19.02.2019.
На седници Комисије за Хиландар којом је председавао министар културе и информисања Владан Вукосављевић, одржаној данас у просторијама Министарства, усвојени су извештај о извршеним радовима у 2018. години и план радова за 2019. годину чиме су усаглашени оквири за даљи наставак обнове најзначајнијег српског манастира. Комисија је констатовала да су завршени комплетни рестаураторско-конзерваторски радови на Белом конаку и да је објекат стављен у функцију, да су у складу са планом изведени радови на кровној конструкцији Трпезарије са кухињом, као и да су започети припремни радови на Дохији и Игуменарији са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија. Такође су се сложили да је у складу са предвиђеном динамиком Покрајински завод за заштиту споменика културе Петоварадин спровео конзерваторско-рестаураторске радове на трону Богородице Тројеручице. Министарство културе и информисања је за наставак радова на обнови манастира Хиландар за 2019. годину издвојило 80 милиона динара. Планом рада у 2019. години предвиђени су наставак радова на реконструкцији Трпезарије са кухињом, као и наставак припремних радова на Дохији и Игуменарији са параклисима, који подразумевају ојачање, осигурање и демонтажу делова који су склони паду како би се приступило конзерваторским радовима на том објекту. Седници су поред министра Вукосављевића присуствовали чланови Комисије: Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и заменик председника, проф. др Владета Јанковић, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, Димитрије Стефановић, САНУ, проф. др Зоран Ракић с Филозофског факултета у Београду, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Владимир Тријић из Народне библиотека Србије, проф. др Мирко Ковачевић, архитекта, Драгољуб Тодоровић, архитекта, Владимир Булајић, сликар, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду....22.08.2018.
Због грађевинске реконструкције трпезарије Краља Милутина из 14. века подигнут је монтажни објекат који ће користити истој сврси. Привремена трпезарија је постављена у манастирској порти, паралелно уз Велики конак. Радови на трпезарији обухватају потпуну грађевинску реконструкцију и решавање проблема са темељима који су присутни у југозападном делу манастира. Поред грађевинских радова биће у потпуности рестауриран и фрескопис Георгија Митрофановиће из 17....15.06.2018.
У манастиру Хиландару, 13.06.2018. одржана је седница Комисије за Хиландар којом је председавао министар културе и информисања Владан Вукосављевић. „Обнова манастира Хиландар представља један од приоритета Министарства културе и информисања у области заштите културног наслеђа, имајући пре свега у виду значај који Хиландар има за нашу историју, за нашу цркву, за нашу културу односно за читав српски народ“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић након одржане седнице. Комисија је оценила да се радови на обнови одвијају предвиђеним темпом и да је до сада обновљено 70 одсто објеката изгорелих у пожару, укључујући управо завршене радове на Белом конаку. Чланови Комисије констатовали су да сви учесници у процесу обнове Хиландара обављају посао на најбољи могући начин, позитивно оценивши залагање и рад Задужбине Хиланадар и надлежних установа заштите културних добара: Републичког завода за заштиту споменика културе, Народне библиотеке Србије и Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин и њихових стручњака. „У 2018. години Министарство културе и информисања издвојило је 80 милиона динара за обнову Хиландара. Према садашњој динамици радова, са реалним оптимизмом можемо да кажемо да ће комплетна обнова објеката пострадалих у великом пожару бити према плану готова до краја 2021. године“, додао је министар Вукосављевић. На седници Комисије истакнуто је да садашњи објекат ризнице онемогућава адекватно чување предмета и у сарадњи са манастирском управом биће разматрени предлози за простор за измештање ризнице. Након увида у стање целукупног манастирског комплекса, Комисија је прихватила сугестије стручњака о потреби конзерваторских радова и на објектима који нису били непосредно угрожени у пожару, као што је Црква светог Василија на мору. По окончању административне процедуре, отпочеће и предвиђени радови на трпезарији манастира. Седници...13.04.2018.
