01.02.2017.
Хиландар – Свеноћним бдењем, Светом Литургијом и свечаном трпезом љубави, евхаристијски и молитвено обележена је ктиторска слава и спомен на оснивача Свете царске српске лавре Хиландара, Светог Саву Српског (14/27. јануар). Гост на овогодишњој слави је био Његово Преосвештенство епикоп јерисоски, светогорски и ардамеријски Г. Теоклитос. За славу су пристигли и монаси манастира Григоријата на челу са својим игуманом архимандритом Христофором, отац Михаило из манастира Велика Лавра, братија из хиландарске келије Светог Николе – Буразери и многи монаси са Свете Горе, гости из Србије и других земаља. Током службе, за десном певницом је појао хор Светог манастира Григоријата а за левом хиландарски монаси, јереј Александар Павловић и хор Свети Симеон Мироточиви из Београда. У својој беседи за празничном трпезом игуман Методије се посебно обратио Митрополиту Теоклитосу, наглашавајући древне везе између Митрополије и Хиландара. Он је подсетио да је присуство Митрополита јерисоског дубоко уткано у историју Хиландара и непосредно везано за личност Светог Саве. Како је описано у житију, Светог Саву су светогорци, на челу са тадашњим протом Дометијем, сматрајући га у свему достојним, наговарали да узме свештенички чин. Сава се на почетку опирао али је касније, сматрајући то за вољу Божију, прихватио. У Хиландару је за ту прилику стигао Митрополит Јерисоса Николај који га је првог дана рукоположио за јерођакона а следећег за јеромонаха. То се све десило на почетку 13. века. Касније, вероватно 1204. , у Солуну је добио чин архимандрита на служби на којој је такође, уз још три митрополита, служио и Николај Јерисоски. Света Ава Јустин Ћелијски овако описује те догађаје у свом житију Светог Саве (Житија светих за јануар): Преподобни прот Дометије, човек пун благодати Светога Духа, веома...
25.01.2017.
Москва – Масовни проток ходочасника постао је озбиљан проблем за житеље Свете Горе, каже архимандрит Јелисеј, игуман светогорског манастира Симонопетра. „Други начин на који свет данас задире у животу манастира је масовни прилив ходочасника, који у великој мери утичу на живот монаха … Данас је проток ходочасника највећи проблем за манастире Свете Горе“ наводи игуман у извештају за 25. годишња Рождествена образовна чтенија, преносе РИА новости. Игуман, наравно, препознаје да је гостопримство врлина која је традиционална одлика православног монаштва, а да су монаси увек спремни и ради да угосте ходочаснике, „спроводећи тако заповест о љубави према ближњем,“ међутим, „настојали су да не измене основни принцип монаштва, и да се не заборави да су се они одрекли света … у наше време ситуација се променила“, тврди он. Игуман и његово братство су били присиљени раније да напусте свој дом у Метеорима и преселе се на Атос због поплаве православних туриста. Он долази до запажања да постоји опасност да то гостопримство, схваћено у искривљеном смислу, прети да манастире претвори у мирјанске парохије, присиљавајући свештенике у њима да сву своју енергију посвете само пастирском раду. Иако је „утешно видети на Светој Гори толико људи из различитих сфера живота,“ ипак главна сврха монашког живота је „да објављује Царство Божје, непрестано боравећи у подвигу и тишини.“Тешко је бавити се и једним и другим и ретко је када успешно, примећује отац Јелисеј. „Најбољи допринос монаха људима је одрицање од света, изражено у тихој молитви и чежњи срца за Богом. Морамо схватити да лаици у манастиру не желе да виде оне монахе које свако зна, који су у току са најновијим догађајима и који су спремни...
25.01.2017.
