Kомисија за Хиландар Владе Републике Србије одржала је седницу на Светој Гори у манастиру Хиландару, а чланови овог тела, којим председава министар културе Никола Селаковић, обишли су радове на обнови манастира, једног од најзначајнијих духовних и културних седишта српског народа, и утврдили да ће до краја године бити завршени објекти пострадали у пожару пре 20 година. Председник Комисије, министар Селаковић, истакао је да је објекат Дохије у потпуности завршен, а да ће објекат Игуменарије, на коме је и избио пожар 2004. године, до краја године бити завршен, као последњи сегмент обнове изгорелог дела манастира. Министар је најавио да ће задатак у 2025. години бити велики пројекат изградње ризнице и депоа Светог манастира Хиландара, као и да до краја следеће године очекује почетак радова. „У току ових 20 година, Влада Републике Србије издвојила је 2.017.000.000 динара. Такође, 2021. године донет је Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара, који ће омогућити и наредне врсте радова, који ће представљати печат ове данашње генерације којој припадамо у овој српској националној задужбини, која од Немањића, преко Обреновића, Карађорђевића, па до данашњих дана негује и баштини српску духовност, светосавље, нашу православну духовност и културу“, нагласио је министар Селаковић. Министар културе указао је да је Комисија са радошћу констатовала да су досадашњи радови спровођени на вредан, штедљив и домаћински начин, те да је овај велики задатак, који је стајао пред нашим народом и нашом државом, дошао до самог краја. Чланови Kомисије, међу којима су министри Селаковић и Ненад Поповић су, поред обиласка објеката Дохије и Игуменарије и упознавања са обимом предстојећих конзерваторско-рестаураторских радова на фреско-сликарству у оквиру њих, обишли енергетски систем –...
Највећи градитељски подухват предузет на српском наслеђу од времена Светог краља Милутина ближи се свом крају. У Светом манастиру Хиландару је на данашњи дан, пре 20 година, букнуо пожар који је разорио више од половине манастирских здања. За једно вече, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, уништена је и оштећена читава северна половина манастирског комплекса. Пожар је избио из димњака конака Игуменарија на југозападној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана и повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга Светог Саве. Ватрена стихија проузроковала је немерљиву штету на духовном и културном наслеђу и оставила бројне последице на основној инфраструктури, поништивши и најнужније услове за живот и развој манастирског братства. Да би се избегла опасност по саме основе дугорочног очувања манастира, одрживи модел обнове Хиландара подразумевао је да у складу са својим статусом самоуправне светогорске лавре, сам манастир преузме управљање овим сложеним процесом. Са тим циљем донет је Програм Обнове Хиландара, а постојећа манастирска установа у отаџбини, Задужбина Светог манастира Хиландара, преузела је обавезу организационог центра који је окупљао и ангажовао стручњаке и сараднике потребне за његово спровођење. Са своје стране, у сарадњи са манастиром Хиландаром, Влада Републике Србије формирала је Комисију за Хиландар преко које ће на даље тећи сарадња са установама заштите културног наслеђа Републике Србије. У процес Обнове Хиландара, по својим надлежностима, укључио се и Центар за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК), установа Републике Грчке. Обнова изгорелих манастирских конака почела је 2006. године. За осамнаест година, у којима се као право мало чудо може окарактерисати стрпљење...
