03.03.2021.
АКТУЕЛНО: ГОДИШЊИЦА ПОЖАРА И ВЕЛИКА ОБНОВА НЕМАЊИЋКЕ ЗАДУЖБИНЕ (Чланак је објављен у Политикином магазину 28.02.2021. Аутор је новинарка Јелена Чалија која је разговарала са Миливојем Ранђићем, директором Задужбине Хиландара из Београда) Уз непрестани труд да се радови не заустављају, упркос светској економској кризи и пандемији вируса корона, данас је обновљено око 80 одсто изгорелих објеката Не поновило се. Ни та ноћ у којој је беснео пожар, ни то јутро када је Хиландар освануо сав у пепелу. Не поновио се више ни тај март 2004. године, јер само 13 дана после светогорске светиње, гореле су цркве и манастири на Косову и Метохији: Богородица Љевишка, манастир Светих архангела, Девич, уништено је у том мартовском погрому 35 светиња, а 19 људи је убијено. Пожар у Хиландару беснео је целу ноћ 3. на 4. март, а братству које се борило против ватре први су у помоћ притекли Светогорци из суседних манастира, а касније и ватрогасци. Према ономе што данас знамо, ватру је изазвала гвоздена пећ у једној од соба конака у згради Игуменарије. Приметивши пламен у келији на доњем спрату, Хиландарци су одмах почели да га гасе и успели да се изборе с њим. Али, онда су приметили пламен који куља испод крова Игуменарије и схватили да се пожар већ разбуктао. Гоњен ветром, пожар је брзо почео да се шири по објектима спојеним дрвеним крововима. Ускоро су почели да горе редом суседна Дохија, Велики конак, улазни комплекс, Бели конак. До тренутка када је пожар угашен, у пламену је нестало више од половине зграда српске царске лавре. Данас је обновљено око 80 одсто изгорелих објеката. Светска економска криза 2008. озбиљно се одразила на...
03.12.2020.
У Светој царској српској лаври Хиландару, у данима пред храмовну славу манастира, Ваведење Пресвете Богородице, завршена је обнова трпезарије Краља Милутина из 14. века. Темељно су реконструисане носећа подна и кровна конструкција, постављен је под од теракоте, какав је био и у време изградње објекта. Реконструисано је и уграђено 18 мермерних столова који су красили трпезарију до пре нешто више од 100 година. Освештавање обновљене трпезарије је извршено у среду 2. децембра. За саму славу манастира чија прослава почиње вечерас свеноћним бдењем, у манастиру ће поред братије, бити десетак келиота из хиландарских келија на Светој Гори, појци из келије Светих Бесребреника из Новог скита предвођени старцем Дамаскином, који ће држати десну певницу и инжењери и радници упослени на обнови манастира. Гостију из других манастира, услед важећи прописаних мера за заштиту од корона вируса, неће бити. Фото: монах Милутин...
04.08.2020.
У Хиландару је у недељу, 2. августа служен молебан за Богом благословен и успешан почетак обнове манастирских конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Димитрија и Светог Саве Српског. Тиме је обнова Хиландара од последица великог пожара из 2004. године ушла у завршну фазу. Пројекат обнове овог дела манастирског утврђења је одобрен од стране надлежне грчке службе КеДАК 15. јуна 2020. године. У оквиру манастирског комплекса конструктивно најлошија ситуација је у његовом југозападном делу. Ову област чине објекти од куле Св. Ђорђа до Дохије (укључујући и ове објекте) и у њу би требало укључити и другу припрату Саборног храма. Заједнички проблем на свим овим објектима су деформације на конструктивним елементима, изазване проблемима на темељима и земљишту испод објеката. У току обнове, ове зоне, 2020. године, неопходно је санирати проблеме на темељима и другим конструкцијама свих ових грађевина, јер су они и били главни узрок пожара 2004. године. Објекти који су предмет овог пројекта су последњи из изгореле целине манастира а такође представљају и место одакле је пожар потекао (објекат Игуменарије). Налазе се у старијем делу манастирског комплекса. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина ДОХИЈА Конак Дохија се налази на западној страни ове целине, између Великог конака, зиданог 1816/1821. и два параклиса који су један изнад другог: Св. Саве и Св. Димитрија. Колико је познато, ово здање је горело два пута, нешто пре 1777. и 2004. године. После другог пожара, остали су само масивни зидови и лукови. Грађевина...
