26.11.2008.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару ближи се крај грађевинске сезоне 2008. У оквиру обнове Конака из 1816-1821, завршава се израда бондручне (дрвене) конструкције еркера (избочених затворених елемената фасаде). У току су, такође, даљи радови на постављању кровне конструкције, бондручних преградних зидова као и уградња дрвених греда међуспратне конструкције у југозападном делу конака. У наставку можете погледати фотографије најновијих...
02.10.2008.
Хиландар – Радови на обнови највећег хиландарског конака из 1821. у пуном су јеку. Инжењери и радници „Неимарске службе Светог манастира Хиландара” пуним капацитетом раде на првој фази пројекта у оквиру које се тренутно поставља дрвена кровна конструкција. Обнова конака који је грађен од 1816. до 1821., познатијег због своје величине као „Велики конак”, започела је 10.09.2007. Радовима на реконструкцији и градњи су претходили демонтажа осигуравајуће челичне конструкције која је постављена након пожара као и додатно чишћење шута. Пројекат се изводи у три фазе, односно обнављају се три дела конака један за другим. Прва фаза у периоду од фебруара до 4. децембра 2008. обухвата грубе грађевинске радове и уградњу спољне столарије у делу вертикале гостопријемнице, дакле у средишњем делу конака. Од јуна до 4. децембра биће спроведени припремни радови за 2. фазу која обухвата југозападни део објекта и која ће трајати до краја 2009. године. Трећа фаза од 2009 до 2010, обухватиће североисточни део конака, чиме ће се коначно повезати са обновљеним Конаком из 1814. године. Од почетка радова до данас завршено је више сегмената пројекта. Изведено је ојачавање зидова ињектирањем специјалне ињекционе смеше, уградњом затега од нерђајућег челика, израдом бетонског армираног серклажа за укрућивање и спајање зидова као и постављањем сеизмичко – заштитног карбонског платна. Уграђене су дрвене носеће греде међуспратне конструкције – тавањаче. Монтирана је челична носећа конструкција. Израђени су преградни дрвени (бондручни) зидови. Озидан је део противпожарних зидова. Поправљени су и дозидани камини. Санирани су и дозидани димњаци. Дрвене греде и челична конструкција су премазани заштитним и противпожарним премазима. На хиландарском метоху Мило Арсеница (Каково), где се налази дрвопрерађивачки и столарски погон у току је израда дрвених...
25.06.2008.
Београд – Новине Београдског читалишта Библиотеке града Београда објавиле су летњи троброј (јун-јул-август 2008.) посвећен обнови и представљању библиотеке Светог манастира Хиландара. Тим поводом је 25. јуна у сали одељења уметности Библиотеке града, одржано представљање ове публикације на којој су учествовали главни и одговорни уредник Новина, Станиша Нешић, аутор неколико текстова, Срђан Стојанчев и сарадник из Задужбине Светог манастира Хиландара, Срђан Стефан Миленковић. У наставку можете прочитати део текста Станише Нешића, који је заједно са оцем Ромилом Хиландарцем, библиотекаром Светог манастира Хиландара и његовим сарадником Теодором Марковићем – Тодорићем, покренуо и припремио цео пројекат. Обнова кроз преображај Хиландар – обнова најзначајније српске библиотеке Овим ванредним бројем НБЧ и БГБ су се придружиле свеобухватној обнови Хиландара која је почела одмах након пожара који је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. уништио северни део манастирског комплекса. Први су сами Хиландарци, заједно са државом Србијом и СПЦ, и поред свих невоља у којима се Срби налазе, смело закорачили у ту обнову. Број институција и појединаца, из Србије и дијаспоре, а и из света, из дана у дан је растао и још увек нараста. Да није реч само о обнови сагорелог у пожару сведочи и овај број НБЧ. Реч је о свеобухватној обнови као преображају најзначајнијег српског цивилизацијског темеља. О томе убедљиво сведоче речи библиотекара Хиландара, монаха Ромила: „Свети Манастир Хиландар се налази у тренутку обнове. Ми желимо да обновимо његову лепоту. Али, лепоту која спасава. Тај задатак ћемо обавити само ако будемо пажљиви. Ако будемо поштовали вољу дрвета и камена од којих је Манастир био саграђен. Поштујући вољу камена, улазићемо у Тајну Божије неизрециве лепоте. Тиме ћемо показати наше уверење да...
15.04.2008.
