24.02.2014.
Београд – Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара обележио је значајан јубилеј – 50 година рада на проучавању и заштити градитељског наслеђа. Јубилеј, поводом кога је издата посебна публикација, обележен је у оквиру прославе Дана друштва конзерватора Србије 24. фебруара и још једног веома значајног датума – 170 година од донoшења Уредбе о заштити споменика древности. Свечаност је одржана у Народној библиотеци Србије. Поздравно слово је одржала председница Друштва Снежана Јејић а присутнима се обратио и Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Испред Министарства културе и информисања окупљенима се обратио господин Дејан Ристић, државни секретар, а потом је уследило обраћање госпође Светлане Јанчић, в.д. управнице Народне библотеке као домаћина скупа. Пре сто седамдесет година у Србији је почела да се примењује савремена заштита културног наслеђа, захваљујући Уредби коју је заслугом Јована Стерије Поповића кнез Александар Карађорђевић, уз сагласност Совјета, 22. фебруара 1844. године (по новом календару) издао, као један од првих аката о заштити културног наслеђа и у Европи тог времена. ИЗ БИОГРАФИЈЕ МИРКА КОВАЧЕВИЋА: Др Мирко Ковачевић рођен је у Нишу, 1934. године. Основну школу је, у ратним условима, похађао у Београду и селу Јасика, а гимназију у Крушевцу и Београду. На Архитектонском факултету у Београду дипломирао је 1961. године. Први радни однос засновао је као студент, 1957. године, у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије, за који је са извесним прекидима радио до 1962. године. Након тога и након одслужења војног рока у ЈНА 1963. године, ради у Археолошком институту у Београду, једно време на ме стустручног сарадника, а потом десетак година као асистент за средњовековну археологију. Паралелно уз рад у Археолошком институту,...
23.02.2014.
Чачак – ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ ЗА ХИЛАНДАР У ЦРКВИ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА – ГДЕ НЕМА ПОМОЋИ У НЕВОЉИ, НЕМА НИ ЧОВЕШТВА У Парохијском дому цркве Светог Вазнесења Господњег, са благословом и уз присуство домаћина скупа, преосвећеног епископа Шумадијског и администратора Жичког Јована, у недељу је одржано Донаторско вече са циљем да се прикупе средства за наставак радова на санирању последица пожара и обнову Светог манастира Хиландара. Скуп су организовали старешина храма Иван Пауновић, градоначелник Чачка и Форум привредника Чачка, а присутан је био и министар грађевине и урбанизма Велимир Илић. – Нема веће љубави него кад се неко жртвује за другога, а та љубав нас је свакако сабрала вечерас овде, да помогнемо манастиру Хиландару. Ја од свег срца поздрављам ову идеју свештенства и градоначелника за ово сабрање и окупљање и тиме ми, заправо, изражавамо то наше братољубље. У рај нас води пут братољубља, а то значи да осетимо другога као себе самога, а онај пут који води у пакао, то је самољубље, оно, кад човек никога поред себе више не види и не примећује, јер види само себе. Наш народ српски, има тако дивну изреку која каже – Помози ми кад кукам, а кад певам, могу и сам. Ми смо се сабрали вечерас да помогнемо нашим монасима који не кукају, они певају, они су благодарни Богу. Тај пожар је братство манастира толико очеличио, зближио, толико их је ујединио, да они сада ватреније служе Богу и светињи, и са већом љубављу се моле и примају и ходочаснике – рекао је поред осталог у својој беседи господин Јован. Позивајући се на Јеванђеље, старешина Чачанске цркве је у пригодној беседи захвалио присутнима на одзиву и...
05.02.2014.
Хиландар – На празник Сретења Господњег, у великој духовној радости, братство манастира Хиландара је угостило Високопреподобног архимандрита Тихона, игумана манастира Студеница. Свеноћно бдење са Светом литургијом и трпезом љубави одмах након ње, били су прилика да се у молитвеном и евхаристијском сабрању сусретну два манастира чији је ктитор Преподобни Симеон Мироточиви. У години када се обележава 900 година од рођења и 815 година од упокојења родоначелника династије Немањића, студенички игуман Тихон и хиландарски Методије, искористили су прилику да се састану на празник Сретења за који је везана личност Светог Симеона Богопримца, по коме је своје монашко име добио и велики жупан Стефан Немања. Пошто оба манастира прослављају као своје ктиторске славе Преподобног Симеона Мироточивог, игумани не могу да се састају на тај дан због обавеза у својим обитељима. Заједничком молитвом два српска игумана у царској лаври Хиландару, дан Сретења Господњег, који се и у Србији слави као државни празник, протекао је у духу љубави и саборности сведочећи вековну светотајинску везу два манастира која представљају темељ духовног идентитета српског...
28.01.2014.