Нови Сад – Председник Покрајинске владе Игор Мировић примио је данас директора Задужбине манастира Хиландара Миливоја Ранђића и директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зорана Вапу, и том приликом уручио решење о помоћи од седам милиона динара за уређење ентеријeра Синодика у манастиру Хиландару, страдалог у великом пожару 2004. године. Председник Мировић је указао на значај, који има обнова овог српског манастира смештеног на Светој Гори, седишту чак 20 православних манастира, а који представаља важан део на само религијског већ и културног идентитета наше земље. „Ово је помоћ заштити нашег културног наслеђа, и уједно један од наших важних задатака“, истакао је Мировић. Поред разговора о активностима које ће бити спроведене на уређењу простора Синодика, смештеног у Конаку из 1814. године, који уједно представља и веома значајно место окупљања братства, размењена су мишљења и о плановима даље обнове једног од најзначајнијих средишта српске културе и духовности кроз векове. Извор:...
20.01.2017.
Фото: Монах Милутин...
15.01.2017.
Да се налази у фонду Народне библиотеке, била би међу двадесет најзначајнијих рукописних књига које ова институција поседује. Овако Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке, језгровито објашњава значај рукописа који је недавно купио манастир Хиландар. Ради се о изузетно вредној српској рукописној књизи, вероватно с краја 14. века. Била је у поседу једног грчког колекционара, чији је деда био трговац и који је до драгоцене књиге дошао негде у Русији. Власник ју је прво понудио Атинској националној библиотеци, али они нису били заинтересовани да је откупе. За њу су, затим, чули стручњаци, археографи из наше националне библиотеке: колеге из Русије су их обавестили да се на тржишту појавила књига више него вредна пажње. Када је утврђено да се без сумње ради о српском рукопису, почели су преговори националне библиотеке са власником о откупу. Они су, међутим, пропали из процедуралних разлога. Грк више није желео да чека и већ је био спреман да рукопис понуди некој од аукцијских кућа у Лондону. Тада је на сцену ступио Хиландар – манастир који има убедљиво највећу ризницу рукописних књига, када је реч о српским светињама. Тако је царска лавра на Светој Гори први пут ушла у подухват ове врсте, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландар. – Желели смо да та књига буде сачувана за српску културу, за наше истраживаче. Посебно смо поносни на чињеницу да ју је Хиландар купио од сопствених средстава, не из донација или прилога, већ од новца зарађеног од продаје манастирског вина. На питање колико је коштао откуп књиге од грчког колекционара, Ранђић каже да, мерено значајем рукописа, цена није висока, али да се радило о суми која би за сваки...
14.01.2017.
Политикин божићни интервју са игуманом Хиландара архимандритом Методијем Највећа опасност за сваку заједницу, па и породичну, јесте отуђеност њених чланова, а са отуђеношћу су нераскидиво повезани себичност и саможивост Манастир Хиландар, задужбина Светог Саве и Светог Симеона, толико је уткан у српску духовност, историју, културу и традицију да ће међу Србима увек бити доживљаван као срцу блиска и добро позната светиња. Како у манастиру Хиландару данас живи око 40 монаха и десетак искушеника, како изгледа његов свакодневни, а како празнични ритам, за „Политику” говори игуман светогорске царске лавре, архимандрит Методије. – Оно што одређује свакодневни живот светогорских манастира, а самим тим и Хиландара, јесу заједничка богослужења. То нам сведочи и њихова архитектура – саборни храм је увек у средишту манастирских зидина. Богослужењем се започиње и окончава сваки наш дан или, боље рећи, његов видљиви део. Онај невидљиви започињу монаси личним молитвеним подвигом, засебно у својим келијама, када у зависности од својих могућности и духовног узраста устају сат или два пре почетка јутарњег богослужења. Јутарње богослужење у зимском периоду почиње у два сата по поноћи, у пролеће и јесен у три, а лети у четири и траје обично четири часа. По његовом окончању, следи заједнички оброк у манастирској трпезарији, где са братством обедују и сви поклоници који су тог дана у манастиру. После трпезе монаси одлазе на одмор, а после одмора обављају дужности или како их ми називамо – манастирска послушања. Сат или два пре вечерњег богослужења одлазимо у своје келије где се, читајући духовне књиге и сабирајући молитвом своју пажњу, припремамо за Њега. Ово богослужење траје један сат, после њега је други заједнички оброк и у наставку – повечерје,...