Комисија за Хиландар на седници у Министарству културе размотрила је и усвојила извештај о реализованим радовима и активностима у оквиру Програма обнове Светог манастира Хиландар за 2023. годину, као и Програм рада и финансијског плана за 2024. годину. На састанку је констатовано да су током 2023. године реализовани планирани радови на објектима који су изгoрели 2004. године, те да су грађевински радови на објекту Дохије завршени, док је у објекту Игуменарије завршена статичка санација и наставља се са грађевинским радовима. Заменик председника Комисије за Хиландар и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, који је председавао данашњом седницом, након разматрања досадашњих радова, констатовао је да ће закључно са овом годином бити завршени грађевинско-занатски радови на објектима који су страдали у пожару и да ће бити обновљени након две деценије, уз озбиљан рад и уз подршку и помоћ државе. Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић представљајући досадашње радове на обнови Светог манастира Хиландар током 2023. године, прецизирао је да су довршени сви груби грађевински радови на објекту Дохије, као и да је конак Дохије у завршној фази занатских радова и опремања. На састанку је предочено да се на објекту Игуменарије настављају груби грађевински радови узимајући у обзир специфичност објеката, односно чињеницу да је то грађевина у којој је дошло до пожара, а обављају се и сложени радови на параклисима Светог Саве и Светог Димитрија који су такође страдали у пожару. Поред радова на обнови делова манастирског комплекса страдалих у пожару 2004. године, упоредо се наставило са радовима на унапређењу и изградњи инфраструктуре манастира, односно путне, водоводне и канализационе инфраструктуре, противпожарне заштите, грејања, као и изградњи соларног...
На данашњи дан 2004. године у манастиру Хиландару избио је велики пожар у којем је уништено и оштећено више од половине манастирских здања Свете царске српске лавре. Пожар који је беснео у ноћи између 3. и 4. марта, за једно вече разорио је читаву северну половину манастирског комплекса. Избио је из димњака конака Игуменарија на југо-западној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга (куле) Светог Саве. Бројне активности на обнови грађевина захваћених ватреном стихијом отпочете су 2006. године. Обнова Хиландара као свеобухватан и вишедисциплинаран подухват која подразумева реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа, од тада непрекидно траје. Поред тога, Обнова има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места. Услед пандемије корона вируса и ванредног стања у марту 2020. дошло је до прекида радова, као и у децембру 2022. због обољевања већег дела хиландарског братства. Радови су настављени крајем фебруара 2022. Тренутно се изводе радови на објектима Игуменарија и Дохија који чине последњи део манастирског комплекса који је преостао да се обнови од непосредних последица пожара. Уз непрестани труд хиландарских неимара, до данас је обновљено око 85 одсто изгорелих објеката. План је да се до краја 2023. године приведу крају сви радови на обнови изгорелог дела...
Архитекта Драгомир Кривокућа, руководилац радова на обнови Хиландара учествовао је на семинару о архитектури и грађевинарству на Палама у Републици Српској. У семинару је учествовао и инжењер Љубиша Танић, председник подручне привредне коморе Источно Сарајево, дугогодишњи пројектант машинских инсталација у оквиру подухвата обнове...
У ноћи између трећег и четвртог марта 2004. године избио је пожар у манастиру Хиландар. Тада је унишено више од половине манастирских зидина. Већ 17 година траје велика акција обнове Хиландара Најпре је замишљено да радови буду готови до 2022. године, а да ли ће то заиста бити тако и колико је пандемија омела радове? https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/03/06/18258774/hilandar-060321.mp4 Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Миливој Ранђић, директор Задужбине манастира Хиландара у Београду, истакао је да су процене биле да ће се много брже завршити обнова. Време је донело свој изазов, економску кризу, Грчка је била погођена кризом и престала је да помаже материјално, колико је помагала у првих пар година. Хвала богу, Република Србија је све време ту да помогне. „Прошле године су радови почели тек у јуну месецу. Очекујемо да се обнова заврши током 2023. године, уз нашу дубоку жељу“, рекао је Миливој Ранђић. Колико на радове утичу и специфични услови живота, јер у Хиландару нема струје, нема копнених путева. „Света Гора је полуострво, али је тај део затворен и можете само бродом да дођете. Света Гора је самоуправни део Републике Грчке и на њој важе посебни прописи, пре света Светогорски статут, званични документ Републике Грчке. Тамо је све организовано према монашком животу. Монашка аутономија је нјстарија демократија у Европи, и све мора бити усклађено са тим прописима и правилима живота“, истакао је Ранђић. Шта је највећи изазов? „Увек је највећи изазов било снабдевање. Има дана када брод не може да пристане у луку због таласа. Избор радника који су обучени за врсту посла“, истакао је Миливој Ранђић, директор задужбине манастира Хиландар. Пожар је прогутао северну половину манастира, шест конака је...