Хиландар – Почетком радне сезоне 2008. у Хиландару су отпочели радови на осигурању конструкције параклиса Светог Николе. Параклис се налази се на другом спрату изнад покривеног дела манастирског улаза, између 2. и 3. капије. Првобитни параклис Св. Николе, настао је вероватно још у 14. веку. Није се налазио на данашњем месту већ неколико метара ка истоку, на врху истоименог пирга који се срушио од земљотреса у 16. веку. У натпису на западној фасади уклесаном у камену плочу, стоји да је цркву саградио проигуман Виктор 1664. Изнад врата, са унутрашње стране постоји натпис у коме се каже да је цркву осликао поп Данило 1667., трудом ктитора, јеромонаха Виктора за време архиепископа српског Максима. Унутрашње мере параклиса су: дужина 5,42 м, ширина 4,25 м, висина од пода до темена калоте 5,28 м. Највећа оштећења грађевине у пожару 2004. године, не рачунајући живопис, потичу од слегања ступца испод југозападног угла параклиса. Стубац је вероватно имао у тлу ослонац од дрвених греда које су изгореле у пожару. Југозападни део калоте изнад наоса, заједно са деловима јужног и западног зида, односно са читавим југозападним углом грађевине, напукао је и померио се у горњој зони за око 4 цм. према југозападу. У мањој мери су напукли и лукови који носе западни и јужни зид. Међуспратна конструкција је изгорела, те се под у целини срушио. Изгорели су сви дрвени делови прозора и врата. У унутрашњости су изгорели иконостас са иконама и стасидије (седишта). Због оштећења, накнадно је са западне фасаде отпао већи део малтера из 1816 – 1821. године. Пројекат осигурања конструкције параклиса подразумева утезање објекта челичним затегама у горњој зони и висини пода и уградњу затега...
03.03.2008.
Београд – Поводом четири године од великог пожара у Хиландару и почетка грађевинске сезоне 2008., преносимо интервју директора Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливоја Ранђића за лист „Политика” од 3. марта 2008. Обнова Хиландара до 2014. године Радови на параклису Светог Николе готови током пролећа. – Почели радови на Великом конаку. – Братство Српске царске лавре се умножава и подмлађује Четири године од катастрофалног пожара, у ноћи између 3. и 4. марта 2004, у којем је уништено више од половине манастира Хиландара, Српска царска лавра на Светој гори успешно вида ране. Радови на реконструкцији изгорелих конака и параклиса задужбине светог Саве и светог Симеона Мироточивог потрајаће, највероватније, до 2014. године.„Анализе и српских и грчких стручњака говоре да ће бити потребно око десет година да би се обновило све што је изгорело. Није реално говорити о краћем року, јер се обнова Хиландара, осим инфраструктуре, не спроводи као савремена градња. Реч је о осетљивом послу реконструкције светиње која је у исто време и живи манастир под заштитом Унеска и под законском регулативом друге државе. То значи да се у раду мора очувати светост места, уз примену строгих конзерваторских принципа”, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара. Овогодишња грађевинска сезона је започела већ прошлог месеца и трајаће до манастирске славе Ваведење, 4. децембра. Радови на параклису Светог Николе, који су започели крајем прошле године, биће довршени током овог пролећа. „Ово је најбоље сачувани од изгорелих параклиса, а представља и наш улазак у посао на реконструкцији улаза са Старим конаком. Окончање ових радова омогућиће да након Васкрса довршимо и последњи спрат конака из 1814.”, објашњава Ранђић. Директор Хиландарске задужбине подсећа да су после завршетка...
01.11.2007.
Кареја – Поред великих радова на обнови Хиландара од последица пожара из 2004., одвијају се и многе друге активности на заштити и обнови манастирског наслеђа. Један од веома значајних пројеката јесте заштита и истраживање хиландарске келије Фласка са параклисом посвећеним Рођењу Пресвете Богородице у Кареји. Келија која је вероватно изграђена у 16. веку, затечена је у веома лошем стању савеома вредним и занимљивим остацима фрескописа. Након првих радова 2006. и уклањања икона са иконостаса и њиховог похрањивања на сигурно место, током 2007. предузето је статичко осигурање зидова склоних урушавању, рашчишћавање простора, чишћење и прокопавање нових канала за одвођење воде, као и низ истраживачко – документационих радова. Накона завршетка ове фазе радова на келији Фласка, спречено је њено даље пропадање и створени су услови за њену рестаурацији, обнову и истраживање. Иницијативу за заштиту хиландарске келије, покренули су чланови стручне екипе конзерватора Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, на челу са мр Владимиром Булајићем током свог боравка у Кареји и конзерваторско рестаураторских радова у хиландарској Испосници Светог Саве Освећеног. Радове је извела Неимарска служба Светог манастира Хиландара на челу са архитектом мр Ненадом Шекуларцем у сарадњи са архитектом Слободаном Баришићем из републичког Завода за заштиту споменика културе. Прочитајте детаљнији текст о конзерваторским радовима и келији Фласка, објављеном у Гласнику Друштва конзерватора Србије чији су аутори Слободан Баришић, Владимир Булајић и Владимир...