20.04.2020.
Котларница је нов објекат, као и велики противпожарни резервоар на брду, повезан са хидрантском мрежом која се простире у инсталационим прстеновима око манастира и унутар њега. Александар Апостоловски, Политика, 17 – 20.04.2020. У околностима драматичног развоја догађаја око пандемије вируса корона, радови на обнови Хиландара су 16. марта прекинути, а из манастира смо евакуисали све раднике и конзервирали градилиште. Наставак радова неминовно зависи од прекида ванредних мера и успостављања безбедности по здравље људи, како у Србији тако и у Грчкој, каже за „Политику” директор Задужбине Хиландара Миливој Ранђић. – Из искуства са економском кризом из 2008. која је Грчку бацила на колена, а није била много блажа ни према Србији, намеће се закључак да је најважније да одржимо континуитет и да сачувамо квалитет у извођењу радова. Грчки и српски стручњаци су до сада увек истицали да је квалитет изведених радова у Хиландару изузетан – истиче Ранђић. Од почетка обнове Хиландара до данас, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, затим градитељске целине која чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира враћени су у функцију. Према речима Ранђића, током прошле године фокус радова усмерен је на југозападни део манастирског комплекса, где су преостала три задатка: завршетак реконструкције манастирске Трпезарије, реконструкција Игуменарије и Дохије и трајна санација конструктивних слабости које повезују ове објекте и које представљају узрок разорног пожара. – Од самог почека је јасно како је дошло до пожара и да се он проширио кроз пукотине на димњачким каналима на унутрашњост објекта Игуменарије и преко кровне конструкције и тавана на остатак манастира. Међутим,...
05.04.2019.
У Хиландару је 31. марта 2019. освећен обновљени Бели конак који потиче из времена Св. Краља Милутина (14. век), а обновљен је 1598. године. Освећењу које је извршио игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије присуствовала је и делегација КеДАК-а, надлежне грчке службе за заштиту светогорског наслеђа. Бели конак је претрпео највећа оштећења у великом пожару 2004 године. Фасада је потпуно нестала будући да је била израђена од дрвета. Зидови у горњој половини су срушени. Остали су делови у приземљу. Јужни зид конака је у целини сачуван. У конаку је потпуно уништен параклис Светих четрдесет мученика. Такође су уништене скоро све монашке келије из 16. века које су биле сачуване у изворном облику и представљале изузетну реткост на Светој Гори. То је, ако се може тако рећи, и највећи губитак у пожару који је задесио Хиландар. Бели конак је пред избијање пожара био у завршној фази генералне обнове. Након пожара као и на другим објектима, извршено је рашчишћавање и осигуравање преосталих делова. Обнова конака је званично почела 2015. (види чланак) То је била четврта од изгорелих грађевина која се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, и улазна зона, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Положај Белог конака Пре пожара Пожар После пожара После обнове О Обнови Белог хонака у Манастиру Хиландару Основни подаци о објекту: Бруто површина објекта: 1240 м2 Пројектована корисна површина објекта: 942 м2 Спратност: Су + Пр + 3 После рушења у пожару 2004. године, рашчишћавања шута и уклањања опасних делова, од објекта су остали сачувани зидови у...
22.08.2018.
Због грађевинске реконструкције трпезарије Краља Милутина из 14. века подигнут је монтажни објекат који ће користити истој сврси. Привремена трпезарија је постављена у манастирској порти, паралелно уз Велики конак. Радови на трпезарији обухватају потпуну грађевинску реконструкцију и решавање проблема са темељима који су присутни у југозападном делу манастира. Поред грађевинских радова биће у потпуности рестауриран и фрескопис Георгија Митрофановиће из 17....
Страна 2 од 9«12345...»Последња »
