04.08.2020.
У Хиландару је у недељу, 2. августа служен молебан за Богом благословен и успешан почетак обнове манастирских конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Димитрија и Светог Саве Српског. Тиме је обнова Хиландара од последица великог пожара из 2004. године ушла у завршну фазу. Пројекат обнове овог дела манастирског утврђења је одобрен од стране надлежне грчке службе КеДАК 15. јуна 2020. године. У оквиру манастирског комплекса конструктивно најлошија ситуација је у његовом југозападном делу. Ову област чине објекти од куле Св. Ђорђа до Дохије (укључујући и ове објекте) и у њу би требало укључити и другу припрату Саборног храма. Заједнички проблем на свим овим објектима су деформације на конструктивним елементима, изазване проблемима на темељима и земљишту испод објеката. У току обнове, ове зоне, 2020. године, неопходно је санирати проблеме на темељима и другим конструкцијама свих ових грађевина, јер су они и били главни узрок пожара 2004. године. Објекти који су предмет овог пројекта су последњи из изгореле целине манастира а такође представљају и место одакле је пожар потекао (објекат Игуменарије). Налазе се у старијем делу манастирског комплекса. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина ДОХИЈА Конак Дохија се налази на западној страни ове целине, између Великог конака, зиданог 1816/1821. и два параклиса који су један изнад другог: Св. Саве и Св. Димитрија. Колико је познато, ово здање је горело два пута, нешто пре 1777. и 2004. године. После другог пожара, остали су само масивни зидови и лукови. Грађевина...20.04.2020.
Котларница је нов објекат, као и велики противпожарни резервоар на брду, повезан са хидрантском мрежом која се простире у инсталационим прстеновима око манастира и унутар њега. Александар Апостоловски, Политика, 17 – 20.04.2020. У околностима драматичног развоја догађаја око пандемије вируса корона, радови на обнови Хиландара су 16. марта прекинути, а из манастира смо евакуисали све раднике и конзервирали градилиште. Наставак радова неминовно зависи од прекида ванредних мера и успостављања безбедности по здравље људи, како у Србији тако и у Грчкој, каже за „Политику” директор Задужбине Хиландара Миливој Ранђић. – Из искуства са економском кризом из 2008. која је Грчку бацила на колена, а није била много блажа ни према Србији, намеће се закључак да је најважније да одржимо континуитет и да сачувамо квалитет у извођењу радова. Грчки и српски стручњаци су до сада увек истицали да је квалитет изведених радова у Хиландару изузетан – истиче Ранђић. Од почетка обнове Хиландара до данас, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, затим градитељске целине која чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира враћени су у функцију. Према речима Ранђића, током прошле године фокус радова усмерен је на југозападни део манастирског комплекса, где су преостала три задатка: завршетак реконструкције манастирске Трпезарије, реконструкција Игуменарије и Дохије и трајна санација конструктивних слабости које повезују ове објекте и које представљају узрок разорног пожара. – Од самог почека је јасно како је дошло до пожара и да се он проширио кроз пукотине на димњачким каналима на унутрашњост објекта Игуменарије и преко кровне конструкције и тавана на остатак манастира. Међутим,...28.02.2020.
О обнови Хиландара, за Студио Б говори директор Задужбине Хиландара, Миливој Ранђић....21.02.2020.
