23.04.2015.
Недељу дана пре и седмицу после Ускрса нема мајстора у Хиландару, који већ једанаесту годину настоје да манастиру врате некадашњи изглед. Пожар из 2004. није био први у историји ове светиње, ватра је прогутаЛа готово половину манастира давне 1722. „од пирга Светог Саве до пирга Светог Ђорђа”, како је остало запамћено. Изгорели су тада и параклиси и библиотека. И пошто је библиотека као последња обновљена 1970. на месту где је била два и по века раније, није много прошло до тог 4. марта када је пламен донео нову штету. Професор др Мирко Ковачевић остао је главни архитекта обнове Свете српске царске лавре Хиландара, иако је пензионисан. Неко ко је готово 45 година одан проучавању и заштити градитељског наслеђа, и посебно Хиландару у који је крочио 1972. као „шегрт” свог професора, и даље сваке године шест месеци проведе на Светој Гори. Виталан, свежег памћења, као да не хаје што је у Нишу рођен 1934, задовољан је што је више од половине обнове завршено или прецизније речено 60 процената. Са тројицом коЛега архитеката он је стручњак „који се пита”, као и сви остали тренутно на поменутом ускршњем одсуству. 1. 3ашто за мајсторе сезона траје шест месеци? Због празника током године а и летњих врућина за обнову остане отприлике толико, шест месеци. Радници раде неколико недеља па се врате кући на одмор. Кад „упече“ крајем јула и током августа опет се склоне и тако прође време а и нанижу се године. Сећам се да сам први пут у Хиландар стигао 1971. године као члан екипе коју је водио професор Ђурђе Бошковић, а усредсредили смо се тада на прављење документације, планова, мерењима, фотографисали јер...
04.03.2015.
Хиландар – На данашњи дан пре 11. година у Хиландару је избио пожар који је захватио целу северну половину манастирског утврђења. У понедељак 02. марта 2015. почела је нова радна сезона на обнови. За девет година колико трају радови на изгорелом делу, обновљено је око 60 % грађевина. Након прве две године рашчишћавања рушевина, осигурања и припреме пројеката, уз обнову изгорелог дела, предузети су и обимни радови на унапређењу манастирске економије, инфраструктуре и зашити осталог покретног и непокретног наслеђа. Током 2015. планиран је завршетак обнове источног крила Великог конака и улазног комплекса. Такође, отвара се ново градилиште на обнови Белог конака, грађевине на источном крају изгорелог дела, која је обновљена 1598. године. Брзина радова ће и ове године бити условљена приливом новца који је потребан за планирано одвијање пројеката. Погледајте прилог Радио телевизије Србије о годишњици пожара: Разговор са директором Задужбине Светог манастира Хиландара Миливојем Ранђићем на Радију Слово Љубве:...
13.09.2014.
Крагујевац – У оквиру петих Госпојинских свечаности у Епархијском центру у Крагујевцу у петак 12. септембра 2014. године, отворена је изложба „Хиландар, наслеђе и обнова“. По благослову Његовог Преосвештенста Епископа шумадијског г. Јована, изложбу су организовали братство саборне цркве у Крагујевцу и Задужбина манастира Хиландара из Београда. Изложба је уприличена као завршна манифестација у оквиру Госпојинских свечаности које су приређене између два велика Богородичина празника, Њеног Успења (28. август) и Рођења (21. септембар). Поставка се састоји од 33 богато илустрована паноа на којима су сажето приказани Света Гора, историја и наслеђе Хиландара, као и обнова од пожара уз остале текуће радове у манастиру. Изложба је већ организована у епархијским и парохијским центрима Српске православне цркве у Њујорку, Паризу и Бриселу. На отварању присутним посетиоцима обратили су се јереј Зоран Врбашки у име братства Саборне цркве и Стефан Срђан Миленковић, руководилац за односе са јавношћу Задужбине Хиландара. Непосредно пред отварање изложбе, са поклоничког путовања на Свету гору, вратили су се награђени ђаци на литерарном и ликовном конкурсу који је организован током Богородичиних свечаности. На пут су кренули ученици, аутори најбољих радова, предвођени вероучитељима Шумадијске епархије, директорима, наставницима и стручним сарадницима. Више о путовању можете прочитати овде (линк). Прилог Телевизије...
04.03.2014.
Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Хиландар – Главни радови на Обнови Хиландара се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њој ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О ОБНОВИ ХИЛАНДАРА У ПРОТЕКЛИХ 10 ГОДИНА Прошло је 10 година од великог пожара у манастиру Хиландару. Тада је ватрена стихија тешко оштетила више од половине манастирских здања која се налазе на северној страни. Укупна површина под објектима манастира је 4602 м2. Изгорели су објекти на површини од 1968.5 м2 или 42.78%. Укупно корисне површине у објектима манастир је имао 10500 м2. Изгорело је 5761 м2 или 54.87%. Страдали су конаци и параклиси грађени од 16. до 19. века. Након пожара, прве две године су спровођене мере на чишћењу и осигурању рушевина. Паралелно је...
03.03.2014.
Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара. Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године. Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О пожару Велики пожар у Хиландару 4. марта...
27.02.2014.
Хиландар, 27.02.2014. Председник Владе републике Србије Ивица Дачић посетио је на празник Преподобног Симеона Мироточивог манастир Хиландар. У његовој пратњи су били Генерални секретар Владе Вељко Одаловић и директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић. На позив хиландарског игумана слави је присуствовао епископ липљански Г. Јован, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Премијер је у Хиландар дошао пред почетак Свете Литургије у среду 26. фебруара. У оквиру богослужења прочитао je Символ вере и молитву „Оче наш“, a на крају службе се причестио. Архијерејску литургију је служио епископ липљански Јован, уз саслуживање хиландарског игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља са Свете Горе и из Србије. Током свеноћног бдења и литургије за десном певницом је појао монах Јаков, сабрат ивиронске Вазнесењске келије из Кареје, који је и протопсалт протатског храма. За левом певницом су појали хиландарски монаси заједно са члановима хора Свети Симеон Мироточивог који су тог дана такође прослављали своју славу. Радост празника и прослављање ктиторске славе у обитељи Пресвете Богородице Тројеручице протекли су у духу заповести Светог Саве из његовог Хиландарског типика: „Светло и свеноћним бденијем треба да славите успомену трисветога и увек спомињанога оца нашега и ктитора кир Симеона монаха…“ Након завршетка литургије, по хиландарском типику, прешло се у трпезарију Светог Краља Милутина где су на почасном месту седели премијер, епископ Јован и генерални секретар Владе. У име манастира Хиландара игуман Методије се захвалио на досадашњој помоћи Владе Србије и истакао да се овим путем захваљује и свим досадашњим владама које су подржавале Обнову Хиландара од 2004. године до данас. Игуман је такође рекао да се нада да ће помоћ бити настављена и убудуће. У...
