28.02.2020.
О обнови Хиландара, за Студио Б говори директор Задужбине Хиландара, Миливој Ранђић....
13.04.2018.
Чудо из буктиње: Још једну колевку Срба највише помажу Руси, а није Косово (видео, фото) Разговор водила Сенка Милош Видео целог интервјуа: Радови на обнови Хиландара после катастрофалног пожара у коме је изгорела цела северна половина комплекса старог више од осам векова, ових дана ушли су у петнаесту годину. У разговору за Спутњик директор задужбине Хиландара Миливој Ранђић открива досад непознату чињеницу — највећи индивидуални донатори обнове манастира су Руси. Директор задужбине Хиландара у Београду за Спутњик каже да је у овом послу најважније било да се радови не прекидају, без обзира на спољне околности. Пре свега мислим на глобалну економску кризу која је посебно озбиљно погодила Грчку, каже Ранђић и додаје да је задовољан обновом. „Досад смо завршили око 70 одсто радова на изгорелим објектима, с тим што то није једино на чему све време радимо. Прошле године имали смо обимне инфраструктурне радове у Хиландару. Када радите на једном таквом споменику — фактички ово је највећи подухват од времена краља Милутина — онда гледате да оспособите манастир да функционише и у наредном веку“, каже Ранђић. Подсетимо, пожар се 2004. године из димњачког канала кроз пукотине које су последица померања темеља раширио на таван и келије. Хиландар је горео као средњовековни град, па се по том принципу одвија и његова обнова коју прате многе специфичности и отежавајуће околности везане за чињеницу да се обавља по грчким законима, али и правилима Свете горе. Највише новца за обнову манастира стиже из буџета Републике Србије, ове године 80 милиона динара, а досад је из буџета републике у реконструкцију једног од најстаријих и најважнијих духовних центара уложено десет милиона евра. „То не само да је природно, већ је и важно. Треба подсетити на чињеницу која се губи из вида, формално-правно, Хиландар је споменик културе Републике Грчке. Ми то никада нисмо оспоравали, тако је наступао и Свети Сава, да је то византијско, Источно...
25.02.2018.
Београд – На свечаности поводом обележавања јубилеја 60. година Друштва конзерватора Србије, одржаној на Дан Друштва конзерватора Србије и Дан заштите споменика културе, 22. фебруара 2018. у Свечаној сали Народне библиотеке Србије, у Београду, уручене су награде и признања Друштва конзерватора Србије. Том приликом награда „Златна мистријаʺ Секције архитеката Друштва конзерватора Србије из Фонда проф. арх. Милорада Димитријевића, додељена је архитекти др. Ненаду Шекуларцу, ванредном професору Архитектонског факултета Универзитета у Београду за свеобухватан и успешно изведен истраживачко-аналитички, методолошки и пројектантски поступак у решавању статичко-конструктивних проблема на реализацији санације и реконструкције Камбанског пирга – Звонаре у манастиру Хиландар. У образложењу Предлагач и Комисија за доделу награде наводe: „… Овој сложеној реконструкцији и санацији пирга морала је претходити израда заштитне конструкције изнад Камбанског пирга и подизање скеле за извођење радова, која је представљала посебан пројектантски изазов, имајући у виду положај и висину пирга, а који је изузетном суптилношћу решио и пратио током извођења проф. Ненад Шекуларац. Имајући у виду комплексност решавања статичко-конструктивних проблема и спроведених радова на реализацији санације кровних конструкција и укупног Пројекта реконструкције Камбанског пирга и свих спроведених радова на обнови манастира Хиландара, те дугогодишњу сарадњу са проф. Шекуларцем у раду на споменицима културе од изузетног значаја за Републику Србију, али и чињеницу да је његова посвећеност у раду на споменицима културе истински наставак мисије коју је започео проф. Милорад Димитријевић, награду Златна мистрија Секције архитеката Друштва конзерватора Србије из Фонда проф. арх. Милорада Димитријевића у 2018. години додељује архитекти др. Ненаду Шекуларцу…ʺ. Награда „Златна мистријаʺ установљена је на састанку секције архитеката Друштва конзерватора Србије одржаном у Жичи 8. маја 1986. године из фонда оснивача арх. Милорада Димитријевића, професора Архитектонског...
