Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара. Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године. Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О пожару Велики пожар у Хиландару 4. марта...
Хиландар – Комисија за Хиландар Владе Републике Србије боравила је на Светој Гори у периоду од 7. до 9. јуна 2013. У манастиру Хиландар одржана je седница Комисије коју је предводио министар културе и информисања, Братислав Петковић. Као представник Српске православне цркве и члан комисије у раду је учествовао Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин. У саставу делегације је био и др Милета Радојевић, директор Канцеларијe за сарадњу с црквама и верским заједницама. Комисија је установила да је Влада Републике Србије до сада уложила око седам милиона евра за обнову манастирског комплекса настрадалог у пожару 2004. године. Урађено је преко 50 одсто предвиђених радова за обнову и у првобитно стање је враћено више од 3.000 м² корисног простора. Поред обнове која је извршена Комисија је констатовала да је доста урађено на изградњи инфраструктурних објеката и набавци опреме која у економском смислу треба да обезбеди лакше функционисање манастира. Посебно треба истаћи да је изграђена нова гостопримница која може да прими већи број поклоника. Поред тога проширена је манастирска башта и постављено више нових пластеника којима се обезбеђују потребе за поврћем. Интензивно се ради на изградњи објекта винарије с обзиром на то да је виноградарски комплекс знатно проширен. Манастир такође улаже напоре да поред обнове објеката страдалих у пожару обнови и цркву Светог Василија која се налази на обали, као и храм Свете Тројице који се налази у непосредној близини манастира Хиландар. Радови за изградњу противпожарног система са резервоаром великог капацитета такође се приводе крају. Ток и планови даљих активности на обнови конака страдалих у пожару могу се видети на приложеној скици: КОМИСИЈА ЗА ХИЛАНДАР: Задатак Комисије је да предлаже активности, програме и послове који...
Београд – Радио телевизија Србије је емитовала 16.09.2012. у свом првом дневнику, а затим и сутрадан у јутарњем програму, прилог о Обнови Хиландара. Изјаву за РТС дао је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј:...
Хиландар – На празник Св. Јоаникија, првог патријарха српског, у недељу 16.септембра, освећен је и званично пуштен у употребу други обновљени део Великог конака (Конак из 1816-1821). Две године раније, завршен је први, средишњи сегмент овог највећег манастирског здања који се налази на северној страни хиландарског утврђења. Други сегмент Великог конака заузима северозападни део грађевине. Његова бруто површина је 1985,62м2 а нето површина износи 1261,44м2. У овом делу конака су смештени следећи садржаји: у подруму је предвиђена поставка манастирске етно збирке; у приземљу је амбуланта (хируршка, интернистичка, офтамолошка), учионица, свечани салон и канцеларија за потребе управе манастира; на првом спрату се налазе књиговезачка и радионица за рукодељу, просторије епитропије (манастирске управе), канцеларија економа и радионица за графику; на другом спрату се налази 7 келија, иконописачка радионица, чајна кухиња, простор за заједнички боравак (фандарик) и већи блок санитарних просторија. Након обнове Синодика (Конака из 1814) која је завршена 2007, радови на Великом конаку представљају главну активност на обнови изгорелог дела манастира. Када је реч о великој Обнови Хиландара од последица пожара из 2004. године, увек треба напоменути да се уз главне радове на ватром оштећеном делу, паралелно одвијају и многи други пројекти на заштити, рестаурацији, унапређењу инфраструктуре и целокупног манастирског имања. То има за последицу да се, уопштено посматрано, радови одвијају нешто спорије услед ограничења у виду расположивих средстава, броја радника и објективних услова извођења радова на самој Светој Гори. Површина целог Великог конака је 4378,59 м2 бруто или 2776,16 м2 нето. Са обновљених 1540,07м2 бруто или 1022,67м2 нето првог сегмента, и управо довршеним другим делом, до сада је завршена обнова више од 80% површине конака. Трећи сегмент који би...
Хиландар – Манастир Хиландар је добио још један важан објекат. Изграђен је нови противпожарни резервоар капацитета 440m³. Радови су изведени у склопу обнове Хиландара од последица пожара и оспособљавања и унапређења постојеће инфраструктуре. Када је реч о инфраструктури, посебна пажња посвећена је свеобухватној противпожарној заштити ширег манастирског комплекса. Један од најважнијих елемената система је противпожарни резервоар за напајање хидрантне и сплинкерске мреже. Стари резервоар на брду изнад манастира имао је функцију резервоара за санитарну воду и за противпожарну заштиту објеката. Он није у потпуности задовољавао потребе система због свог лошег положаја, односно недовољне висинске разлике резервоара и објеката које је штитио. Уз то, ни капацитет старог резервоара није био довољан за потребе манастира. Ради решавања тог проблема, а на захтев Грчке службе заштите, изведени су пројекти снимања стања у свим светогорским манастирима и извршено је пројектовање нових пожарних резервоара где год је то било неопходно. Реализација одобреног пројекта започета је 29. августа 2011. године. Величина објекта у основи износи 21,5 х 7,5 m, висина објеката са темељом је 4,60 m. Капацитет воде је 440 m³. До сада су реализовани земљани, армирачки и бетонски радови на изради конструкције самог објекта. До краја 2013. године планирани су радови на завршетку изолације објекта, изради инсталација и изради развода хидрантске мреже у манастирском комплексу и око...
http://media.rtv.rs/arhiva/video/Ostalo/2011/04/Hilandar%20mol%20i%20grad%20DOP%2023%2004.mp4 Древни Хиландар ушао је у осму годину обнове, која подразумева суживот манастирског братства и хиландарских градитеља. Како његово братство успева да помири молитвено бдење са звуцима градилишта и колико се манастир развија и мимо саме реконструкције страдалих конака? Шта је донео заједнички труд монаха и неимара и како изгледа њихов дан? О овим и другим важним детаљима свакодневице српске Царске и светогорске Лавре у емисији “Хиландар – молитва и градилиште” говоре: високопреподобни архимандрит Методије, Игуман манастира Хиландара, главни архитекта обнове др Мирко Ковачевић, пословођа на градилишту Горан Миловановић и кувар Љубо Стојић. Аутор: Горан Вукчевић...
