао у свечану салу за пријеме где му је указано традиционално светогорско гостопримство и послужење. Ту га је...
Страна 3 од 11«12345...10...»Последња »
