Архитекта Драгомир Кривокућа, руководилац радова на обнови Хиландара учествовао је на семинару о архитектури и грађевинарству на Палама у Републици Српској. У семинару је учествовао и инжењер Љубиша Танић, председник подручне привредне коморе Источно Сарајево, дугогодишњи пројектант машинских инсталација у оквиру подухвата обнове...
У манастиру Хиландару пуштено у рад енергетски ефикасно котловско постројење на дрвну сечку У току 2019. године изграђена је и пуштена у рад централна котларница која је смештена ван манастирских зидина како би се сам манастир заштитио од отворених ложишта, уношења дрвета у манастирско двориште тракторима и тиме, потенцијално уносили инсекти и друга црвоточина која би могла да угрози дрвене конструкције и друге дрвене елементе манастирског комплекса. Сама котларница пројектована је на основу смерница професора Бранислава Живковића са Машинског факултета у Београду које су дефинисане у Општем плану Обнове манастира Хиландара израђеног 2005/06.године а који је прихваћених и усвојен од стране грчког Завода за очување светогорског наслеђа – „Κε.Δ.Α.Κ.“-а 2006. године. Почетком априла 2021. године, у новоj централној котларници, пуштен је у рад и котао који користи обновљиви извор енергије – дрвну сечку. Савремено, енергетски ефикасно постројење од реномираног европског произвођача из ове области, има потпуно аутоматизован процес дотурања горива у ложиште, процес сагоревања и подешавања температуре топле воде у акумулатору топлоте. Прва мерења су показала да је степен корисности котла изузетно висок, преко 90%, тако да се очекују значајне уштеде у потрошњи дрвета. Уз котловско постројење, једино такво на територији целе Свете Горе, набављена је и машина за производњу дрвне сечке из отпадног дрвета, орезаних грана маслина, винове лозе. Та опрема и будуће складиште сечке, налазити ће се на подручју економије, уз пут који води од манастира ка винограду. Поред котла на дрвну сечку, који ће бити примарни извор топлоте за грејање манастирског комплекса и припрему потрошне топле воде, у котларницу су, ради сигурног снабдевања, уграђени и котао који користи дрво у облику цепаница, као и котао на лако уље...
“Уочи највећег хришћанског празника Васкрса посетио сам манастир Хиландар и уверио се да радови на обнови ове, једне од најстаријих и највреднијих српских светиња, протичу у најбољем реду. Када сам за Божић, заједно са председником Вучићем посетио Хиландар, председник је тада обећао Игуману Методију и братији манастира да ће Република Србија уплатити у целости средства неопходна за обнову Хиландара. То обећање је испуњено”, рекао је министар у Влади Републике Србије и заменик председника државне Комисије за обнову Хиландара Ненад Поповић. “Пожар који је избио у марту 2004. године прогутао је северну половину манастира. Изгорело је шест конака од укупно девет. То је био пожар разорнији од пожара у Нотр Даму. Хвала Богу на томе што нико није страдао, као и да није страдала ни ризница, ни црква. Од 14. века није било овако великих радова на Хиландару”, рекао је Поповић. Поповић је подсетио да је манастир Хиландар српска установа која од 1198. године до данас има непрекидни континуитет. “Подршка Хиландару је подршка очувању наше историје и сећања на вишевековно трајање српске државе и Цркве. То је подршка и за нашу будућност, коју градимо развијајући се као модерно, успешно и демократско друштво, али на чврстим стубовима наше православне вере и велике државне идеје слободне и независне српске државе, коју су градили наши највећи владари”, рекао је Поповић. “И сваки од њих, када се год враћао Хиландару, и када год је помагао Хиландар, градио је јаку, слободну и успешну Србију. То је визија и председника Александра Вучића”, закључио је министар. Извор:...