29.10.2017.
Београд – Новинар Дејан Вученовић, уредник серијала „Експлозив“ Прве ТВ боравио је у Хиландару и забележио живот манастира у доба обнове од последица од великог пожара 2004. године. Репортажа доноси сведочања монаха али и радника, инжењера и руководиоца овог великог подухвата који се лагано приближава завршетку. Емисију можете погледати...
18.02.2016.
Београд – На седници Комисије за Хиландар, одржаној 17. 02. 2016. у просторијама Министарства културе и информисања под председавањем министра Ивана Тасовца, усвојени су Извештај Задужбине Хиландар за 2015. годину и предлог Плана рада за 2016. годину, чиме су усаглашени институционални оквири за даљи несметани ток обнове једног од најзначајних и најпознатијих српских манастира. „Са задовољством могу да констатујем да су у потпуности спроведене све планиране активности на обнови и реконструкцији манастира Хиландар предвиђене у 2015. години. Хиландар представља важан део не само религијског, већ и културног идентитета наше земље. Заштита културног наслеђа, као и његова адекватна презентација, спадају међу приоритете Министарства и Владе Републике Србије“, истакао је министар Тасовац. Чланови Комисије су констатовали да су у 2015. години успешно реализовани Инвестициони програми обнове Улазне зоне и Белог конака, који је највише страдао у пожару 2004. године. Објекти Улазне зоне стављени су у функцију већ за манастирску славу, у децембру 2015., док ће главна активност и у 2016. години бити реконструкција Белог конака, који је 2015. године закровљен. Усвојени су и Извештај о санацији зида палате у Хрусији и Извештај о конзерваторско-рестаураторским радовима на зидном сликарству у цркви Вазнесења Христовог (Св. Василије на мору). „Желим да изразим искрено задовољство током и закључцима овог састанка. Накох претходне седнице одржане у Хиландару, били су донети закључци о методологији рада, који су, у међувремену, спроведени у дело. Задужбина манастира Хиландар саставила је ретко потпун извештај о извршеним обавезама, а план рада за 2016. је реалан и остварљив. Веома је важно што средства којима држава помаже обнову Хиландара нису умањена, а Комисија је сигурна да ће оно што је опредељено бити искоришћено на најбољи...
23.04.2015.
Недељу дана пре и седмицу после Ускрса нема мајстора у Хиландару, који већ једанаесту годину настоје да манастиру врате некадашњи изглед. Пожар из 2004. није био први у историји ове светиње, ватра је прогутаЛа готово половину манастира давне 1722. „од пирга Светог Саве до пирга Светог Ђорђа”, како је остало запамћено. Изгорели су тада и параклиси и библиотека. И пошто је библиотека као последња обновљена 1970. на месту где је била два и по века раније, није много прошло до тог 4. марта када је пламен донео нову штету. Професор др Мирко Ковачевић остао је главни архитекта обнове Свете српске царске лавре Хиландара, иако је пензионисан. Неко ко је готово 45 година одан проучавању и заштити градитељског наслеђа, и посебно Хиландару у који је крочио 1972. као „шегрт” свог професора, и даље сваке године шест месеци проведе на Светој Гори. Виталан, свежег памћења, као да не хаје што је у Нишу рођен 1934, задовољан је што је више од половине обнове завршено или прецизније речено 60 процената. Са тројицом коЛега архитеката он је стручњак „који се пита”, као и сви остали тренутно на поменутом ускршњем одсуству. 1. 3ашто за мајсторе сезона траје шест месеци? Због празника током године а и летњих врућина за обнову остане отприлике толико, шест месеци. Радници раде неколико недеља па се врате кући на одмор. Кад „упече“ крајем јула и током августа опет се склоне и тако прође време а и нанижу се године. Сећам се да сам први пут у Хиландар стигао 1971. године као члан екипе коју је водио професор Ђурђе Бошковић, а усредсредили смо се тада на прављење документације, планова, мерењима, фотографисали јер...