Хиландар – У Хиландару је свечано прослављен Савиндан – молитвено сећање на оснивача и ктитора Свете царске српске лавре на Светој Гори Атосу. Ктиторска слава Светог Саве је сваке године један од најзначајнијих догађаја у манастиру Хиландару. Као почасни гост слави је присуствовао Његово Високопреосвештенство митрополит ставропољски и неапољски Г. Варнава. Митрополит Варнава је велики пријатељ српског народа. Још током деведесетих, као протосинђел, носио је много пута помоћ у ратом захваћена подручја и помагао српски народ где год је било потребно. Од када је устоличен за Митрополита ставропољског и неапољског успостављена је веома блиска веза са манастиром Хиландаром. Будући да се на територији митрополије налази српско војничко гробље Зејтинлик, хиландарски игуман архимандрит Методије је, са благословом митрополита, више пута служио у гробљанској цркви. Тако је и 2010, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, после дужег времена служена литургија на српском језику. Такође, посета митрополита Варнаве има и узвратни карактер јер је прошле године за време Часног поста, хиландарски игуман донео део Часног крста и копију иконе Богородице Тројеручице у храм Светог Георгија у Неаполију, на духовно укрепљење верног народа Митрополије неапољске. На самој служби у хиландарском саборном храму, којој је присуствовало око 100 гостију пристиглих из Србије, појале су две певнице. Са десне стране били су појци хиландарске келије Светог Николаја „Буразéри” који су појали на грчком језику. За левом певницом били су хиландарски монаси и чланови хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда. За десном певницом је појана служба коју је на грчком језику саставио блаженопочивши о. Герасим из Мале свете Ане на Светој Гори. За левом певницом је појана служба из Србљака, са допунама из нове службе,...
26.01.2014.
Хиландар – Поводом празника Светог Саве, игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, упутио је Хиландарску Савинданску посланицу Министарству просвете, науке и технолошког развоја: ХИЛАНДАРСКА САВИНДАНСКА ПОСЛАНИЦА Драга децо Светог Саве, данас прослављамо „наставника, првопрестолника и учитеља пута који води у живот“[1]. Данас је празник свима нама, и онима који уче и онима који подучавају. Радост је велика и благослов од Господа што се Свети Сава у нашем роду родио и својим делима, као обилном жетвом, свој род обогатио. Једном је Христос рекао својим ученицима да се моле господару жетве да изведе посленике на жетву своју, јер је жетве много а посленика мало (Мт. 9, 37-38). У личности Светог Саве српски народ је добио најбољег посленика на својој њиви. Сава Немањић, Србин… Хиландарац… Светогорац… Светитељ… – овоземаљски принц а небеске науке учитељ. Светосавље – то је наука коју нам је Свети Сава оставио. А шта је светосавље? Наука светлости која одгони таму, наука љубави, трпљења и сваке друге врлине – ништа друго до наука Христова, српском духу приступачна. Остављајући ову науку, Свети Сава је оставио бесмртну савест српском народу[2]. Ради тога смо обавезни да се свакодневно преиспитујемо да ли у науци напредујемо, да ли је се сећамо или смо је заборавили? Неуког је лако преварити. Не дозволимо да не учимо, не дозволимо да заборавимо шта смо научили. Учимо од других али не заборавимо светосавље, јер је оно пуно оптимизма, пуно живог говора који свако разуме. Хиландар, почетак пута светосавског, подсетник је сваком српском учитељу и ученику да са учењем не престане, да пут Светог Саве не прекине, да на њему непрестано напредује. Преносећи благослов и очинску љубав...
26.01.2014.
Брисел – Светосавском Литургијом, приредбом деце из допунске српске школе и отварањем изложбе „Хиландар, обнова и наслеђе“, у недељу 26. јануара, у Бриселу je обележен празник Светог Саве и црквена слава. Духовно славље је увеличао јеромонах Јустин (Јеремић) из Париза, који је у присуству мноштва радосних парохијана начелствовао Божанственом Литургијом, уз саслужење свештеника Евангелоса Псаласа и Николаоса Дјакоставрионасо из Васељенске Патријаршије, надлежног пароха проте Јакова и ђакона Душана. Након бројних дирљивих тренутака овог празничног, молитвено-радосног сабрања, гост из Париза отац Јустин, изговорио је изузетно надахнуту беседу и отворио изложбу „Хиландар, наслеђе и обнова“. Oтац Јаков се захвалио браћи свештеницима и свима који су дошли и пожелео срећну и благословену Славу, а понајвише деци, ђацима и онима који их уче, будући да је ово традиционална и школска Слава. Славски колач и жито принео је кум Звонимир Костић, а дечица су под вођством професорке Бојане Јевтић, на дар своме небеском покровитељу извела програм посвећен животу и делу Растка Немањића, Светог Саве. Кумство за наредну годину преузео је Вук Станковић. Након свете Литургије, прослава је настављена у црквеној сали, где је залагањем и трудом Црквеног одбора и верног народа, организована и пригодна трпеза љубави за све присутне. Након Париза, где је изложба о Хиландару била отворена у склопу духовно-културне манифестације „Хиландар у Паризу“од 26. до 28. октобра 2013., поставка је пресељена у храм Светог Саве у Бриселу. Изложба која је приређена са благословом Епископа западноевропског Г. Луке, у организацији Црквене општине у Паризу и Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“ из Београда, представља наставак делатности манастира Хиландара на успостављању, развијању и јачању веза са српском дијаспором са циљем да се представи духовна, културна, уметничка...