У ноћи између трећег и четвртог марта 2004. године избио је пожар у манастиру Хиландар. Тада је унишено више од половине манастирских зидина. Већ 17 година траје велика акција обнове Хиландара Најпре је замишљено да радови буду готови до 2022. године, а да ли ће то заиста бити тако и колико је пандемија омела радове? https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/03/06/18258774/hilandar-060321.mp4 Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Миливој Ранђић, директор Задужбине манастира Хиландара у Београду, истакао је да су процене биле да ће се много брже завршити обнова. Време је донело свој изазов, економску кризу, Грчка је била погођена кризом и престала је да помаже материјално, колико је помагала у првих пар година. Хвала богу, Република Србија је све време ту да помогне. „Прошле године су радови почели тек у јуну месецу. Очекујемо да се обнова заврши током 2023. године, уз нашу дубоку жељу“, рекао је Миливој Ранђић. Колико на радове утичу и специфични услови живота, јер у Хиландару нема струје, нема копнених путева. „Света Гора је полуострво, али је тај део затворен и можете само бродом да дођете. Света Гора је самоуправни део Републике Грчке и на њој важе посебни прописи, пре света Светогорски статут, званични документ Републике Грчке. Тамо је све организовано према монашком животу. Монашка аутономија је нјстарија демократија у Европи, и све мора бити усклађено са тим прописима и правилима живота“, истакао је Ранђић. Шта је највећи изазов? „Увек је највећи изазов било снабдевање. Има дана када брод не може да пристане у луку због таласа. Избор радника који су обучени за врсту посла“, истакао је Миливој Ранђић, директор задужбине манастира Хиландар. Пожар је прогутао северну половину манастира, шест конака је...
АКТУЕЛНО: ГОДИШЊИЦА ПОЖАРА И ВЕЛИКА ОБНОВА НЕМАЊИЋКЕ ЗАДУЖБИНЕ (Чланак је објављен у Политикином магазину 28.02.2021. Аутор је новинарка Јелена Чалија која је разговарала са Миливојем Ранђићем, директором Задужбине Хиландара из Београда) Уз непрестани труд да се радови не заустављају, упркос светској економској кризи и пандемији вируса корона, данас је обновљено око 80 одсто изгорелих објеката Не поновило се. Ни та ноћ у којој је беснео пожар, ни то јутро када је Хиландар освануо сав у пепелу. Не поновио се више ни тај март 2004. године, јер само 13 дана после светогорске светиње, гореле су цркве и манастири на Косову и Метохији: Богородица Љевишка, манастир Светих архангела, Девич, уништено је у том мартовском погрому 35 светиња, а 19 људи је убијено. Пожар у Хиландару беснео је целу ноћ 3. на 4. март, а братству које се борило против ватре први су у помоћ притекли Светогорци из суседних манастира, а касније и ватрогасци. Према ономе што данас знамо, ватру је изазвала гвоздена пећ у једној од соба конака у згради Игуменарије. Приметивши пламен у келији на доњем спрату, Хиландарци су одмах почели да га гасе и успели да се изборе с њим. Али, онда су приметили пламен који куља испод крова Игуменарије и схватили да се пожар већ разбуктао. Гоњен ветром, пожар је брзо почео да се шири по објектима спојеним дрвеним крововима. Ускоро су почели да горе редом суседна Дохија, Велики конак, улазни комплекс, Бели конак. До тренутка када је пожар угашен, у пламену је нестало више од половине зграда српске царске лавре. Данас је обновљено око 80 одсто изгорелих објеката. Светска економска криза 2008. озбиљно се одразила на...
У Светој царској српској лаври Хиландару, у данима пред храмовну славу манастира, Ваведење Пресвете Богородице, завршена је обнова трпезарије Краља Милутина из 14. века. Темељно су реконструисане носећа подна и кровна конструкција, постављен је под од теракоте, какав је био и у време изградње објекта. Реконструисано је и уграђено 18 мермерних столова који су красили трпезарију до пре нешто више од 100 година. Освештавање обновљене трпезарије је извршено у среду 2. децембра. За саму славу манастира чија прослава почиње вечерас свеноћним бдењем, у манастиру ће поред братије, бити десетак келиота из хиландарских келија на Светој Гори, појци из келије Светих Бесребреника из Новог скита предвођени старцем Дамаскином, који ће држати десну певницу и инжењери и радници упослени на обнови манастира. Гостију из других манастира, услед важећи прописаних мера за заштиту од корона вируса, неће бити. Фото: монах Милутин...