На седници Комисије за Хиландар одржаној 20. фебруара 2020. у Министарству културе и информисања усвојени су извештаји о извршеним радовима у 2019. и досадашњем напретку Обнове Хиландара, као и план радова за 2020. годину. Министарство културе и информисања ове године издвојило је 80 милиона динара за обнову манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, који је заједно са целокупном баштином Свете Горе Атонске уписан у листу Светске културне баштине Унеска. У 2020. години радови у Хиландару одвијаће се на објектима југозападне стране где се очекује завршетак обнове манастирске Трпезарије из 14. века и наставља започета реконструкција изгорелих конака Дохије и Игуменарије са параклисима. То је последња целина манастирског комплекса на којој се отклањају последице великог пожара из 2004. када се ватрена стихија, која је за једно вече разорила читаву северну половину манастирског комплекса, проширила управо из димњака Игуменарије. Реализацијом започетих пројеката обнове Дохије и Игуменарије, као и реконструкцијом манастирске Трпезарије, обухваћена је и санација темеља објеката и свих конструктивних елемената чије су статичке слабости и деформације биле главни узрок ширења пожара. Завршетак тих радова вратиће и карактеристичну визуру манастира Хиландара у стање пре пожара. Поред извештаја и предлога плана рада које су на овој седници поднели Задужбина Хиландара, Републички и Покрајински завод за заштиту споменика културе и Народна библиотека Србије, Комисија је констатовала да је у јуну 2019. године посетила манастир Хиландар и непосредно обишла све објекте који су у обновљени у досадашњем периоду, као и радове који су у току. Оцењено је да сложени радови на реконструкцији и конзервацији споменика културе представљају посебан градитељски изазов, јер су скопчани са обавезом очувања и презентовања аутентичног наслеђа, упоредо са...15.06.2019.
Седница Националне комисије за Хиландар, којом је председавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, одржана је 13. јуна 2019, у Манастиру Хиландару. Према речима министра Вукосављевића, циљ седнице био је да се утврди шта је урађено у последњих годину дана на реконструкцији манастира настрадалог у пожару 2004. али и упознавање са текућим радовима на обнови. По његовим речима, реконструкција манастира Хиландар одвија се у жељеном правцу и с неопходним нивоом средстава које држава Србија за то издваја. Том приликом, министар је подсетио да је Србија за ову годину издвојила 80 милиона динара за реконструкцију манастира и изразио задовољство што су средства утрошена по плану и програму. Вукосављевић је додао да држава неће престати да брине о Хиландару када се заврши његова реконструкција и да су пожар 2004. године и процес реконструкције открили неке нове слабости. Током обиласка манастира, министар и чланови Комисије за Хиландар, обишли су Бели конак који је пуштен у употребу, уверивши се у висок квалитет изведених радова. Такође, обишли су и градилиште нове централне котларнице чији ће завршетак веома значити за централно и рационално снабдевање топлотном енергијом манастира, који годишње бележи и преко 17000 ноћења. Њеном изградњом ће бити у великој мери смањена опасност од пожара јер се, уз примену савремене противпожарне технологије, налази и ван унутрашњег манастирског круга. „Стање у депоу и згради ризнице манастира Хиландар није охрабрујуће. По окончању реконструкције и санирања штете настале у пожару 2004, држава ће се и даље бринути о манастиру и његовом заштити и одржању. Верујем да ће се процес реконструкције завршити најдуже за две до три године, а онда настављамо с бригом о манастиру у којем се...05.04.2019.
У Хиландару је 31. марта 2019. освећен обновљени Бели конак који потиче из времена Св. Краља Милутина (14. век), а обновљен је 1598. године. Освећењу које је извршио игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије присуствовала је и делегација КеДАК-а, надлежне грчке службе за заштиту светогорског наслеђа. Бели конак је претрпео највећа оштећења у великом пожару 2004 године. Фасада је потпуно нестала будући да је била израђена од дрвета. Зидови у горњој половини су срушени. Остали су делови у приземљу. Јужни зид конака је у целини сачуван. У конаку је потпуно уништен параклис Светих четрдесет мученика. Такође су уништене скоро све монашке келије из 16. века које су биле сачуване у изворном облику и представљале изузетну реткост на Светој Гори. То је, ако се може тако рећи, и највећи губитак у пожару који је задесио Хиландар. Бели конак је пред избијање пожара био у завршној фази генералне обнове. Након пожара као и на другим објектима, извршено је рашчишћавање и осигуравање преосталих делова. Обнова конака је званично почела 2015. (види чланак) То је била четврта од изгорелих грађевина која се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, и улазна зона, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Положај Белог конака Пре пожара Пожар После пожара После обнове О Обнови Белог хонака у Манастиру Хиландару Основни подаци о објекту: Бруто површина објекта: 1240 м2 Пројектована корисна површина објекта: 942 м2 Спратност: Су + Пр + 3 После рушења у пожару 2004. године, рашчишћавања шута и уклањања опасних делова, од објекта су остали сачувани зидови у...