06.09.2007.
Хиландар – У манастиру Хиландару је данас служен молебан за Богом благословен и успешан почетак радова на обнови конака из 1816–21 године. Градилиште ће бити званично отворено у понедељак 10.09.2007. Завршетак обнове конака је планиран до лета 2010. Почетку радова је претходила израда детаљне пројектне документације, припрема и опремање градилишта и обезбеђивање неопходне инфраструктуре. У јуну месецу 2007. године, управни одбор Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) из Солуна, сагласио се са главним архитектонско-грађевинским пројектом за обнову хиландарског Конака из 1816-21. У складу са законском процедуром пројекат је претходно добио сагласност техничке комисије Свештене општине Свете Горе. Пројекат обнове Конака из 1816-21 израдио је Стручни савет за обнову Светог манастира Хиландара на челу са архитектом проф. др Мирком Ковачевићем, уз асистенцију грчких стручњака архитекте Христифора Параскевопулоса и грађевинског инжињера Јаниса Вакуфариса са сарадницима. Судећи по оценама надлежних грчких служби, хиландарски пројектни тим је успешно решио најважније задатке: предвидео аутентичну реконструкцију простора и поновио изгорелу дрвену конструкцију без угрожавања статичке сигурности објекта. Конак из 1816-21. има 2724 м2 корисне површине од 5897 м² колико је оштећено и уништено у пожару. У њему ће поново бити смештени гостопријемница, управа манастира, келије за братство и госте, док ће као нови садржај бити смештене конзерваторске радионице. Када Конак из 1816-21, познатији због својих размера као Велики конак, буде довршен, Хиландар ће у великој мери повратити део амбијента који је препознатљив његовим старим поклоницима. Наставак радова и добијена сагласност КеДАК-а омогућује да се обнова Хиландара одвија планираним током. Почетак радова на објекту обележиће демонтажа привремене металне конструкције за осигурање зидова коју су пројектовали и поставили грчки стручњаци. Након тога следе радови на реконструкцији који ће,...
28.06.2007.
Хиландар – На празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих мученика српских, Видовдан, у Хиландару је освећен обновљени конак из 1814. године. Чин освећења су служили хиландарски јеромонаси након свете литургије у саборној манастирској цркви. Посебно за ову прилику у конак су донешени део Часног Крста и део моштију Светог кнеза Лазара који се чувају у олтару католикона. Освећењем и призивом Божијег благослова на труд неимара, у молитвеном, свечаном и радосном расположењу, пуштен је званично у употребу први обновљени конак унутар самог манастирског комплекса који је оштећен у великом пожару 2004. Свечаности су уз манастирско братство, инжењере, раднике и госте, присуствовали и стручњаци из грчког КеДАКА-а (Центра за заштиту светогорског наслеђа) међу којима и члан управног одбора, Христос Цимопулос и директор, Христос Лименопулос. Обновом Конака из 1814. године, Хиландар је добио нову књижару смештену у аутентичном амбијенту у приземљу, келије за смештај посебних гостију на првом спрату и пространи синодик (салу за саборе) на другом спрату. Сви детаљи, камини, столарија, декоративни елементи, поновљени су у највећој могућој мери по узору на стање пре пожара. Уз реконструкцију спољног изгледа, конструкцијска ојачања, савремену инфраструкту и делимичну промену намене просторија, Хиландар је овим конаком повратио део старе лепоте и добио нови користан и добро опремљен простор који је преко потребан у свакодневном животу манастира. Кликните за презентацију пројекта...
18.09.2006.
Хиландар – Освећењем параклиса Св. архиђакона Стефана у хиландарској келији на брду Самарија, надомак хиландарске арсане (луци), молитвено је прослављена обнова ове монашке насеобине. Богослужењу су присуствовали и председник Владе Србије, Војислав Коштуница, Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије и остали чланови државне делегације који су боравили у дводневној посети Хиландару. Келија потиче из времена након 1757. године, али није тачно датована. Одлуком Свештеног Сабора стараца, које је донешена пре пожара, радови су били предвиђени за 2004. годину. Независтан извор наменских средстава за реконструкцију омогућио је да се радови одвијају без повезаности са средствима за Обнову. Ипак, у јуну 2005. године, Свештени Сабор је све радове у простору од линије Хрусија – Арсана – Самарија (од обале са источне стране) до висоравни Прото Неро (Πρώτο Νερό) изнад јужног дела манастира, утврдио као активности на остваривању Обнове Хиландара. Извршена је реконструкција цркве Светог архиђакона Стефана, конака за смештај монаха, заштита објеката од подземних и површинских вода и уређење прилазног пута и околног простора. Црква је осликана нових живописом јер у њој није било остатака старијег а нема ни података да га је раније икада било. Нови...
