21.11.2020.
Уваженој Патријаршији српској У Кареји, 20. новембра 2020. У име заменика гувернера господина Аристоса Касмироглуа, свих запослених у цивилној управи Свете Горе, наших породица, заједно са доле потписаним, с поштовањем упућујемо најдубље саучешће поводом упокојења уваженог Првојерарха Патријарха српског г. Иринеја. Атанасиос Мартинос Гувернер Свете...
21.11.2020.
Местобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском Господину Господину Х Р И З О С Т О М У У Светом манастиру Хиландару, 7/20. новембра 2020. Ваше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава молитвено саосећање са пунотом Свете Српске Православне Цркве поводом уснућа у Господу Свјатејшег Патријарха Иринеја, љубљеног духовног оца и архипастира. Хиландарска обитељ кроз неколико поколења дубоко је духовно свезана са личношћу Свјатејшег Патријарха Иринеја, од времена његовог школовања у Јелади, па све до нашег времена и кончине његовог служења војнствујућој Цркви. Наше старе личне свезе и братска љубав дали су темељ за нове плодове заједништва и љубави отаџбинске светосавске Цркве и светогорске светосавске Лавре. Препознајући да је Промисао Божији кроз њега, на место Патријарха српског, уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26) у протеклој деценији смо увек пуног срца примали благослов Патријархових посета и бројних других сусрета. Богу је било угодно да се и последњи благослов и поздрав Свјатејшег Патријарха Иринеја са хиландарским игуманом догоди у ове дане његовог боловања. Тако је, у нашим очима, запечаћен и подвиг Патријарховог смерног и брижног старања о Свештеној лаври Богородице Хиландарске. Патријарх Српски Иринеј је својом делатном љубављу и пожртвовањем оснажио трајну свезу потеклу заветним подвигом тројице светих ктитора нашег манастира и отачаства, богоносним оцима Савом Српским, Симеоном Мироточивим и Стефаном Првовенчаним. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу и Патријарха народа нашег, нека би благословио српски род да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе...
20.11.2020.
У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско! Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина...
13.11.2020.
На целој Светој Гори се вечерас у свим манастирима, скитовима и келијама, служи бдење Светим Бесребреницима и Чудотворцима Козми и Дамјану. За време службе читаће се посебне свештеничке молитве за заустављање заразних болести. Сутра, на дан празника, након Свете Литургије, вршиће се литије са моштима и чудотворним иконама. Свештена општина је донела ову одлуку, као што је био случај и на почетку пандемије корона вируса, на празник Светог Харалампија 27. марта. Иако служба Светим Врачима Козми и Дамјану не садржи бдење, светогорски старци су одредили да се оно служи вечерас, како би се молитвеним заступништвом Светитеља и Пресвете Богородице, умолио Господ да заустави ширење заразе корона вируса. Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијих угодника Светих Бесребреника и Чудотвораца Козме и Дамјана, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав...
09.11.2020.
Свештена општина Свете Горе је својом одлуком од 10. маја 2021, дозволила улазак ограниченог броја поклоника на Свету Гору. За сваки од 20 манастира је дозвољена посета од по 10 поклоника дневно. За посете општежитељним скитовима по 5, за идиоритмијске скитове по 2, за келије по 1. За добијање благослова за посету Светом манастиру Хиландару пошаљите молбу на [email protected]. За улазак у Грчку је потребно попунити „PLF“ формулар на адреси https://travel.gov.gr . На овој адреси је детаљно дато цело упутство шта је све потребно за улазак у Грчку (на енглеском језику). Приликом уласка на Свету Гору, а пре подизања светогорске визе (димонитирион) у Канцеларији за поклонике у Уранополису, неопходно је урадити брзи тест на корона вирус. Анализа се врши у просторији до поклоничке канцеларије од 8 часова. ⚠️ НОВА ИНФОРМАЦИЈА: ЗАБРАНА ПРОДУЖЕНА ДО 10.05.2021. Због погоршања епидемиолошке ситуације, Свештена општина Свете Горе издала је данас следеће саопштење: ЦИРКУЛАРНО ОБАВЕШТЕЊЕ За двадесет Светих манастира Свете Горе Атонске Свештена општина, узимајући у обзир примећено ширење епидемије коронавируса, донела је одлуку о одлагању свих поклоничких посета Светој Гори до 17. новембра (односно 30. новембра по новом календару). Дозвољен је улазак само запосленима на Светој Гори и неопходним сарадницима Светих манастира. Лица која долазе на Свету Гору моћи ће да бораве искључиво у Светом манастиру који их је позвао. Улазак светогорских монаха на Свету Гору биће могућ само након показивања писане дозволе за излазак издате од стране матичног Манастира. Молећи се да нас Пресвета наша Мајка и Заштитница Свете Горе све заштити и умоли Сина Свога за нестанак пандемије вируса, Сви на заједничком Сабору присутни представници и настојатељи двадесет Светих манастира Свете Горе...
06.11.2020.
Уводна реч Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара на Међународном монашком симпосиону у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског, одржаног 30. и 31.10.2020. Када су престали прогони у Цркви Христовој појавио се један нови облик мучеништва, бескрвног – “мучеништва савести” – а то је монаштво. Многи синови и кћери сада слободне Цркве, нису били задовољни служењу Богу у свету и пожелели су да у свом животу остваре оне апостолске речи: покоравајући сваку помисао на послушност Христу (2. Кор. 10, 5) – ради тога монаштво и јесте “мучеништво савести” – то јест да достигну савршенство. То савршенство хришћанског живота се састоји у чистоти срца у које се усељује Дух Свети, а они који су то постигли, нису преузели тај подвиг из себичних разлога, већ поставши на овај начин изабрани сасуди Божији, они испуњавају две највеће заповести Христове: љубав према Господу и љубав према ближњима (Мк. 12, 30-31; Мт. 22, 40), којима због савршене љубави према њима, више не служе телесно, већ Духом. Али, треба још нагласити: ова служба, оних који су кроз монаштво достигли највиши степен духовног узраста, била је нешто без чега Црква у свету не би ни могла да одоли у борби са свим изазовима са којима се суочила кроз векове, јер су они били светиљка тела Цркве и њено здраво око (Лк. 11, 34) које је увек било способно да сагледа ствари на исправан начин и као светилници расуђивања давали су одговоре на најтежа питања, како се не би скренуло са спасоносног јеванђелског пута. Ради тога, веома је важно да Православна Црква, имајући увек на уму Спаситељеве речи: Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме...
