20.07.2021.
У манастиру Хиландару пуштено у рад енергетски ефикасно котловско постројење на дрвну сечку У току 2019. године изграђена је и пуштена у рад централна котларница која је смештена ван манастирских зидина како би се сам манастир заштитио од отворених ложишта, уношења дрвета у манастирско двориште тракторима и тиме, потенцијално уносили инсекти и друга црвоточина која би могла да угрози дрвене конструкције и друге дрвене елементе манастирског комплекса. Сама котларница пројектована је на основу смерница професора Бранислава Живковића са Машинског факултета у Београду које су дефинисане у Општем плану Обнове манастира Хиландара израђеног 2005/06.године а који је прихваћених и усвојен од стране грчког Завода за очување светогорског наслеђа – „Κε.Δ.Α.Κ.“-а 2006. године. Почетком априла 2021. године, у новоj централној котларници, пуштен је у рад и котао који користи обновљиви извор енергије – дрвну сечку. Савремено, енергетски ефикасно постројење од реномираног европског произвођача из ове области, има потпуно аутоматизован процес дотурања горива у ложиште, процес сагоревања и подешавања температуре топле воде у акумулатору топлоте. Прва мерења су показала да је степен корисности котла изузетно висок, преко 90%, тако да се очекују значајне уштеде у потрошњи дрвета. Уз котловско постројење, једино такво на територији целе Свете Горе, набављена је и машина за производњу дрвне сечке из отпадног дрвета, орезаних грана маслина, винове лозе. Та опрема и будуће складиште сечке, налазити ће се на подручју економије, уз пут који води од манастира ка винограду. Поред котла на дрвну сечку, који ће бити примарни извор топлоте за грејање манастирског комплекса и припрему потрошне топле воде, у котларницу су, ради сигурног снабдевања, уграђени и котао који користи дрво у облику цепаница, као и котао на лако уље...
02.02.2017.
Београд – На седници Комисије за Хиландар одржаној 02. фебруара 2017. у Министарству културе и информисања усвојени су извештаји о извршеним радовима у 2016. и досадашњем напретку Обнове Хиландара, као и план радова за 2017. годину. Министарство културе и информисања ове године издвојило је 70 милиона динара за обнову манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, што је за десет милиона више у односу на 2016. годину. Најважнији Инвестициони програми у 2017. години обухватају завршетак обнове Белог конака и почетак радова на обнови Југозападне стране (која подразумева реконструкцију уништених конака Дохије и Игуменарије са параклисима, где је велики пожар започео, као и реконструкцију трпезарије краља Милутина) и конзерваторско-рестаураторске радове на троновима у Саборној цркви. Бели конак претрпео је највеће разарање од свих објеката страдалих у великом пожару 2004. године и његова архитектонско-конструктивна форма је у потпуности девастирана. Пројектом обнове предвиђено је да се сви постојећи елементи максимално сачувају и презентују тако да се може направити разлика између оригиналних и новоизграђених делова објекта. Завршетком обнове Белог конака крајем ове године биће готови радови на изгорелим објектима северне и источне стране манастира и биће комплетно реконструисана целина од Великог конака, преко Конака из 1814, Улазне зоне, закључно са Белим конаком..На тај начин биће обновљено, опремљено и предато у употребу готово 75 одсто корисне површине уништене у великом пожару. Чланови Комисије су констатовали да су у 2016. години у обнови Белог конака у највећој мери завршени груби грађевински радова, израда инсталација и реализација главних ентеријерских радова, као и да је у обнови Улазне зоне извршено преко 95 процената радова предвиђених пројектом обнове. Поред министра културе и информисања Владана Вукосављевића као председавајућег,...
25.07.2005.
Хиландар – На празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице у Хиландару је отворена нова књижара и привремена гостопријемница у просторијама обновљене портарнице. Објекат портарнице (објекат 6б) датира из периода након 1809. године и првобитна намена му је била просторија за боравак портара, односно члана братства задуженог да брине о улазној капији. У пожару 4. марта 2004., сам објекат није захваћен ватром као ни најистуренији део улазног комлекса до њега. Пошто су у северном делу манастира изгорели књижара и гостопријемница, управа манастира је донела одлуку да се ови садржаји преместе у портарницу и стога је убрзо после пожара започела њена обнова. Гостопријемница ће имати привремни и помоћни карактер јер се већи и за ту намену погоднији простор, оспособљава унутар комплекса...