18.05.2006.
Хиландар – После неколико месеци застоја настављена је и у пуном обиму покренута, обнова конака из 1814. године. До прекида је дошло услед додатне стручне расправе о пројектном решењу објекта. Конак из 1814. године (Деспотикон, Синодик или келија владике Мелентија) представља прву грађевину у делу манастирског комплекса, оштећеног у пожару, који ће бити потпуно обновљен. Кликните за презентацију пројекта Након обимних радова на ревитализацији инфраструктуре, смештајних капацитета и организације градилишта, нако две године од пожара, обнова је у ужем, грађевинском смислу ушла у сам манастирски круг. Може се рећи да почетак обнове овог конака представља нову фазу Обнове Хиландара, будући да се започиње са враћањем старог и препознатљивог лика самог манастирског утврђења. Припремни радови су почели у децембру 2005. након вишемесечног усаглашавања пројекта реконструкције између Светог манастира Хиландара и Ке.Д.А.К.-а (Центра за заштиту светогорског наслеђа). Иако је обнова требало да се настави самим почетком грађевинске сезоне 2006. радови су услед нових примедби и разрада, почели 22.05.2006. Ово одлагање, ако Бог да, неће угрозити план по коме конак треба да буде завршен током године, до 31. децембра 2006. Положај, величина и степен оштећења од пожара су руководили управу манастира да се овај конак први обнови. Положај поред улаза омогућује лак дотур материјала приликом радова и несметану употребу док трајe обнова других објеката. Пројектно решење предвиђа да се у оквиру постојеће спратне висине подрума и приземља изграде магацини и књижара. Део простора приземља и подрума је одвојен за приказивање најстаријих остатака архитектуре који су досада били заклоњени. На првом спрату је предвиђена потпуна реконструкција – изградња свих просторија, како у димензијама, тако и у обради. Намена такође остаје иста – келије за...
15.05.2006.
Хиландар – У складу са пројектом који су израдили грчки стручњаци почело је осигуравање зидова Белог конака. Пројекат је у потпуности финансиран средствима Хеленске Републике, односно Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) при Министарству за Македонију и Тракију. У овој фази радова планирано је постављање скела и заштитне конструкције на луковима и свим зидовима осим бедемског. У наредним фазама биће осигуран бедемски зид и постављена заштитна кровна конструкција. Радове изводe радници Светог манастира...
19.04.2006.
Хиландар – Након реконструкције објекта Ризнице која је започета 2000. године, први делови изложбене поставке хиландарског блага постали су доступни посетиоцима. У току лета 2006. радови ће бити настављени формирањем депоа икона и опремањем собе за излагање рукописног наслеђа. У сталну поставку изложбе у две просторије на другом спрату ушло је 30 ремек-дела иконописа насталих у временском распону од XII до XVII столећа, фрагмент живописа XIII века, као и дела примењене уметности – глиптике, златарства, дубореза, црквеног веза и део драгоцене нумизматичке колекције манастира. У хиландарској ризници се чува близу 1600 икона, 1150 рукописа, од тога 600 на пергаменту, 170 повеља, 82 инкунабуле и 40 окованих Јеванђеља. У њој се налази и још око 300 других предмета и драгоцености. Поставку првог дела изложбене радова у хиландарској Ризници спровела је 11. до 19. априла 2006. група стручњака у саставу: сликар-конзерватор мр Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности у Београду, историчар уметности мр Бојан Миљковић, истраживач-сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, архитекта Зоран Јовановић, Народни музеј у Београду и техничка лица Јанко Јанковић и Димитар Јеленков из Народне библиотеке Србије. О Ризници: Хиландарска библиотека се до средине двадесетог века налазила изнад трпезaрије, на западној страни манастира. Мада је била пространа, није била подесна за трајну заштиту драгоцености. Била је изложена сталној опасности од ватре, као што je био пожар из 1722. године када је изгорео југоисточни део манастира. Због тога је са унутрашње стране источних манастирских зидина, непосредно уз источну страну Саборне цркве, 1970. године, по пројекту Слободана Ненадовића, направљена посебна зграда названа Нова библиотека, или Ризница. Све до 1964. године, на том месту је постојала зграда која је имала приземље...
Страна 7 од 9« Прва«...56789»