Чудо из буктиње: Још једну колевку Срба највише помажу Руси, а није Косово (видео, фото) Разговор водила Сенка Милош Видео целог интервјуа: Радови на обнови Хиландара после катастрофалног пожара у коме је изгорела цела северна половина комплекса старог више од осам векова, ових дана ушли су у петнаесту годину. У разговору за Спутњик директор задужбине Хиландара Миливој Ранђић открива досад непознату чињеницу — највећи индивидуални донатори обнове манастира су Руси. Директор задужбине Хиландара у Београду за Спутњик каже да је у овом послу најважније било да се радови не прекидају, без обзира на спољне околности. Пре свега мислим на глобалну економску кризу која је посебно озбиљно погодила Грчку, каже Ранђић и додаје да је задовољан обновом. „Досад смо завршили око 70 одсто радова на изгорелим објектима, с тим што то није једино на чему све време радимо. Прошле године имали смо обимне инфраструктурне радове у Хиландару. Када радите на једном таквом споменику — фактички ово је највећи подухват од времена краља Милутина — онда гледате да оспособите манастир да функционише и у наредном веку“, каже Ранђић. Подсетимо, пожар се 2004. године из димњачког канала кроз пукотине које су последица померања темеља раширио на таван и келије. Хиландар је горео као средњовековни град, па се по том принципу одвија и његова обнова коју прате многе специфичности и отежавајуће околности везане за чињеницу да се обавља по грчким законима, али и правилима Свете горе. Највише новца за обнову манастира стиже из буџета Републике Србије, ове године 80 милиона динара, а досад је из буџета републике у реконструкцију једног од најстаријих и најважнијих духовних центара уложено десет милиона евра. „То не само да је природно, већ је и важно. Треба подсетити на чињеницу која се губи из вида, формално-правно, Хиландар је споменик културе Републике Грчке. Ми то никада нисмо оспоравали, тако је наступао и Свети Сава, да је то византијско, Источно...05.03.2018.
Пре 14 година, 4. марта 2004. године, у манастиру Хиландару избио је пожар катастрофалних размера. У њему је изгорела северна половина манастирског комплекса. (Више о пожару и последицама). Проф. др Ненад Шекуларац, архитекта и члан стручног савета за Обнову Хиландара, гостујући у Јутарњем програму РТС, говори о детаљима подухвата, тренутном стању, као и плановима за будућност....25.02.2018.
Београд – На свечаности поводом обележавања јубилеја 60. година Друштва конзерватора Србије, одржаној на Дан Друштва конзерватора Србије и Дан заштите споменика културе, 22. фебруара 2018. у Свечаној сали Народне библиотеке Србије, у Београду, уручене су награде и признања Друштва конзерватора Србије. Том приликом награда „Златна мистријаʺ Секције архитеката Друштва конзерватора Србије из Фонда проф. арх. Милорада Димитријевића, додељена је архитекти др. Ненаду Шекуларцу, ванредном професору Архитектонског факултета Универзитета у Београду за свеобухватан и успешно изведен истраживачко-аналитички, методолошки и пројектантски поступак у решавању статичко-конструктивних проблема на реализацији санације и реконструкције Камбанског пирга – Звонаре у манастиру Хиландар. У образложењу Предлагач и Комисија за доделу награде наводe: „… Овој сложеној реконструкцији и санацији пирга морала је претходити израда заштитне конструкције изнад Камбанског пирга и подизање скеле за извођење радова, која је представљала посебан пројектантски изазов, имајући у виду положај и висину пирга, а који је изузетном суптилношћу решио и пратио током извођења проф. Ненад Шекуларац. Имајући у виду комплексност решавања статичко-конструктивних проблема и спроведених радова на реализацији санације кровних конструкција и укупног Пројекта реконструкције Камбанског пирга и свих спроведених радова на обнови манастира Хиландара, те дугогодишњу сарадњу са проф. Шекуларцем у раду на споменицима културе од изузетног значаја за Републику Србију, али и чињеницу да је његова посвећеност у раду на споменицима културе истински наставак мисије коју је започео проф. Милорад Димитријевић, награду Златна мистрија Секције архитеката Друштва конзерватора Србије из Фонда проф. арх. Милорада Димитријевића у 2018. години додељује архитекти др. Ненаду Шекуларцу…ʺ. Награда „Златна мистријаʺ установљена је на састанку секције архитеката Друштва конзерватора Србије одржаном у Жичи 8. маја 1986. године из фонда оснивача арх. Милорада Димитријевића, професора Архитектонског...